ГӀараб мацӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
ГӀараб мацӀ
اَلْعَرَبِيَّةُ
аль-гӀарабиягь
Аль-ГӀарабия гӀараб (насх хатӀалда хъвараб)
Абулеб куц/ˈʕarabiː/, /alʕaraˈbijːa/
Территория ГӀараб жамигӀаталъул пачалихъал, гьезда мадугьалихъ ругел Европаялда, Азиялъул ва Африкаялъул пачалихъазда миллиял дагьбутӀаби
ЭтниклъиГӀарабал, ГӀарабгун берберал, Афро-гӀарабал ва цогидал
КӀалъалел
310 миллион чи, киналго вариантазда (2011–2016)[1]
270 миллион чи Стандартияб гӀараб мацӀ жидее кӀиабилеблъун кколел[1]
Цесеб форма
Стандартал формаби
Диалектал
ГӀараб алипба
ГӀараб брайл
Сириялъулаб
Гьибрит
Грек
Латин (гъорлъе рачуна Чатазул гӀараб алипба, ХӀассания (Сенегалалда)[2])
Ишарияб гӀараб мацӀ (миллиял формаби)
Официалаб статус
Официалаб мес
Гьанжесеб стандартияб гӀараб мацӀ расмияблъун буго 26 пачалихъалда ва 1 диспутияб территорияла, ингилис ва паранс мацӀазда хадуб кӀодолъиялъул рахъалъ лъабабилеб[3]
РикӀкӀараб дагьбутӀадул
мацӀ 
Регулация гьаби
МацӀалъул кодал
ISO 639-1ar
ISO 639-2ara
ISO 639-3ara – инклусивияб код
Индивидуалал кодал:
arq – Алжиралъул гӀараб мацӀ
aao – Алжиралъул сахӀараялъул гӀараб мацӀ
bbz – Бабалия креол гӀараб мацӀ
abv – Багьарна гӀараб мацӀ
shu – Чадалъул гӀараб мацӀ
acy – Къубрусияб гӀараб мацӀ
adf – Дофари гӀараб мацӀ
avl – Бакъбаккул Египеталъул бадавиязул гӀараб мацӀ
arz – Египетлъул гӀараб мацӀ
afb – Гъулпалъул гӀараб мацӀ
ayh – ХӀадрамиялъул гӀараб мацӀ
acw – ХӀиджазалъул гӀараб мацӀ
ayl – Либиялъул гӀараб мацӀ
acm – Месопотамиялъул гӀараб мацӀ
ary – МагӀрибалъул гӀараб мацӀ
ars – Наджадалъул гӀараб мацӀ
apc – Шималияб Шамалъул гӀараб мацӀ
ayp – Шималияб Месопотамиялъул гӀараб мацӀ
acx – ГӀуманалъул гӀараб мацӀ
aec – СагӀиди гӀараб мацӀ
ayn – СанагӀани гӀараб мацӀ
ssh – Шигьи гӀараб мацӀ
ajp – Жанубияб Шамалъул гӀараб мацӀ
arb – Стандартияб гӀараб мацӀ
apd – Суданалъул гӀараб мацӀ
pga – Суданалъул креол гӀараб мацӀ
acq – Таиззи-ГӀадени гӀараб мацӀ
abh – Таджик гӀараб мацӀ
aeb – Тунисалъул гӀараб мацӀ
auz – Узбек гӀараб мацӀ
Glottologarab1395
Linguasphere12-AAC
ГӀараб мацӀалда кӀалъалеб гӀемерисеб (бецӀ-гӀурччинаб) ва дагьаб (канчӀ-гӀурччинаб) халкъалъул тӀибитӀи
ГӀараб мацӀ миллияб мацӀ хӀисабалда (гӀурччинаб), расмияб мацӀ хӀисабалда (бецӀ-хъахӀилаб) ва икълимияб/миллияб дагьбутӀадул мацӀ хӀисабалда (канчӀ-хъахӀилаб) хӀалтӀизабулеб территория
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.

ГӀара́б мацӀ (гӀар. اللغة العربية‎‎, al-luġa al-ʿarabiyya) ккола семит хъизаналъул афразиялъул мацӀазул макрохъизаналъул мацӀлъун, жибги аслияб къагӀидаялъ тӀибитӀун бугеб Африкаялда ва Азиялда. ГӀараб мацӀалда кӀалъалезул къадар бахуна 240 млн. чиясде[4] (Рахьдал мацӀ), жеги 50 миллион чияс хӀалтӀизабула ГӀараб мацӀ кӀиабилеб мацӀ гӀадин. Классикияб гӀараб мацӀ — Къуръаналъул мацӀ жибги кколеб — ккураб къагӀидаялъ динилда хӀалтӀизабула дунялалъулго бусурбабаца (гӀаммаб къадар — 1,57 млрд чи[5]).

Классификация[хисизабизе | код хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

Фонология[хисизабизе | код хисизабизе]

Грамматика[хисизабизе | код хисизабизе]

Сурсатал[хисизабизе | код хисизабизе]

  • As-Sabil
  • Bateson, Mary Catherine (2003), Arabic Language Handbook, Georgetown University Press, ISBN 978-0-87840-386-8
  • Durand, Olivier; Langone, Angela D.; Mion, Giuliano (2010), Corso di Arabo Contemporaneo. Lingua Standard (in итальянский), Milan: Hoepli, ISBN 978-88-203-4552-5
  • Gregersen, Edgar A. (1977), Language in Africa, CRC Press, ISBN 978-0-677-04380-7
  • Grigore, George (2007), L'arabe parlé à Mardin. Monographie d'un parler arabe périphérique, Bucharest: Editura Universitatii din Bucuresti, ISBN 978-973-737-249-9, Архивация оригинал (27 September 2007) {{citation}}: Check date values in: |archivedate= (квеки)
  • Hanna, Sami A.; Greis, Naguib (1972), Writing Arabic: A Linguistic Approach, from Sounds to Script, Brill Archive, ISBN 978-90-04-03589-8
  • Haywood; Nahmad (1965), A new Arabic grammar, London: Lund Humphries, ISBN 978-0-85331-585-8
  • Hetzron, Robert (1997), The Semitic languages (Illustrated ред.), Taylor & Francis, ISBN 978-0-415-05767-7
  • Irwin, Robert (2006), For Lust of Knowing, London: Allen Lane
  • Kaplan, Robert B.; Baldauf, Richard B. (2007), Language Planning and Policy in Africa, Multilingual Matters, ISBN 978-1-85359-726-8
  • Kaye, Alan S. (1991), "The Hamzat al-Waṣl in Contemporary Modern Standard Arabic", Journal of the American Oriental Society, 111 (3): 572–574, doi:10.2307/604273, JSTOR 604273
  • Lane, Edward William (1893), Arabic–English Lexicon (2003 reprint ред.), New Delhi: Asian Educational Services, ISBN 978-81-206-0107-9, Архивация оригинал (10 December 2013), Халагьи 24 August 2006 {{citation}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  • Lipinski, Edward (1997), Semitic Languages, Leuven: Peeters
  • Mion, Giuliano (2007), La Lingua Araba (in итальянский), Rome: Carocci, ISBN 978-88-430-4394-1
  • Mumisa, Michael (2003), Introducing Arabic, Goodword Books, ISBN 978-81-7898-211-3
  • Procházka, S. (2006), ""Arabic"", Encyclopedia of Language and Linguistics (2nd ред.)
  • Steingass, Francis Joseph (1993), Arabic–English Dictionary, Asian Educational Services, ISBN 978-81-206-0855-9
  • Suileman, Yasir. Arabic, Self and Identity: A Study in Conflict and Displacement. Oxford University Press, 2011. ISBN 0-19-974701-6и 978-0-19-974701-6.
  • Thelwall, Robin (2003). "Arabic". Handbook of the International Phonetic Association a guide to the use of the international phonetic alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63751-0.
  • Traini, R. (1961), Vocabolario di arabo [Dictionary of Modern Written Arabic] (in итальянский), Rome: I.P.O., Harassowitz
  • Vaglieri, Laura Veccia, Grammatica teorico-pratica della lingua araba, Rome: I.P.O.
  • Versteegh, Kees (1997), The Arabic Language, Edinburgh University Press, ISBN 978-90-04-17702-4
  • Watson, Janet (2002), The Phonology and Morphology of Arabic, New York: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-824137-9
  • Wehr, Hans (1952), Arabisches Wörterbuch für die Schriftsprache der Gegenwart: Arabisch-Deutsch (1985 reprint (English) ред.), Harassowitz, ISBN 978-3-447-01998-9
  • Wright, John W. (2001), The New York Times Almanac 2002, Routledge, ISBN 978-1-57958-348-4

КъватӀисел линкал[хисизабизе | код хисизабизе]

«Википедиялъул» логотип
«Википедиялъул» логотип

«Википедиялда» буго бутІа
ГӀараб мацІалда
«عربية»

Викикъамусалъул логотип
Викикъамусалъул логотип
Викикъамусалда руго макъалаби ГӀараб мацӀ категориялда

[[Категория:ГӀуманалул мацӀал]

  1. 1,0 1,1 "Arabic – Ethnologue". Ethnologue. Simons, Gary F. and Charles D. Fennig (eds.). 2018. Ethnologue: Languages of the World, 21st edition. Архивация оригиналалдаса (5 January 2016). Халагьи 21 February 2018. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate= and |archive-date= (квеки)
  2. "Journal Officiel de la Republique du Senegal". Архивация оригиналалдаса (18 May 2015). Халагьи 8 August 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  3. Wright (2001:492)
  4. Цитатинабиялъул гъалатӀ:Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб автоссылка1 -лъе текст бихьизабун гьечІо
  5. Доклад Pew Research Center о распространённости ислама в мире" (2009 год) Archived 2009-10-10 at the Wayback Machine