Гулестан
Гулестан | |
---|---|
Пачалихъ | |
Адм. марказ | Гурган |
Тарих ва география | |
ГӀуцӀи | 1997 |
ГӀатӀилъи | Ошибка скрипта: Функции «formatNum» не существует. км² |
СагӀтазул зона | UTC+3:30, риидал UTC+4:30 |
КӀудиял шагьарал | Гомбеде-Кавус |
Халкъ | |
Къадар |
Ошибка скрипта: Функции «formatNum» не существует. чи (2006 сон) |
Гъунки | Ошибка скрипта: Функции «formatNum» не существует. чи/км² |
Расмиял мацӀал |
парс туркмен |
Цифрабазул идентификаторал | |
![]() |
|
![]() |

Гулеста́н (парс گلستان — Golestân) — Ираналъул 31 провинциялдаса (останазул) цояб. Пачалихъалъул шималияб рахъалда буго. ГӀорхъи уна шималалдаса Туркменистангун (Балкан вилаят), бакъбаккудаса — Шималияб Хурасангун, жунуб рахъалдаса — Семнангун, бакхътӀерхьудаса — Мазандарангун. БакхътӀерхьудаса остан Каспий ралъадалъ чурула. Административияб марказ — Гурган шагьар, цогидал чӀахӀиял шагьараздаса ккола — Гумбаде-Къавус (140 аз.), Бандар-Торкаман (127 аз.), Гумушан (100 аз.), Кордкуй (68 аз.), ГӀалиабад (47 аз.), Бандар-Гез (47 аз.), Азадшагьр (39 аз.), Минудашт (26 аз.), Рамиан (12 аз.).
Ракьалъул гӀатӀилъи — 20 195 км²[1]. Халкъалъул къадар — 1 617 087 чи[1] (2006).
Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]
12 сентябралъ 1723 соналъ гӀурус-парс рагъул хӀасилалда гьаб область уна Россиялда гъорлъе. 1735—1739 соназда букӀараб гӀурус-турк рагъдаса хадуб область Персиялъе нахъбуссинабула Турциялде данде альянс гӀуцӀиялъе гӀоло.
Гулестан Мазандаран останалдаса батӀа тӀезабула 1997 соналъ.
Административияб бикьи[хисизабизе | код хисизабизе]
Провинция бикьула 12 шагьрестаналда:
Карта | Картаялда аббревиатура | Шагьрестан |
---|---|---|
![]() | ||
A | ГӀалиабад (Aliabad-e Katul) | |
Az | Азадшагьр (Azadshahr) | |
BT | Торкаман (Bandar-e Torkaman) | |
K | Келале (Kalaleh) | |
G | Гурган (Gorgan) | |
Go | Гумбаде-Къавус (Gonbad-e Qabus) | |
Ko | Кордкуй (Kordkuy) | |
Ga | Галикеш (Galikesh) | |
M | Минудешт (Minoodasht) | |
R | Рамиан (Ramiyan) | |
BG | Бендер-е Газ (Bandar-e Gaz) | |
Ag | Аккела (Agh Ghala) |
Экономика[хисизабизе | код хисизабизе]
Аслиял экономикаялъул отраслал — росдалаб магӀишат (пампа, пиринчӀ, ролъ, гандури, соя, бакъдебусс, тамахьо, кӀартуп, пер, тӀугьдул, киви, бананал, гӀодобкару), кванил, текстилияб, нартул, нартгун-химикияб, автомобилияб промышленностал, энергетика, тӀурччи бахъи, бича-хиси, транспорт, ччугӀа кквей. Гурга́н шагьаралда буго нартул завод «Нэшнл Ираниан Ойл Рефайнинг энд Дистрибьюшн Компани».
ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ 1,0 1,1 Statoids.com Архивалъул насху 25 декабр 2018лдаса Wayback Machine сайталда (инг.)
![]() |
Гулестан Викигъамасалда |
---|
Гьаб макъала лъикӀлъизабизе ккани, гьал хаду рехсарал жал гьаризе ккола?:
|
{{{бетӀер}}} |
---|