ШигӀиял

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
                              

ШигӀи́ял (гӀар. شيعة‎‎, [ˈʃiːʕa] — «къокъа», «цо рахъ ккурал»,[1]) — чанго жамагӀатал жинда жаниб рачулел исламалъул къокъа, жинца ГӀали ибн Абу ТӀалиб (МухӀамад аварагасул вацгӀал ва асхӀаб) ва гьесул наслуялъул чагӀи гурого МухӀаммад аварагасул рухӀаниял ирсилаллъун рикӀкӀулареб[2]. Къваридаб магӀнаялда, гьедин абула шӀигӀиял-иснагӀашариязда (бищун тӀибитӀараб шигӀизмаялъул къокъа). ШигӀитазул къокъаби гӀемер ругел бакӀал ккола Иран, Азарбижан, БахӀрейн, ГӀиракъ ва Ливан, ва гьединго Йемен, Афгъанистан, Турция, Сирия, Кувейт, Пакистан, ЦГӀИ, Таджикистан.

ТӀелалъул сипат-сурат[хисизабизе | код хисизабизе]

ТӀибитӀи[хисизабизе | код хисизабизе]

Исламияб дунялалъул картаялда шигӀиял цӀцӀикӀкӀун ругел бакӀал: багӀараб: шигӀиял мухъал, гӀурччинаб: сунниял, щакъидулкьераб: гӀибадитал

БатӀи-батӀиял къиматазда рекъон, шигӀияллъун ккола тӀолго бусурзабазул 10 % бахъун 20 % щун[3][4][5][6]. В настоящее время последователи различных шиитских общин существуют практически во всех мусульманских, европейских и американских странах. Мусульмане-шииты составляют большинство населения в Иране, Азербайджане, Ираке и Бахрейне[7]. Шиитского вероучения придерживаются по разным оценкам от 27 %[8] до 35 %[9] населения Ливана; до 30 % в Кувейте[10].

Афгъанистаналда шигӀиязул бутӀа бахула халкъалъул 15 %-алдаса 19 % -алда щвезегӀан[11][10] страны. К ним относятся хазарейцы (в основном шииты-имамиты, есть отдельные группы исмаилитов), часть чараймаков (последователи исмаилизма)[12] и фарсиваны.

СагӀудиязул ГӀарабиялъ шигӀица ккола тӀолго мамлакаталъул халкъалъул 15 %. Гьезги аслияб къагӀидаялъ гӀумру гьабула Катиф, Даммам ва ал-Хаса абурал бакӀазда[13].

ШигӀияб мазгьаб буго Шималияб Индияллъул ва Пакистаналъул миллатазда гьоркьоб тӀибитӀун, гьездаса ккола: балти, ва гьединго буришал (исмагӀилиял) ва цщ-цщ пуштун къокъаби: Халип:Буссинабун гьечӀо 3, гӀемерисел Халип:Буссинабун гьечӀо 3 ва цо бутӀа Халип:Буссинабун гьечӀо 3. ШигӀизмалъул исмагӀилияб тӀеладе гъорлъ уна Таджикистаналъул МугӀрул-Бадахшан областалъул халкъ — памир миллатал (язгъулямал хутӀизегӀан).

Россиялда шигӀиязул къадар гӀемер гьечӀо. Гьеб тӀелалде гъорлъ уна Дагъистаналда гӀумру гьабулел татал, Мискинджа росдал лезгинал, ва гьединго Дагъистаналъул азарбижан жамагӀатал. Гьединго Россиялда гӀумру гьабулел азарбижаназул цӀцӀикӀкӀарасел ккола шигӀиял (жибго Азарбижаналда бусурманаб халкъалъул къадаралдаса 85 % ккола шигӀиял[14]).

ШигӀизмаялъул иццал[хисизабизе | код хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

ШигӀизмаялъул тӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. Баранов Х. К. Арабско-русский словарь.
  2. Ислам. Энциклопедический словарь. М.: «Наука», Главная редакция восточной литературы, 1991. — 315 с. — ISBN 5-02-016941-2 — с.298.
  3. "Shīʿite". Encyclopædia Britannica Online. 2010. Архивация оригинал (2010-08-09). Халагьи 2010-08-25. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  4. "Mapping the Global Muslim Population: A Report on the Size and Distribution of the World's Muslim Population". Pew Research Center. 2009-10-07. Архивация оригинал (2010-08-23). Халагьи 2010-08-25. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  5. Mapping the Global Muslim Population: A Report on the Size and Distribution of the World's Muslim Population (инг.) / Miller, Tracy. — Pew Research Center, 2009. "Архивированная копия" (PDF). Архивация оригинал (PDF) (2013-07-25). Халагьи 2012-03-09. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  6. "Religions". CIA. The World Factbook. 2010. Архивация оригинал (2018-12-24). Халагьи 2010-08-25. {{cite web}}: Invalid |url-status=хвараб (квеки)
  7. Quick guide: Sunnis and Shias (en), BBC (6 December 2011).
  8. International Religious Freedom Report 2010: Lebanon (en), U.S Department of state (17 November 2010).
    Оригиналияб текст (инг.)
    However, the most recent demographic study conducted by Statistics Lebanon, a Beirut-based research firm, indicate 27 percent of the population is Sunni Muslim, 27 percent Shi'a Muslim, 21 percent Maronite Christian, eight percent Greek Orthodox, five percent Druze, and five percent Greek Catholic, with the remaining seven percent belonging to smaller Christian denominations.
  9. Major Attacks in Lebanon, Israel and the Gaza Strip (en), The New York Times.
  10. 10,0 10,1 "FIELD LISTING:: RELIGIONSA". Central Intelligence Agency (CIA). The World Factbook on Afghanistan. Архивация оригинал (2010-05-28). Халагьи 2012-07-01. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
    Оригиналияб текст (инг.)

    Afghanistan: Sunni Muslim 80%, Shia Muslim 19%, other 1%

    Kuwait: Muslim (official) 85% (Sunni 70%, Shia 30%), other (includes Christian, Hindu, Parsi) 15%)
  11. Country Profile: Afghanistan, August 2008 (en), Library of Congress – Federal Research Division.
    Оригиналияб текст (инг.)
    Virtually the entire population is Muslim. Between 80 and 85 percent of Muslims are Sunni and 15 to 19 percent, Shia. The minority Shia are economically disadvantaged and frequently subjected to discrimination.
  12. Логинов А. В. Национальный вопрос в Афганистане // Расы и народы. Вып. 20. — М.: Наука, 1990. — Гь. 172.
  13. Anees al-Qudaihi. Saudi Arabia's Shia press for rights (en), BBC (24 March 2009).
  14. "Religion" (PDF). Administrative Department of the President of the Republic of Azerbaijan — Presidential Library. Архивация оригинал (PDF) (2011-11-23). Халагьи 2011-08-01. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки) Религия. Управление делами Президента Азербайджанской Республики — Президентская библиотека

Адабият[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Wiktionary Халип:ШигӀиял Халип:Исламалъул тӀелал Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.