Парсал

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Парсал
ТӀолаб популация
55 000 000 чи[1]
Регионал цӀиккӀанисел популациябигун
Халип:Флаг / Иран Иран50 003 000[2]
Турция Турция624 000[3]
Халип:Флаг / Афгъанистан Афгъанистан577 000[4]
Халип:Флаг / ЦГӀИ ЦГӀИ455 000[5]
Халип:Флаг / ГӀиракъ ГӀиракъ419 000[6]
Халип:Флаг / АЦШ АЦШ336 000[7]
Халип:Флаг / КъатӀар КъатӀар184 000[8]
Халип:Флаг / БахӀрейн БахӀрейн174 000[9]
Халип:Флаг / Кувейт Кувейт137 000[10]
Халип:Флаг / Канада Канада125 000[11]
Халип:Флаг / Германия Германия97 000[12]
Халип:Флаг / ГӀуман ГӀуман83 000[13]
Халип:Флаг / Тажикистан Тажикистан69 000[14]
Халип:Флаг / Сирия Сирия67 000[15]
Халип:Флаг / Франция Франция64 000[16]
Халип:Флаг / Япония Япония50 000[17]
 КӀудияб Британия КӀудабритания44 000[18]
Халип:Флаг / Йемен Йемен42 000[19]
Халип:Флаг / Швеция Швеция41 000[20]
Узбекистан Узбекистан38 000[21]
 Россия Россия3693 (2010)[22]

Парсал (парс فارسی‌زبان‎ [fɒːrsi-zæbɒːn], парс ایرانی‎ [irɒːni], парс فارس‎ [fɒːrs], некӀс. парс پارس‎ [pɒːrs]) — иранияб миллат, Ираналъул аслияб халкъ (батӀи-батӀиял иццазда рекъон 56 % бахъараб 63 % щвезегӀан), гӀемерал регионалиял Ираналъул, Тажикистаналъул ва Афгъанистаналъул миллатаpул этнолингвистикиям жамгӀият[37] батӀи-батӀиял диалектаздалъун тӀибитӀараб парс мацӀ жедер рахьдал мацӀлъун рикӀкӀулеб. Парсал ккола иранияб миллаталъул бищун кӀудияб ва аслияб халкъ, жинца цо гӀаммаб шагьарияб ва росдал маданият ккураб.

Этногенез ва терминология[хисизабизе | код хисизабизе]

НекӀсияб заманалда[хисизабизе | код хисизабизе]

НекӀсиял парсазул дворянинасул ва рагъухъанасул костюмал

Халкъалъул тӀибитӀи[хисизабизе | код хисизабизе]

Ираналда парсазул халкъалъул къадар бащалъиялдаса дагьаб цӀцӀикӀкӀараб гурони гьечӀониги (51 %, гӀ-ш. 35 млн чи)[38][39], парсаз гӀумру гьабула тӀолго пачалихъалъул территориялда, амма хасго гӀемер гьел руго марказиял, жунубиял ва бакъбаккул останазда. ГӀадатияб къагӀидаялъ парсал чӀараб бакӀал ккола мугӀрузул ахалъуда гӀорал ккун ругел инсанас лъалъалел рекьарудул оазисал, жидеда гъоркьан каризал рачарал.

Активияб урбанизация байбихьухъ парсазул шагьарал рагъарула хехаб къагӀидаялъ кӀодолъизе. Гьезул гӀемерисел жакъа-къоялда руго проммышлениял марказал ва шагьарал-миллионикӀал (Тегьран, Машгьад, Карадж, Исфагьан, Шираз, Къум).

Маданиялгун-тарихиял регионал ва субэтносал[хисизабизе | код хисизабизе]

Парс этникияб массив тӀибитӀула чанго Ираналъул тарихиял регионазда, жедер халкъалъул цӀцӀикӀкӀарасаб къадар парсал ругел, ва жиб-жиб регионалда маданияталъул рахъалдаса гьезул жедерго хаслъиги батӀалъиги батиялъ гьенир гӀумру гьабулел гӀадамал рикӀкӀизе бегьула «субэтносаллъун». Гьездаса ккола:

Цогидал ираниял мацӀалгун къокъаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Парс- ва къажар мацӀалъ кӀалъалел гӀадамал чӀарал регионазда гьоркьо руго цо-цо ираниял мацӀал ва диалектал (яги континуумал) тӀиритӀал мухъал. Гьел мацӀазда ва диалектазда кӀалъалел гӀадамазул, жедеца жедедаго гӀел гьабун, миллат хӀисабалда лъугӀарал курдал, лурал, гиланал, мазандаранал ва цогидагда балагьун, абизегӀан парсаздаса батӀалъиги гьечӀо ва гьезие жедеегоги жалго батӀаял миллаталлъунги рихьулел гьечӀо ва гьединлъидал «персал» ругилан рихьизарун руго. Гьел диалектал ккола Ираналъул некӀсиял мацӀазул хутӀелал, жал заманалдаса классикияб парс мацӀалъ букӀнилълъ къазарурал (персизация). ГӀадамаца гьел диалектал «парс мацӀалъул диалектал» хӀисабалда рикӀкӀула.

Парс мацӀалъ кӀалъалел Ираналдаса къватӀир[хисизабизе | код хисизабизе]

Парс мацӀалъ кӀалъалел (суб)этносаца гӀамаб этнокультурияб ареалккун гӀумру гьабула Ираналдаса шималалда ва бакъбаккуда:

МацӀ ва адабият[хисизабизе | код хисизабизе]

Парс мацӀ — ккола бищунго некӀсияб кьучӀ баянаб тарихгун бугеб мацӀаздаса цояб. Гьелъул кьибил уна Парсалъул некӀсиял ираниял диалектазухъе, жедедаса гьелъул цересел мацӀал лъугӀарал, гьездаса ккола: гьоркьохъеб парс ва некӀсипарс мацӀал.

Жиб Хурасаналда ва Мавараннагьралда бижараб ва жинда гӀараб мацӀалъул кӀудияб асар ккараб классикияб цӀипарс мацӀалъул цӀакъ бечедаб адабият буго, гьадинал цӀаррагӀарал шагӀирзаби жинда гъорлъ рачунеб: Рудаки, Фирдауси, ХӀафиз, Хайям, СагӀади, Низами, Руми, Джами, ГӀатӀар, Санаи ва цог.

Чанго гьоркьосел гӀасрабазул пачалихъазда гьеб адиминистрациялъул ва рагъидул расмияб мацӀлъун букӀана. Гьезда гьоркьо рукӀана ГӀусманияб империя, Кавказ, Меседил Орда, Гьоркьохъеб Азия, Бакъбаккул Туркестан, Индия (Жунубияб Азия) ва цог.

Жакъасеб Ираналда парс мацӀ буго цохӀогояб хӀукуматияб ва расмияб мацӀ, миллат батӀабахъичӀого тӀолго халкъалдаги гьеб лъала.

Дин[хисизабизе | код хисизабизе]

Антропология[хисизабизе | код хисизабизе]

Антропологиялъул рахъалдаса парсал аслияб къагӀидаялда ккола индгун-иранияб расаялъул гӀадамал.

ГӀадатияб маданият[хисизабизе | код хисизабизе]

МагӀишат[хисизабизе | код хисизабизе]

РукӀа-рахъиналъул гӀадатал[хисизабизе | код хисизабизе]

Хъалиян бухӀи

Маданият[хисизабизе | код хисизабизе]

Музыка[хисизабизе | код хисизабизе]

Так-е Бостаналдаса рельеф, некӀсияб заманалъул чанг абураб музыкалияб инструменталда хӀалел сасанидазул заманалъул руччаби рахъараб[40]

Ираналъул музыкалияб маданият буго бечедаб ва гӀасрабаца ина букӀараб мазыкалиял гӀадатал гӀуцӀиялъул ва жинца иранияб халкъалъе бечедаб музыкалияб ирс тараб тарихияб процессалъул хӀасил[41].

КъватӀисал видеофайлал
Дотаралда хӀай
Румил шигӀрабазда Шахрам Назарица гьарулел кьурдаби
Ираниял гӀадатиял парс инструментазул ансамбль
Ираниябгун-армян халкъияб кечӀ «МугӀрузул тӀегь»

Байрамал[хисизабизе | код хисизабизе]

Ираниял Сиздагь-бе-дар абураб байрам кӀодо гьабулел

Архитектура[хисизабизе | код хисизабизе]

Ахал[хисизабизе | код хисизабизе]

ТӀансаби[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. "Persian". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  2. Central Intelligence Agency (CIA) The World Factbook: Iran population Archived 2012-02-03 at the Wayback Machine: … Ethnic groups: Persian 61 %, Azeri 16 %, Kurd 10 %, Lur 6 %, Baloch 2 %, Arab 2 %, Turkmen and Turkic tribes 2 %, other 1 % (2008 est.) … Population: 78,868,711 (July 2012 est.) … Languages: Persian (official) 53 %, Azeri Turkic and Turkic dialects 18 %, Kurdish 10 %, Gilaki and Mazandarani 7 %, Luri 6 %, Balochi 2 %, Arabic 2 %, other 2 % (2008 est.) … Religions: Muslim (official) 98 % (Shia 89 %, Sunni 9 %), other (includes Zoroastrian, Jewish, Christian, and Baha’i) 2 %.
  3. "Persian in Turkey". Архивация оригинал (2019-10-09). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  4. "Persian in Afghanistan". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2017-06-03. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  5. "Persian in United Arab Emirates". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  6. "Persian in Iraq". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  7. "Persian in United States". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  8. "Persian in Qatar". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  9. "Persian in Bahrain". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  10. "Persian in Kuwait". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  11. "Persian in Canada". Архивация оригинал (2021-05-03). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  12. "Persian in Germany". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  13. "Persian in Oman". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  14. "Persian in Tajikistan". Архивация оригинал (2017-07-31). Халагьи 2017-06-03. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  15. "Persian in Syria". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  16. "Persian in France". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  17. "Persian in Japan". Архивация оригинал (2015-09-23). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  18. "Persian in United Kingdom". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  19. "Persian in Yemen". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  20. "Persian in Sweden". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  21. "Persian in Uzbekistan". Архивация оригинал (2015-07-10). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  22. "The Persian Diaspora, List of Persians and Persian Speaking Peoples living outside of Iran, Worldwide Outreach to Persians, Outreach to Muslims around the Globe". Farsinet.com. Архивация оригинал (2019-11-21). Халагьи 2012-06-10. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  23. С. И. Ожегов, Н. Ю. Шведова. [dic.academic.ru/dic.nsf/ogegova/158346 Толковый словарь Ожегова]. 1949—1992.
  24. 24,0 24,1 [dic.academic.ru/dic.nsf/enc1p/36566 Современная энциклопедия]. 2000.
  25. "Persian in Australia". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  26. "Persian in Pakistan". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  27. "Persian in Norway". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  28. "Persian in Austria". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  29. "Persian in Denmark". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  30. "Persian in India". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  31. "Persian in Turkmenistan". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  32. "Persian in Italy". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  33. "Persian in Belgium". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  34. "Persian in Netherlands". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  35. "Persian in Kazakhstan". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  36. "Persian in New Zealand". Архивация оригинал (2015-09-25). Халагьи 2015-09-23. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  37. Windfuhr, Gernot: The Iranian Languages, Routledge 2009, p. 418.
  38. The World Factbook — Iran Archived 2012-02-03 at the Wayback Machine.
  39. The World Factbook — Iran Archived 2012-02-03 at the Wayback Machine.
  40. Sibyl Marcuse. A survey of musical instruments (б-гь.)К:Википедия:Халипал мекъи хӀаӀлтӀизарурал гьумерал:ТӀехь (мекъи бихьизабураб мацӀалъул код). — Harper & Row, 1975. — Гь. 398—401.
  41. Bruno Nettl. IRAN xi. MUSIC Archived 2021-12-07 at the Wayback Machine // Encyclopædia Iranica, Vol. XIII, Fasc. 5, p. 474—480.

Адабият[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Народы и религии мира, под ред. В. А. Тишкова, М., 1998.
  • Народы Передней Азии, М., 1957.
  • Васильев Л. С. История востока // том 1, М., 2001.
  • Иванов С. А. Персы // Большая советская энциклопедия, том 19, М., 1975.
  • Родригес А. М. Абу Ханифа и его время: арабский и иранский народы в начале формирования ислама и халифата // Учёные записки Комсомольского-на-Амуре государственного технического университета. No. 7 (2011), p. 19—26.
  • Фролов Э. Д. Представление персов как варваров в греческой литературной традиции V в. до н. э. // Мнемон: исследования и публикации по истории античного мира. No. 4 (2005), p. 125—166.
  • Minorsky V. [Rev.:] Persia (by Wilson A. T.) // Bulletin of the School of Oriental Studies. 1934. No. 2, p. 461—463.
  • Myres J. L. [Rev.:] Climnate and the energy (by Markham S.F.) // The Classical Review, 1943. No. 1, p. 48—49.
  • Wilson A. T. The military record and potentialities of the Persian Empire // Journal of the Royal Society of Arts. 1926. No. 3843, p. 823—841.

РегӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.

Халип:Ираналъул миллатал