Тегьран
Шагьар
Картаби рихьизаризе/рахчизе
|
Тегьра́н (парс تهران — [tʰehˈɾɒ:n], къватӀ. [tʰehˈɾu:n]; абиялъул къагӀида ) — тахшагьар ва бищун кӀудияб Ираналъул шагьар ва Азиялъул чӀахӀиял шагьараздасан цояб. Цого цӀар бугеб останалъул административияб марказ, ва гьединго пачалихъалъул сиясияб, экономикияб, транспортияб, дармилгун-финансазул ва маданияб центр.
Шагьар буго пачалихъалъул шималияб рахъалда, Эльбурс мугӀрузул щобил гӀодоблъиялда ва Каспий ралъадалъул рагӀалдаса 90 км жунуб рахъалдехун.
Этимология[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
«Тегьран» (парс تهران) абураб цӀаралъул магӀнаялда сверухъ чанго теория буго.
Шагьаралъул расмияб сайталда рекъон, гьелъул цӀар лъугӀун буго кӀиго рагӀиги жубан: «тӀину» (ته — тегь) ва басралъараб «лабаллъи» (ران — ран) абурал рагӀабаздасан. Гьединлъидал, «Тегьран» — تهران абураб цӀар букӀине бегьула «мегӀералъул лабаллъиялъул ахалъиян» абураб жо. Ва гьеб теория бищунго унголъиялда аскогӀанасеблъун батула, щайгурелъул, унго-унгоялъ Тегьран шагьар буго Точал абураб мегӀералъул жунубияб лабалъиялъул ахада[4].
География[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Гьава-бакъ[хисизабизе | код хисизабизе]
Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
НекІсияб Тегьран[хисизабизе | код хисизабизе]
Къажаразул, Пехлеви ва Иран пачалихъазул тахшагьар[хисизабизе | код хисизабизе]

Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]
2012 сонил рикIкIеналда рекъон Тегьраналда гIумру гьабула 8 846 782 чияс.
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
МацІал[хисизабизе | код хисизабизе]
Дин[хисизабизе | код хисизабизе]
Административияб бикьи[хисизабизе | код хисизабизе]
Большая часть Тегерана располагается на территории шахрестана Тегеран. В генеральном плане 1968 года под юрисдикцию столичной мэрии было отведено 1800 км². За пределами этих границ строительство было запрещено, поскольку оставшаяся равнинная земля использовалась для сельскохозяйственных нужд. Но с течением времени сельские поселения превратились в города-спутники Тегерана: Рей, Эсламшахр, Дарсанабад, Акбарабад, Кудс, Шахрияр и другие. В 1996 году границы города перешли пределы шахрестана Тегеран, в городскую черту были включены районы в шахрестанах Шемиранат (север), Рей (юг) и Эсламшахр (юго-запад)[5].
Тегеран поделён на 22 городских округа. Общая площадь этих округов составляет 707 км². Последними (в 1991 году) в состав Тегерана вошли 21-й и 22-й округа (крупнейший), «растянув» город почти на 50 км[5].
Мухъал[хисизабизе | код хисизабизе]

Шагьриял округал гурого Тегьран бикьун буго 112 мухъалда (нагьийе)[5]. Гьел мухъазул жедерго администрациял гьечІо, гьел ккола гІицІго тарихиял, ай, администратиял гурел, рикьалаби. Гьезул гІемерисезул мухІканго чІезарурал гІорхъабицин гьечІо. ГІемер батула цо мухъ чанго округалда гъорлъ рикІкІунебги. Бищун чІахІиял мухъазадаса ккола:
- ГІаббас-Абад[en]
- Амирабад
- Афсарийе
- Багъ-Фейз
- Базар
- Багьарестан
- Ванак
- Веленжак
- Гейтарийе
- Гиша[en]
- ГолхІакъ
- Гумрок
- Дарабад
- Дарраке
- Дарашт
- Даррус
- Дарбанд
- Джавадийе
- Жамаран
- Жаннатабад
- Жумгьури
- Зафаранийе
- Иордан
- Йефтабад
- Лавизан
- Назиабад
- Нармак
- Ниараван
- Олимпияб росу
- Паменар
- Парке шагьр
- Пасадаран
- Пунак
- Рей
- СагІадатабад
- Сейед-Хандан
- Садикъийе
- Таджриш
- Тегьранпарс
- Тегьрансар
- Фарманийе
- ХІасанабад
- Шемиран
- Шагьрара
- Шагьре-зиба
- Шагьраке-гъарб
- Халип:D-
- Илагьийе
- Ихтиярийе
- Юсефабад
Шагьаралъул управление[хисизабизе | код хисизабизе]
Экономика[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Россиялъул компаниял[хисизабизе | код хисизабизе]
Тегьраналда чанго аслияб къагІидаялъ нартгун-газалъул ва атомнияб энергитикаялда хурхарал Россиялъул компания хІалтІула.
Транспорт[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Маданият[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Рихьизе бакІал[хисизабизе | код хисизабизе]
- Вали-ГІаср бульвар
Шагьарал-ваццал[хисизабизе | код хисизабизе]
Гавана, Куба (2001)
Душанбе, Таджикистан (12 март 2001)
Ереван, Арминия (1993)
Гюмри, Арминия (2010)
Каракас, Венесуэла (2005)
Минск, Белоруссия (2006)[6]
Москва, Россия (2004)[7]
Пекин, Китай (10 апрел 1999)
Претория, Жунубияб Африка (2002)
Сеул, Жунубияб Корея (1963)
Лос-Анджелес, АЦШ (1972)
Панарамаби[хисизабизе | код хисизабизе]
ХIужаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ "Мэрия Тегерана". Архивация: оригинал 2008-10-13. Боси: 2008-08-04. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - ↑ World Gazetteer: World - largest cities (per geographical entity)
- ↑ "Архивированная копия". Архивация: оригинал 2007-06-30. Боси: 2008-06-30.
- ↑ "تاريخچه تهران". Архивация: оригинал 2009-01-24. Боси: 2008-08-04. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - ↑ 5,0 5,1 5,2 "Tehran, Administrative Districts". Архивация: оригинал 2008-10-14. Боси: 2008-08-05. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - ↑ Минский городской исполнительный комитет
- ↑ "Москва и Тегеран стали городами-побратимами". Архивация: оригинал 2009-01-05. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек)
РегIелал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Тегеран Викикъамусалда |
---|---|
![]() |
Тегьран Викицитатаялда |
![]() |
Тегьран Викигъамасалда |
![]() |
Тегьран Викидалилалда |
- "Официальный сайт мэрии Тегерана" (персидский). Архивация: оригинал 2008-09-11. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - Обзор достопримечательностей Тегерана
- "Коллекция фотографий современного Тегерана". Архивация: оригинал 2008-07-24. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - "Старый Тегеран". Архивация: оригинал 2008-09-12. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - П. Густерин. Музей в бывшем посольстве США в Тегеране.
- Google Map: Тегьран
- Тегьраналъул муниципалитеталъул сайт
- Tehran Geographic Information Center
- Tehranimages. A photographic project focusing on neglected pieces of architecture in downtown Tehran, Iran.
Библиография[хисизабизе | код хисизабизе]
- Emerson, Charles. 1913: In Search of the World Before the Great War (2013) Тегьран 20 цоги дунялалъул кIудиял шагьарзда данде борцун хъвараб тIехь; гь. 309–24.
Иран темабазда | |
---|---|
Герб • Байрахъ • Гимн • ХІукуматалъул низам • Къанун • Парламент • Административияб бикьи • География • Шагьарал • Тахшагьар • Халкъ • МацІал • Тарих • Экономика • Валюта • Маданият • Дин • Кинематограф • Адабият • Музыка • Байрамал • Спорт • Лъай кьей • ГІелму • Транспорт • Росдал магІишат • Туризм • Почта • Тарих ва маркаби • Телевидение • Интернет • Рагъулал къуватал • КъватІисаб сиясат • Ираналъул хӀукумат |
{{{бетӀер}}} | ||
---|---|---|
![]() |
- Pages with citations using unsupported parameters
- МацIазул шаблонал
- Википедия:Статьи с вики-разметкой в изображении карточки
- Википедия:Статьи с табличной вставкой в карточке
- Файлазул хӀалтӀуларел регӀелалгун гьумерал
- Алфавиталда рекъон гІумру гьабулеб бакІал
- Википедия:ТІорачІел бутІабигун макъалаби
- Викикъамусалде ссылкабигун макъалаби
- Викидалилалде ссылкабигун макъалаби
- CS1 персидский-language sources (fa)
- Википедия:КъватІисел мугъчІваялгун макъалаби:DMOZ
- Википедия:КъватІисел мугъчІваялгун макъалаби:БКЭ
- Википедия:КъватІисел мугъчІваялгун макъалаби:EB-online
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел GND код
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел LCCN код
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел NKC код
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел NSK код
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел SELIBR код
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел SUDOC код
- Википедия:Макъалаби, жиндилъ бугел VIAF код
- Тегьран
- Ираналъул шагьарал
- Ираналъул шагьарал-миллионерал
- Картабигун гьумерал