Гилан

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Гилан
blank300.png|300px]]
БахӀрейнКъатӀарГӀуманКувейтТурцияЭрминистанАзарбижанТуркменистанАфганистанПакистанГӀиракъСагІудиязул ГІарабияЦолъарал ГIараб ИмараталКаспий ралъадПарс заливОрмуз проливГӀуман заливЮжный ХорасанЙаздСистан ва БалучистанКерманХурмузганПарсБушерХурасан-РезавиШималияб ХурасанГулестанМазандаранСемнанТегьранАлбурзКъумЧехармехаль и БахтиарияКохгилуйе и БойерахмедХузестанИламЛурестанЦентральный останИсфагьанГиланАрдебильКъазвинХамаданКерманшагьКурдистанВосточный АзербайджанЗенджанЗападный Азербайджан
[[file:blank300.png
Пачалихъ
Адм. марказ Рашт
Тарих ва география
ГӀатӀилъи 14 042 км²
Халкъ
Къадар 2 404 861 чи  (2006 сон)
Гъунки 171,26 чи/км²
Расмиял мацӀал гилак[1][2][3]
талыш
парс
Цифрабазул идентификаторал

Расмияб сайт
Гилан картаялда
 Медиафайлал Викигъамасалда

Гилан (парс گیلانGilân), (Халип:Lang-glk), некӀо Дайлам[4] — Ираналъул 31 провинциялдаса (останазул) цояб. Ракь — 14 042 км²[5], халкъ — 2 404 861 чи (2006)[5].

Гилан буго Каспий ралъадалъул жунубгун-бакътӀерхьул рагӀалда, Мазандараналдаса бакътӀерхьуда, Ардабил останалдаса бакъбаккуда, Зенджан ва Къазвин останаздаса шималалда. Гьединго останалъул севералдаса уна Азарбижан Республикагун гӀурхъи.

География[хисизабизе | код хисизабизе]

Рохьал — гӀага-шагар 1,5 млн га. Гьединго руго нарт, тӀурччи, маххул ва пахьул руда бахъулел бакӀал.

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебе заманаялъ гьаб букӀана гелазул (гьанжесел гиланазул умумул) ва кадусиязул (гьанжесел талышазул умумул) территория.

Россиялъ бергьараб ГӀурусгун-парс рагъдаса хадуб, 12 сентябралъ 1723 соналъ Мазандаран Россиялда гъорлъ бачӀана. ГӀурус-турк рагъул заманаялъ (1735—1739 сс.) область Парсалда нахъбуссинабуна Турцияла данде альянс гӀуцӀизе гӀоло.

Иранияб революция ва Гилан республика[хисизабизе | код хисизабизе]

Бандар-Анзали шагьаралда Гилан Советияб республикаялъул заманаялъул мина.

1909 соналъ Гилан букӀана Иранияб революциялъул (1905—1911 сс.) кӀвар бугеб центрлъун.

Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]

Аслиял миллатал: гилякал, талышал, руго гьединго курдал ва азарбижанал.

Административияб марказ — Рашт шагьар. Останалъул цогидал шагьарал: Лангаруд, Соумеэсера, Таларуд, Лагьиджан, Хаштпар, Астара, Резваншагьр, Рудсар, Рудбар, Эмлаш, Ашрафие, Саягьгул Шефат, Сувмее-Сара, Фуман, Месал. Останалъул аслияб порт — Анзали.

Административияб бикьи[хисизабизе | код хисизабизе]

Провинциялда жаниб уна 13 шагьрестан:

Карта Аббревиатура на карте Шахрестан
A Астара (Astara)
AA Астане-йе-Ашрафийе (Astaneh Ashrafiyeh)
BA Бандаре-Анзали (Bandar-e Anzali)
F Фуман (Fuman)
Lh Лагьиджан (Lahijan)
Lr Лангаруд (Langarud)
R Рашт (Rasht)
Rs Рудсар (Roudsar)
Rb Рудбар (Rudbar)
S Сувмее-Сара (Soumahe Sara)
Sh Шафт (Shaft)
T Талыш (Talesh, цебе Hashtpar)
M Масал (Masal)


Экономика[хисизабизе | код хисизабизе]

ГӀадамазул аслияб пиша — рекьари буго. ЛъарагӀлъиялда — рис (60 % ракь), кенаф, каругъветӀ, цитрусал, мугӀрул ахалъуда — чай, тамахьо, зайтун.

Лъай кьей[хисизабизе | код хисизабизе]

Останалда буго 7 тӀадегӀанаб лъай кьолеб гӀуцӀи (вуз).

Балагьизе бакӀал[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. Gilaki | Ethnologue
  2. Linguistically the populations of the Alborz form part of the north Iranian group. The Persian language, which predominates on the central plateau east of Qazvīn, has only slightly penetrated the mountain zones, where two main language groups can be distinguished (B. Hourcade, “Le processus de la déprise rurale dans l’Elbourz de Téhéran [Iran,” Revue de géographie alpine 64/3, 1976, pp. 365-88). In the north and in the high valleys of the southern slope, languages of the Gīlakī and Māzandarānī type predominate, whereas farther south, in a broad zone that often encompasses the piedmont (Šemīrān, Semnān), dialects of the “Tātī,” “Fārsī Māzandarānī,” or “Semnānī” type are spoken. The sedentary nuclei of Gīlakīs or Māzandarānīs who have resisted the nomads and repopulated the whole range from the north slopes are numerous in the subarid central and western Alborz (Alamūt, Ṭālaqān, the Jāǰ-rūd valley, Lārīǰān, Fīrūz Kūh, Nūr) and in the basins at medium altitudes near the Caspian forest (Daylamān, Eškavar, Kalārdašt; de Planhol, Recherches, p. 37).
  3. {Cite web=Iran – Ethnically diverse with Persians, Azeri, Gilaki, Mazandarani and Kurdish cultures|نشانی=http://www.aitotours.com/aboutiran/17/ethnic-groups/default.aspx%7Cوبگاه=www.aitotours.com%7Cبازبینی=2021-11-13}}
  4. Wolfgang Felix, Wilferd Madelung Deylamites / Encyclopaedia Iranica. Vol. VII, Fasc. 4, pp. 342—347
  5. 5,0 5,1 Statoids.com (инг.)

Адабият[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Иванова М. Н. Национально-освободительное движение в Иране в 1918—1922 гг. М., 1961.
  • Скляров Л. Почему провалилась советская попытка «экспорта» революции в Гилан // Азия и Африка сегодня. 1997. № 12.

РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.