Мелилла
Мелилла (Испан: [meˈliʝa] ⓘ; Tarifit: Mřič) — Испаниялъул автономияб шагьар, Шималияб Африкаялъул ралъдал рагӀалда бугеб. Гьеб буго Лъабго рагӀаллъиялъул бакъбаккул рахъалда, Мароккоялъул гӀорхъода ва Жанубияб ралъдалъехун балагьун. Гьелъул гӀатӀилъи ккола 12.3 km2 (4.7 sq mi). Гьеб букӀана Малага провинциялъул бутӀалъун 1995 соналъул 14 марталде щвезегӀан, гьеб мехалда къабул гьабуна Мелиллаялъул автономиялъул статут.
Мелилла ккола Европаялъул Цолъиялъул гӀахьалчагӀазул хасал территориязул цояб. ХутӀарал Евроцолъиялде ва Мелиллаялде ва гьениса рачӀунел багъа-бачариял тӀуразарула хасал къагӀидабазда рекъон, гьел рихьизарун руго цогидаб жоялда гьоркьоб Испаниялъул Шенгеналъул конвенциялде гъорлъе лъугьиналъул къотӀи-къаялда.[1]
2019 соналъул баяназда рекъон, Мелиллаялда гӀумру гьабулеб букӀана 86 487 чияс. Халкъ аслияб къагӀидаялъ бикьун букӀуна ибериялъул ва риффазул кьибилалъул гӀадамазда гьоркьоб.[2] Гьединго дагьал руго сефардазул жугьутӀал ва синдазул хиндуял. Мелиллаялда диглоссия рагӀула официалияб испан мацӀалда ва Тарифиталда гьоркьоб.[3]
Балагье гьединго
[хисизабизе | код хисизабизе]Лъай кьеялъул алатал
[хисизабизе | код хисизабизе]Цитатаби
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ Council of the European Union (2015). The Schengen Area (PDF). Council of the European Union. doi:10.2860/48294. ISBN 978-92-824-4586-0.
- ^ Trinidad 2012.
- ^ Sánchez Suárez 2003.
Библиография
[хисизабизе | код хисизабизе]- Loureiro Soto, Jorge Luis (2015). Los conflictos por Ceuta y Melilla: 600 años de controversias (PDF). UNED.
- Perpén Rueda, Adoración (1987). "La masonería en Melilla en el s. XIX: las logias 'Amor' y 'Africa'" (PDF). Гъоркь: Ferrer Benimeli, José Antonio (ред.). La masonería en la España del siglo XIX. Том I. гьл. 289–296. ISBN 84-505-5233-8.