Тегьран

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Шагьар
Тегьран
парс تهران
Байрахъ Герб
Байрахъ Файл:Tehran Logo.png
Пачалихъ Иран
Икълим Тегьран
Координатал 35°42′ ш. гӀ. 51°25′ бб. х.HGЯO
Жанисеб бикьи 22 муниципалияб округ
Мэр
Председатель
Пируз Ханачи
МухӀсен Хашеми Рафсанжани[en]
КьучІ лъуна 6 азарсон н. эр. цебе
Площад 707 (1500)[1] км²
майданалъул борхалъи 1200 м
Расмияб мацІ Парс мацӀ|Парс (фарси)
Халкъалъул къадар 8 846 782[2] чи (2012)
Гъунки 21 283 чи/км²
Агломерация 13 422 366 (КӀудияб Тегьран)[3]
Миллатал Парсал, азарбижанал, мазандаранал, курдал, арминиял, гӀарабал, бахтиарал, ассириял
Динал Бусурбаби (96%), насраниял,
бахаи, иудеял, зартуштиял
Этнохороним Техрани́ (ц.къ), техраниа́н (гӀ. къ.)
СагІтил рачел UTC+3.30, риидал UTC+4.3
Телефоналъул код +98 21
Почалъул индексал 13ххх-15ххх
Код INSEE 75056 ва 75101—75116
Расмияб сайт tehran.ir (парс.)
Картаби рихьизаризе/рахчизе
Тегьран (Иран)БахӀрейнКъатӀарГӀуманКувейтТурцияЭрминистанАзарбижанТуркменистанАфганистанПакистанГӀиракъСагІудиязул ГІарабияЦолъарал ГIараб ИмараталКаспий ралъадПарс заливОрмуз проливГӀуман заливЮжный ХорасанЙаздСистан ва БалучистанКерманХурмузганПарсБушерХурасан-РезавиШималияб ХурасанГулестанМазандаранСемнанТегьранАлбурзКъумЧехармехаль и БахтиарияКохгилуйе и БойерахмедХузестанИламЛурестанЦентральный останИсфагьанГиланАрдебильКъазвинХамаданКерманшагьКурдистанВосточный АзербайджанЗенджанЗападный Азербайджан
Тегьран (Иран)
ТӀанкӀ
Тегьран
ТӀанкӀ

Тегьра́н (парс تهران‎ — [tʰehˈɾɒ:n], къватӀ. [tʰehˈɾu:n]; абиялъул къагӀида) — тахшагьар ва бищун кӀудияб Ираналъул шагьар ва Азиялъул чӀахӀиял шагьараздасан цояб. Цого цӀар бугеб останалъул административияб марказ, ва гьединго пачалихъалъул сиясияб, экономикияб, транспортияб, дармилгун-финансазул ва маданияб центр.

Шагьар буго пачалихъалъул шималияб рахъалда, Эльбурс мугӀрузул щобил гӀодоблъиялда ва Каспий ралъадалъул рагӀалдаса 90 км жунуб рахъалдехун.

Этимология[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьран, настагӀликъ хатӀалда каллиграфикияб хъвай-хъвагӀи

«Тегьран» (парс تهران‎) абураб цӀаралъул магӀнаялда сверухъ чанго теория буго.

Шагьаралъул расмияб сайталда рекъон, гьелъул цӀар лъугӀун буго кӀиго рагӀиги жубан: «тӀину» (تهтегь) ва басралъараб «лабаллъи» (رانран) абурал рагӀабаздасан. Гьединлъидал, «Тегьран» — تهران абураб цӀар букӀине бегьула «мегӀералъул лабаллъиялъул ахалъиян» абураб жо. Ва гьеб теория бищунго унголъиялда аскогӀанасеблъун батула, щайгурелъул, унго-унгоялъ Тегьран шагьар буго Точал абураб мегӀералъул жунубияб лабалъиялъул ахада[4].

География[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьраналъул севералдехун бугеб мегӀер

Гьава-бакъ[хисизабизе | код хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

НекІсияб Тегьран[хисизабизе | код хисизабизе]

Гулестан кӀалгӀаялда бугеб «Карим-ханил бокӀон» («Хелват-е Карим-хан»), 1759 сон

Къажаразул, Пехлеви ва Иран пачалихъазул тахшагьар[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьраналъул конференция, 1943 сон

Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьраниял кафеялда хӀухьбахъулел, 2008 с.

2012 сонил рикIкIеналда рекъон Тегьраналда гIумру гьабула 8 846 782 чияс.

МацІал[хисизабизе | код хисизабизе]

Мукъадасав Саркисил собор, ААК

Дин[хисизабизе | код хисизабизе]

Административияб бикьи[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьраналъул административияб бикьи      Шагьрестаназул гІорхъаби      Шагьаралъул округазул гІорхъаби

Большая часть Тегерана располагается на территории шахрестана Тегеран. В генеральном плане 1968 года под юрисдикцию столичной мэрии было отведено 1800 км². За пределами этих границ строительство было запрещено, поскольку оставшаяся равнинная земля использовалась для сельскохозяйственных нужд. Но с течением времени сельские поселения превратились в города-спутники Тегерана: Рей, Эсламшахр, Дарсанабад, Акбарабад, Кудс, Шахрияр и другие. В 1996 году границы города перешли пределы шахрестана Тегеран, в городскую черту были включены районы в шахрестанах Шемиранат (север), Рей (юг) и Эсламшахр (юго-запад)[5].

Тегеран поделён на 22 городских округа. Общая площадь этих округов составляет 707 км². Последними (в 1991 году) в состав Тегерана вошли 21-й и 22-й округа (крупнейший), «растянув» город почти на 50 км[5].

Мухъал[хисизабизе | код хисизабизе]

Илагьийе абураб Тегьраналъул севералда бугеб мухъ

Шагьриял округал гурого Тегьран бикьун буго 112 мухъалда (нагьийе)[5]. Гьел мухъазул жедерго администрациял гьечІо, гьел ккола гІицІго тарихиял, ай, администратиял гурел, рикьалаби. Гьезул гІемерисезул мухІканго чІезарурал гІорхъабицин гьечІо. ГІемер батула цо мухъ чанго округалда гъорлъ рикІкІунебги. Бищун чІахІиял мухъазадаса ккола:

Шагьаралъул управление[хисизабизе | код хисизабизе]

Экономика[хисизабизе | код хисизабизе]

Россиялъул компаниял[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьраналда чанго аслияб къагІидаялъ нартгун-газалъул ва атомнияб энергитикаялда хурхарал Россиялъул компания хІалтІула.

Транспорт[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьиммат шоссе
Такси

Маданият[хисизабизе | код хисизабизе]

Рихьизе бакІал[хисизабизе | код хисизабизе]

Вали-ГІаср бульвар
Вали-ГІасралда бутик

Шагьарал-ваццал[хисизабизе | код хисизабизе]

Панарамаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Тегьран къасе (панорама)
Тегьран къасе (панорама)
Тегьран къад (панорама)
Тегьран къад (панорама)
Тегьран къад ихталил къоялъ (панорама)
Тегьран къад ихталил къоялъ (панорама)
Тегьран къад тӀубанго роцӀцӀараб къоялъ (панорама)
Тегьран къад тӀубанго роцӀцӀараб къоялъ (панорама)
Тегьран къад накӀкӀлъараб къоялъ (панорама)
Тегьран къад накӀкӀлъараб къоялъ (панорама)

ХIужаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. "Мэрия Тегерана". Архивация оригинал (2008-10-13). Халагьи 2008-08-04. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  2. "World Gazetteer: World - largest cities (per geographical entity)". Архивация оригинал (2011-10-08). Халагьи 2010-01-10. {{cite web}}: Invalid |url-status=хвараб (квеки)
  3. "Архивированная копия". Архивация оригинал (2007-06-30). Халагьи 2008-06-30.
  4. "تاريخچه تهران". Архивация оригинал (2009-01-24). Халагьи 2008-08-04. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  5. 5,0 5,1 5,2 "Tehran, Administrative Districts". Архивация оригинал (2008-10-14). Халагьи 2008-08-05. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  6. "Минский городской исполнительный комитет". Архивация оригинал (2013-05-02). Халагьи 2022-04-12. {{cite web}}: Invalid |url-status=хвараб (квеки)
  7. "Москва и Тегеран стали городами-побратимами". Архивация оригинал (2009-01-05). {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)

РегIелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Библиография[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Emerson, Charles. 1913: In Search of the World Before the Great War (2013) Тегьран 20 цоги дунялалъул кIудиял шагьарзда данде борцун хъвараб тIехь; гь. 309–24.
Цеве вукІарав:
Шираз
Ираналъул (Парсалъул) тахшагьар
с 1795
Хадув вачІарав:
Гьанже бугеб

Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'.

Халип:Азиялъул тахшагьарал