Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алифба
"IPA" ХФА-ялда ([aɪ pʰiː eɪ])
Тайпа
МацӀал ХаӀалтӀизабула бокьараб мацӀалъул фонетикияб ва фонемияб транскрипциялъе
Заман
1888 соналдаса нахъе
Хурхарал системаби
Эбелаб система
ХФА-ялъул официалияб таблица, 2020 соналде хал-шал гьабураб

Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба яги ХФА (инг. International Phonetic Alphabet яги IPA, пар. Alphabet phonétique international) ккола аслияб къагӀидаялъ латин хъвай-хъвагӀиялъул аслуялдаги буге фонетикияб хъваялъеги хӀалтӀизабулеб алифбаяб система. Гьеб гӀуцӀана XIX гӀасруялъул ахиралда Халкъаздагьоркьосеб Фонетикияб Ассоциациялъ хъвавул формаялда гьаркьилаб каламалъул стандартинабураб бихьизаби хӀисабалда.[1] ХФА хӀалтӀизабула лексикографчагӀаз, къватӀисел мацӀазул студентаз ва мугӀалимзабаз, лингвистаз, калам–мацӀ патологчагӀаз, кочӀохъабаз, актораз, конструктинарурал мацӀазул гьабунчагӀаз ва таржамачагӀаз.[2][3]


АПИ предназначен для представления тех качеств речи, которые являются частью лексической (и в ограниченном объеме просодических) звучит в устной речи: телефоны, фонемы, интонация и разделение слов и слогов.[1] для представления дополнительных качеств речи, такие как зубной скрежет, шепелявость, звуки, сделанные с расщелиной губы и неба, расширенный набор символов, расширения международного фонетического алфавита, может быть использован.[2]

ХФА буго каламалъул къагӀидаби, жал лексикияб (ва гӀорхъалӀ бугеб хӀалалъ просодикияб) кӀалзул каламалъул абулеб къагӀидалъул бутӀабилъунги ругел: phones, фонемаби, интонация ва рагӀабазулги гьижабазулги рикьизаби.[1].

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

Сипат-сурат[хисизабизе | код хисизабизе]

ХӀарпазул хасият[хисизабизе | код хисизабизе]

Символал ва гьаркьал[хисизабизе | код хисизабизе]

ХӀалтӀизаби[хисизабизе | код хисизабизе]

ХӀарпал[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьукъал[хисизабизе | код хисизабизе]

Пульмоникиял[хисизабизе | код хисизабизе]

Пульмоникиял гурел[хисизабизе | код хисизабизе]

Коартикуляция[хисизабизе | код хисизабизе]

Аффрикатал ва кӀирекъараб артикуляция[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьарал[хисизабизе | код хисизабизе]

Таблицаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Суперсегментиял гӀаламатал[хисизабизе | код хисизабизе]

Диакритикал[хисизабизе | код хисизабизе]

Баянкьелал[хисизабизе | код хисизабизе]

ХӀужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. 1,0 1,1 International Phonetic Association (IPA), Handbook.
  2. MacMahon, Michael K. C. (1996). "Phonetic Notation". бакӀ: P. T. Daniels; W. Bright (бч-и.). The World's Writing Systems. New York: Oxford University Press. гьгь. 821–846. ISBN 0-19-507993-0.
  3. Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers: A Manual for English and Foreign Language Diction. Pst. ISBN 1-877761-50-8.

Further reading[хисизабизе | код хисизабизе]

КъватӀисел регӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Language phonologies Халип:List of writing systems