Афгъанистан
Афгъаниста́н (пушту افغانستان, дари افغانستان), «ТIалибан» багъабачириялъул хIукуматалда гъоркь бугеса нахъе (2021 с.) расмияб цIар буго — Афгъаниста́налъул Исла́мияб Имара́т (пушту د افغانستان اسلامي امارات, дари امارت اسلامی افغانستان) — Жунубияб Азиялда бугеб пачалихъ. 2019 соналъ халкъалъул къадар бахун букIана — 32 225 560 чиясда[10]; территория — 652 864 км².
Этимология[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
География[хисизабизе | код хисизабизе]
- Галерея
-
МугIрузул пейзаж
-
Афгъанистаналъул ландшафт
-
Пачалихъалъул севериябгун-бакътIерхьул рахъ
-
Пачалихъалъул бакъбаккул рахъ
Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Административияб бикьи[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Рагъулал къуватал[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Экономика[хисизабизе | код хисизабизе]



Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]

Халкъалъул къадар — 32,226 млн (2019 соналъул хъвай-хъвагІаязда рекъон[10])
Санайил цІцІикІкІен — 2,6 %
Урбанизация[хисизабизе | код хисизабизе]
N | Шагьар | Вилаят | Халкъ, чи. |
|
---|---|---|---|---|
1 | Кабул | Кабул | 4 273 000 | |
2 | Кандагьар | Кандагьар | 614 500 | |
3 | Герат | Гьират | 555 000 | |
4 | Мазари-Шариф | Балх | 475 000 | |
5 | Кундуз | Кундуз | 350 000 | |
6 | Джелалабад | Нангархар | 265 000 | |
7 | Талукан | Тахар | 250 000 | |
8 | Пули-Хумри | Баглан | 240 000 | |
9 | Чарикар | Парван | 200 000 | |
10 | Лашкаргагь | Гильменд | 190 000 | |
11 | Шибарган | Джаузджан | 188 000 | |
12 | Гъазни | Гъазни | 183 000 |
Дин[хисизабизе | код хисизабизе]
Транспорт[хисизабизе | код хисизабизе]
Маданият[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ Цитатинабиялъул гъалатӀ:Мекъаб тег
<ref>
; мурад баян гьабун хъвалебCIA
-лъе текст бихьизабун гьечІо - ↑ Конституция Исламской Республики Афганистан (на английском, PDF)
- ↑ "Population Matters". 3 March 2016. Check date values in:
|date=
(кумек) - ↑ timesofindia (23 August 2021). "Afghanistan's ethnic mosaic". The Times of India. Check date values in:
|date=
(кумек) - ↑ World Population Review (19 September 2021). ""Afghanistan Population 2021"". Check date values in:
|date=
(кумек) - ↑ statista.com (20 August 2021). "Distribution of Afghan population by ethnic group 2020". Check date values in:
|date=
(кумек) - ↑ reliefweb.int (14 August 2011). "Afghan Ethnic Groups: A Brief Investigation". Check date values in:
|date=
(кумек) - ↑ "Талибы сформировали временное правительство Афганистана". «РИА Новости». Боси: 2021-09-07.
- ↑ "Central Statistics Organization of Afghanistan". Архивация: оригинал 2014-06-24. Боси: 2014-04-11. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек): Statistical Yearbook 2012-2013 Архивалъул насху 17 январ 2014лдаса Wayback Machine сайталда: Area and administrative Population Архивалъул насху 9 сентябрь 2015лдаса Wayback Machine сайталда - ↑ 10,0 10,1 10,2 Estimated Populatiuon of Afghanistan 2019-20
- ↑ 11,0 11,1 11,2 11,3 "Report for Selected Countries and Subjects". IMF (английский). Боси: 2020-11-14.
- ↑ "Human Development Indices and Indicators" (PDF) (английский). Программа развития ООН. Боси: 15 December 2020. Unknown parameter
|description=
ignored (кумек); Check date values in:|accessdate=
(кумек) - ↑ Taliban closer to international recognition, says foreign minister, Agence France-Presse (3 February 2022).
- ↑ Afghanistan: Provinces, Major Cities & Towns — Statistics & Maps on City Population
Адабият[хисизабизе | код хисизабизе]
- Водовозов В. В. Афганистан // Брокгаузил ва Ефронил энциклопедияб къамус: 86 томазда (82 т. ва 4 тӀаджубаял.).
- Barfield, Thomas (2012). Afghanistan: A Cultural and Political History. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15441-1.
- Bleaney, C. H; Gallego, María Ángeles (2006). Afghanistan: a bibliography. BRILL. ISBN 978-90-04-14532-0.
- Clements, Frank (2003). Conflict in Afghanistan: a Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-402-8.
- Dupree, Louis (1997). Afghanistan (2nd б.). Oxford Pakistan Paperbacks. ISBN 978-0-19-577634-8.
- Ewans, Martin (2002). Afghanistan: A Short History of Its People and Politics. Curzon Press. ISBN 0060505087.
- Fowler, Corinne (2007). Chasing Tales: Travel Writing, Journalism and the History of British Ideas About Afghanistan. Rodopi. ISBN 978-90-420-2262-1.
- Griffiths, John C (2001). Afghanistan: a History of Conflict. Carlton Books. ISBN 978-1-84222-597-4.
- Habibi, Abdul Hai (2003). Afghanistan: an Abridged History. Fenestra Books. ISBN 978-1-58736-169-2.
- Hopkins, B.D. (2008). The Making of Modern Afghanistan. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-55421-4.
- Johnson, Robert (2011). The Afghan Way of War: How and Why They Fight. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-979856-8.
- Levi, Peter (1972). The Light Garden of the Angel King: Journeys in Afghanistan. Collins. ISBN 978-0-00-211042-6.
- Malleson, George Bruce (2005). History of Afghanistan, from the Earliest Period to the Outbreak of the War of 1878 (Elibron Classic Replica б.). Adamant Media Corporation. ISBN 978-1-4021-7278-6.
- Olson, Gillia M (2005). Afghanistan. Capstone Press. ISBN 978-0-7368-2685-3.
- Omrani, Bijan; Leeming, Matthew (2011). Afghanistan: A Companion and Guide (2nd б.). Odyssey Publications. ISBN 978-962-217-816-8.
- Reddy, L.R. (2002). Inside Afghanistan: End of the Taliban Era?. APH Publishing. ISBN 978-81-7648-319-3.
- Runion, Meredith L. (2007). The History of Afghanistan. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33798-7.
РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Портал «Афгъанистан» |
---|---|
![]() |
Афганистан Викикъамусалда |
![]() |
Афганистан Викимактабалда |
![]() |
Афгъанистан Викигъамасалда |
![]() |
Афгъанистан Викидалилалда |
Викигъамас: Атлас: Афгъанистан
- Афгъанистананалъул хІакъалъулъ гІурус сайт
- Русские вернулись (Путеводитель по Афганистану для рождённых в СССР) — сайт Сергея Жарова
- Густерин П. В. "Установление договорных отношений между Советской Россией и сопредельными с ней странами Ближнего и Среднего Востока". Архивация: оригинал 2010-12-08. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - Research Guide to Afghanistan
Афгъанистан темабазда | |
---|---|
Герб • Байрахъ • Гимн • ХІукуматалъул низам • Къанун • Парламент • Администратияб бикьи • География • Шагьарал • Тахшагьар • Халкъ • МацІал • Тарих • Экономика • Валюта • Маданият • Дин • Кинематограф • Адабият • Музыка • Байрамал • Спорт • Лъай кьей • ГІелму • Транспорт • Росдал магІишат • Туризм • Почта • Тарих ва маркаби • Телевидение • Интернет • Рагъулал къуватал • КъватІисаб сиясат • |
Халип:ТІалибан Халип:Марказияб Азия
Азиялъул пачалихъал | ||
---|---|---|
![]() |
Къажар¹ · Афгъанистан · Бангъладеш · БахІрейн · Буруней · Бутан · Бакъбаккул Тимор · Ветнам · Хъизихъ¹ · Исраил · ГӀиракъ · Имаратал · ГІуман · Индия · Индонезия³ · Урдун · ХIамшар · Яман² · Кампуч · КъатІар · Къибрис¹ · Хъиргъизистан · Китай · Чосон · Кувайт · Лаос · Лубнан · Малай · Малдивал · Египет² · Мангъулия · Миянам · Непал · Пакистан · Россия4 · СагIудиязул ГIарабия · Сингъапур · Сирия · Таджикистан · Тай · Туркия · Узбек · Пилипин · Шири-Ланк · Армения · Хангуг · Нипон · Хъазахъистан¹ · Туркменистан ТІубанго пачалихъаллъун рикІкІинчел яги цояца рикІкІун цогияз рикІкІинчІел пачалихъал: Абхаз · Азад Кашмир · Ва Пачалихъ · Вазир · ГІиракъалъул Курд · Китаялъул Республика · Гъарабагъ · ПилистІин · Тамил-Илам ·Бакъбаккул Къибрисалъул Турк · Шан Пачалихъ · Бакъдасеб Гьири ¹ БутӀа Европалда бугеб яги тубанго Азиялда бугеб. ² Гьебго куцалда Африкаялда бугеб. ³ Гьебго куцалда Океаниялда бугеб. 4 Гьебго куцалда Европаялда бугеб. |
Халип:SAARC
Халип:ОИК
Халип:ОЭС
Халип:ШОС
Халип:Афгъанистаналъул тарих
Цитатинабиялъул гъалатӀ: Для существующих тегов <ref>
группы «lower-alpha» не найдено соответствующего тега <references group="lower-alpha"/>
- Страницы с ошибками в примечаниях
- Википедия:Мекъаб оформление гьарурал сноскабигун гьумерал
- CS1 errors: dates
- Pages with citations using unsupported parameters
- CS1 английский-language sources (en)
- Википедия:Статьи с вики-разметкой в изображении карточки
- Википедия:ТІорачІел бутІабигун макъалаби
- Файлазул хӀалтӀуларел регӀелалгун гьумерал
- Викикъамусалде ссылкабигун макъалаби
- Викимактабалде ссылкабигун макъалаби
- Викидалилалде ссылкабигун макъалаби
- Афгъанистан
- Пачалихъал — ЦМГІ членал
- Картабигун гьумерал