БакътӀерхьул Азарбижан

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
БакътІерхьул Азарбижан
blank300.png|300px]]
БахӀрейнКъатӀарГӀуманКувейтТурцияЭрминистанАзарбижанТуркменистанАфганистанПакистанГӀиракъСагІудиязул ГІарабияЦолъарал ГIараб ИмараталКаспий ралъадПарс заливОрмуз проливГӀуман заливЮжный ХорасанЙаздСистан ва БалучистанКерманХурмузганПарсБушерХурасан-РезавиШималияб ХурасанГулестанМазандаранСемнанТегьранАлбурзКъумЧехармехаль и БахтиарияКохгилуйе и БойерахмедХузестанИламЛурестанЦентральный останИсфагьанГиланАрдебильКъазвинХамаданКерманшагьКурдистанВосточный АзербайджанЗенджанЗападный Азербайджан
[[file:blank300.png
Пачалихъ
Адм. марказ Урмия
Тарих ва география
ГӀатӀилъи 37 437 км²
СагӀтазул зона UTC+3:30
КӀудиял шагьарал Урмия, Хой, Мегьабад
Халкъ
Къадар 2 873 459 чи  (2006 сон)
Гъунки 76,75 чи/км²
Расмиял мацӀал парс
азарбижан
курд
Цифрабазул идентификаторал
Телефоналъул код 0441
БакътІерхьул Азарбижан картаялда
 Медиафайлал Викигъамасалда
БакътІерхьул Азарбижаналъул административияб бикьи
БакътІерхьул Азарбижаналъул миллатазул состав

Ба́кътІерхьул Аза́рбижан (парс آذربایجان غربیÂzarbâyjân-e Qarbi, падар. غربی آذربایجان, Qərbi Azərbaycan) — остан на западе Ирана. Одна из провинций Иранияб Азарбижаналъул провинциялдаса цояб. ГІуцІана 1950 соналъ Азарбижан остан бакътІерхьул ва бакъбаккулалда кІийидаги бикьун[1]. Аслиял миллатал — падарал[2][3][4][5][6] ва курдал. Урмия хІоралъул гІеблъиги малъун останалъул ракьалъ ккола 37 437 км²[7]. 2006 соналда останалъул халкъалъул къадар бахана 2 873 459 чиясда[8]. Административияб марказ — Урмия шагьар. Останалъул чІахІиял шагьараздасан гьединго ккола Хой, Мегьабад.

Административияб бикьи[хисизабизе | код хисизабизе]

БакътІерхьул Азарбижан бикьун буго 14 шагьрестаналда:

  1. Бокан
  2. Мегьабад
  3. Маку
  4. Миандоаб
  5. Накаде
  6. Ошнавийе
  7. Пираншагьр
  8. Сельмас
  9. Сердешт
  10. Текаб
  11. Урмия
  12. Хой
  13. Чалдоран
  14. Шагьиндеж

Интересал фактал[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Останалда гьайуна Сона Бабаи, АЦШялъул гражданство щвараздаса бищун херай гІадан.

ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. Iran Provinces
  2. «Geography: Turkic-speaking Groups» Iran: A Country Study, Federal Research Division, Library of Congress, (2008)
  3. Minahan, James (2002) Encyclopedia of the Stateless Nations: S-Z (Volume 4 of Encyclopedia of the Stateless Nations: Ethnic and National Groups Around the World) Greenwood Publishing Group, Westport, Connecticut, page 1765, ISBN 978-0-313-32384-3
  4. Price, Glanville (editor) (2000) Encyclopedia of the languages of Europe Wiley-Blackwell, Oxford, England, page 21, ISBN 978-0-631-22039-8
  5. Shaffer, Brenda (2002) Borders and brethren: Iran and the challenge of Azarbaijani identity, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, page 1, ISBN 978-0-262-69277-9
  6. Azerbaijanis (author Brenda Shaffer), page 206. // Encyclopaedia of Modern Asia. Volume 1: Abacus to China. Editors: David Levinson and Karen Christensen. New York: Charles Scribner’s Sons, 2002, LXVII+ 529 pages. ISBN 9780684312422
    Оригиналияб текст (инг.)
    Iran’s three northwesternmost provinces are inhabited predominantly by Azerbaijanis: East Azerbaijan, West Azerbaijan, and Ardabil. Tehran, the capital city, has a large Azerbaijani population as well, estimated at close to 50 percent of the city’s residents.
  7. Provinces of Iran
  8. "アーカイブされたコピー". Архивация оригинал (2008-08-07). Халагьи 2008-06-30. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)

РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]