Перейти к содержанию

ГӀараб мацӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
ГӀараб мацӀ
اَلْعَرَبِيَّةُ
[аль-гӀарабиягь] Error: {{Транслитерация}}: transliteration text not Latin script (pos 1: а) (help)
[Аль-ГӀарабия] Error: {{Транслитерация}}: transliteration text not Latin script (pos 1: А) (help) гӀараб (насх хатӀалда хъвараб)
Абулеб куц/ˈʕarabiː/, /alʕaraˈbijːa/
Территория ГӀараб жамигӀаталъул пачалихъал, гьезда мадугьалихъ ругел Европаялда, Азиялъул ва Африкаялъул пачалихъазда миллиял дагьбутӀаби
ЭтниклъиГӀарабал, ГӀарабгун берберал, Афро-гӀарабал ва цогидал
КӀалъалел
310 миллион чи, киналго вариантазда (2011–2016)[1]
270 миллион чи Стандартияб гӀараб мацӀ жидее кӀиабилеблъун кколел[1]
Цесеб форма
Стандартал формаби
Диалектал
ГӀараб алипба
ГӀараб брайл
Сириялъулаб
Гьибрит
Грек
Латин (гъорлъе рачуна Чатазул гӀараб алипба, ХӀассания (Сенегалалда)[2])
Ишарияб гӀараб мацӀ (миллиял формаби)
Официалаб статус
Официалаб мацӀ
Гьанжесеб стандартияб гӀараб мацӀ расмияблъун буго 26 пачалихъалда ва 1 диспутияб территорияла, ингилис ва паранс мацӀазда хадуб кӀодолъиялъул рахъалъ лъабабилеб[3]
РикӀкӀараб дагьбутӀадул
мацӀ 
Регулация гьаби
МацӀалъул кодал
ISO 639-1ar
ISO 639-2ara
ISO 639-3ara – инклусивияб код
Индивидуалал кодал:
arq  Алжиралъул гӀараб мацӀ
aao  Алжиралъул сахӀараялъул гӀараб мацӀ
bbz  Бабалия креол гӀараб мацӀ
abv  Багьарна гӀараб мацӀ
shu  Чадалъул гӀараб мацӀ
acy  Къубрусияб гӀараб мацӀ
adf  Дофари гӀараб мацӀ
avl  Бакъбаккул Египеталъул бадавиязул гӀараб мацӀ
arz  Египетлъул гӀараб мацӀ
afb  Гъулпалъул гӀараб мацӀ
ayh  ХӀадрамиялъул гӀараб мацӀ
acw  ХӀиджазалъул гӀараб мацӀ
ayl  Либиялъул гӀараб мацӀ
acm  Месопотамиялъул гӀараб мацӀ
ary  МагӀрибалъул гӀараб мацӀ
ars  Наджадалъул гӀараб мацӀ
apc  Шималияб Шамалъул гӀараб мацӀ
ayp  Шималияб Месопотамиялъул гӀараб мацӀ
acx  ГӀуманалъул гӀараб мацӀ
aec  СагӀиди гӀараб мацӀ
ayn  СанагӀани гӀараб мацӀ
ssh  Шигьи гӀараб мацӀ
ajp  Жанубияб Шамалъул гӀараб мацӀ
arb  Стандартияб гӀараб мацӀ
apd  Суданалъул гӀараб мацӀ
pga  Суданалъул креол гӀараб мацӀ
acq  Таиззи-ГӀадени гӀараб мацӀ
abh  Таджик гӀараб мацӀ
aeb  Тунисалъул гӀараб мацӀ
auz  Узбек гӀараб мацӀ
Glottologarab1395
Linguasphere12-AAC
ГӀараб мацӀалда кӀалъалеб гӀемерисеб (бецӀ-гӀурччинаб) ва дагьаб (канчӀ-гӀурччинаб) халкъалъул тӀибитӀи
ГӀараб мацӀ миллияб мацӀ хӀисабалда (гӀурччинаб), расмияб мацӀ хӀисабалда (бецӀ-хъахӀилаб) ва икълимияб/миллияб дагьбутӀадул мацӀ хӀисабалда (канчӀ-хъахӀилаб) хӀалтӀизабулеб территория
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.

ГӀара́б мацӀ (эндоним: اللغة العربية, al-luġa al-ʿarabiyya) ккола самияб хъизаналъул афразиял мацӀазул макрохъизаналъул мацӀлъун, жибги аслияб куцалъ Африкаялдаги Азиялдаги тӀибитӀун бугеб. ГӀараб мацӀалда кӀалъалезул рикӀкӀен бахуна 240 млн. чиясде[4] (Рахьдал мацӀ гӀадин), жеги 50 миллион чияс хӀалтӀизабула гӀараб кӀиабилеб мацӀ гӀадин. Классикияб гӀараб — Къуръаналъул мацӀ жибги кколеб — хӀалтӀизабула диналъул мацӀлъун дунялалъулго бусурбабаз (тӀолаб рикӀкӀен — 1,57 млрд чи[5]).

  • As-Sabil
  • Bateson, Mary Catherine (2003), Arabic Language Handbook, Georgetown University Press, ISBN 978-0-87840-386-8
  • Durand, Olivier; Langone, Angela D.; Mion, Giuliano (2010), Corso di Arabo Contemporaneo. Lingua Standard (мацӀ: итальянский), Milan: Hoepli, ISBN 978-88-203-4552-5
  • Gregersen, Edgar A. (1977), Language in Africa, CRC Press, ISBN 978-0-677-04380-7
  • Grigore, George (2007), L'arabe parlé à Mardin. Monographie d'un parler arabe périphérique, Bucharest: Editura Universitatii din Bucuresti, ISBN 978-973-737-249-9, Архивация оригинал, 27 септембер 2007
  • Hanna, Sami A.; Greis, Naguib (1972), Writing Arabic: A Linguistic Approach, from Sounds to Script, Brill Archive, ISBN 978-90-04-03589-8
  • Haywood; Nahmad (1965), A new Arabic grammar, London: Lund Humphries, ISBN 978-0-85331-585-8
  • Hetzron, Robert (1997), The Semitic languages (Illustrated ред.), Taylor & Francis, ISBN 978-0-415-05767-7
  • Irwin, Robert (2006), For Lust of Knowing, London: Allen Lane
  • Kaplan, Robert B.; Baldauf, Richard B. (2007), Language Planning and Policy in Africa, Multilingual Matters, ISBN 978-1-85359-726-8
  • Kaye, Alan S. (1991), "The Hamzat al-Waṣl in Contemporary Modern Standard Arabic", Journal of the American Oriental Society, 111 (3): 572–574, doi:10.2307/604273, JSTOR 604273
  • Lane, Edward William (1893), Arabic–English Lexicon (2003 reprint ред.), New Delhi: Asian Educational Services, ISBN 978-81-206-0107-9, Архивация оригинал, 10 декембер 2013, Щвей 24 август 2006 {{citation}}: ISBN / Date incompatibility (help)
  • Lipinski, Edward (1997), Semitic Languages, Leuven: Peeters
  • Mion, Giuliano (2007), La Lingua Araba (мацӀ: итальянский), Rome: Carocci, ISBN 978-88-430-4394-1
  • Mumisa, Michael (2003), Introducing Arabic, Goodword Books, ISBN 978-81-7898-211-3
  • Procházka, S. (2006), ""Arabic"", Encyclopedia of Language and Linguistics (2nd ред.)
  • Steingass, Francis Joseph (1993), Arabic–English Dictionary, Asian Educational Services, ISBN 978-81-206-0855-9
  • Suileman, Yasir. Arabic, Self and Identity: A Study in Conflict and Displacement. Oxford University Press, 2011. ISBN 0-19-974701-6и 978-0-19-974701-6.
  • Thelwall, Robin (2003). "Arabic". Handbook of the International Phonetic Association a guide to the use of the international phonetic alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63751-0.
  • Traini, R. (1961), Vocabolario di arabo [Dictionary of Modern Written Arabic] (мацӀ: итальянский), Rome: I.P.O. {{citation}}: Unknown parameter |agency= ignored (help)
  • Vaglieri, Laura Veccia, Grammatica teorico-pratica della lingua araba, Rome: I.P.O.
  • Versteegh, Kees (1997), The Arabic Language, Edinburgh University Press, ISBN 978-90-04-17702-4
  • Watson, Janet (2002), The Phonology and Morphology of Arabic, New York: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-824137-9
  • Wehr, Hans (1952), Arabisches Wörterbuch für die Schriftsprache der Gegenwart: Arabisch-Deutsch (1985 reprint (English) ред.), Harassowitz, ISBN 978-3-447-01998-9 {{citation}}: ISBN / Date incompatibility (help)
  • Wright, John W. (2001), The New York Times Almanac 2002, Routledge, ISBN 978-1-57958-348-4

КъватӀисел линкал

[хисизабизе | код хисизабизе]
Викикъамусалъул логотип
Викикъамусалъул логотип
Викикъамусалда руго макъалаби ГӀараб мацӀ категориялда

[[Категория:ГӀуманалул мацӀал]

  1. 1 2 "Arabic – Ethnologue". Ethnologue. Simons, Gary F. and Charles D. Fennig (eds.). 2018. Ethnologue: Languages of the World, 21st edition. Архивация оригиналалдаса, 5 January 2016. Щвей 21 February 2018. {{cite web}}: Check date values in: |accessdate= гин |archive-date= (help)
  2. "Journal Officiel de la Republique du Senegal". Архивация оригиналалдаса, 18 May 2015. Щвей 8 August 2018. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= гин |archive-date= (help)
  3. Wright (2001:492)
  4. Цитация мекъи: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб автоссылка1 -лъе текст бихьизабун гьечІо
  5. Доклад Pew Research Center о распространённости ислама в мире" (2009 год) Архивация 2009-10-10 Wayback Machine