Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба
Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алифба | |
---|---|
![]() "IPA" ХФА-ялда ([aɪ pʰiː eɪ]) | |
Тайпа |
Алипба – бутӀаккун функционалиябги
|
МацӀал | ХаӀалтӀизабула бокьараб мацӀалъул фонетикияб ва фонемияб транскрипциялъе |
Заман |
1888 соналдаса нахъе |
Хурхарал системаби | |
Эбелаб система |
|

Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба яги ХФА (инг. International Phonetic Alphabet яги IPA, пар. Alphabet phonétique international) ккола аслияб къагӀидаялъ латин хъвай-хъвагӀиялъул аслуялдаги буге фонетикияб хъваялъеги хӀалтӀизабулеб алифбаяб система. Гьеб гӀуцӀана XIX гӀасруялъул ахиралда Халкъаздагьоркьосеб Фонетикияб Ассоциациялъ хъвавул формаялда гьаркьилаб каламалъул стандартинабураб бихьизаби хӀисабалда.[1] ХФА хӀалтӀизабула лексикографчагӀаз, къватӀисел мацӀазул студентаз ва мугӀалимзабаз, лингвистаз, калам–мацӀ патологчагӀаз, кочӀохъабаз, актораз, конструктинарурал мацӀазул гьабунчагӀаз ва таржамачагӀаз.[2][3]
АПИ предназначен для представления тех качеств речи, которые являются частью лексической (и в ограниченном объеме просодических) звучит в устной речи: телефоны, фонемы, интонация и разделение слов и слогов.[1] для представления дополнительных качеств речи, такие как зубной скрежет, шепелявость, звуки, сделанные с расщелиной губы и неба, расширенный набор символов, расширения международного фонетического алфавита, может быть использован.[2]
ХФА буго каламалъул къагӀидаби, жал лексикияб (ва гӀорхъалӀ бугеб хӀалалъ просодикияб) кӀалзул каламалъул абулеб къагӀидалъул бутӀабилъунги ругел: phones, фонемаби, интонация ва рагӀабазулги гьижабазулги рикьизаби.[1].
Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]
Сипат-сурат[хисизабизе | код хисизабизе]
ХӀарпазул хасият[хисизабизе | код хисизабизе]
Символал ва гьаркьал[хисизабизе | код хисизабизе]
ХӀалтӀизаби[хисизабизе | код хисизабизе]
ХӀарпал[хисизабизе | код хисизабизе]
Рагьукъал[хисизабизе | код хисизабизе]
Пульмоникиял[хисизабизе | код хисизабизе]
Пульмоникиял гурел[хисизабизе | код хисизабизе]
Коартикуляция[хисизабизе | код хисизабизе]
Аффрикатал ва кӀирекъараб артикуляция[хисизабизе | код хисизабизе]
Рагьарал[хисизабизе | код хисизабизе]
Таблицаби[хисизабизе | код хисизабизе]
Суперсегментиял гӀаламатал[хисизабизе | код хисизабизе]
Диакритикал[хисизабизе | код хисизабизе]
Баянкьелал[хисизабизе | код хисизабизе]
ХӀужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ 1,0 1,1 International Phonetic Association (IPA), Handbook.
- ↑ MacMahon, Michael K. C. (1996). "Phonetic Notation". бакӀ: P. T. Daniels; W. Bright (бч-и.). The World's Writing Systems. New York: Oxford University Press. гьгь. 821–846. ISBN 0-19-507993-0.
- ↑ Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers: A Manual for English and Foreign Language Diction. Pst. ISBN 1-877761-50-8.
Further reading[хисизабизе | код хисизабизе]
- Ball, Martin J. (1995). «The VoQS system for the transcription of voice quality». Journal of the International Phonetic Association 25 (2): 71–80. doi:10.1017/S0025100300005181.
- Duckworth, M. (December 1990). «Extensions to the International Phonetic Alphabet for the transcription of atypical speech». Clinical Linguistics and Phonetics 4 (4): 273–280. doi:10.3109/02699209008985489.
- (March 1988) «Review of Phonetic Symbol Guide by G. K. Pullum & W. Ladusaw». Language 64 (1): 143–144. doi:10.2307/414792.
- International Phonetic Association (1989). «Report on the 1989 Kiel convention». Journal of the International Phonetic Association 19 (2): 67–80. doi:10.1017/s0025100300003868.
- International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-65236-7. (hb); ISBN 0-521-63751-1 (pb).
- Jones, Daniel (1988). English pronouncing dictionary (revised 14th б.). London: Dent. ISBN 0-521-86230-2. OCLC 18415701.
- Ladefoged, Peter (September 1990). «The revised International Phonetic Alphabet». Language 66 (3): 550–552. doi:10.2307/414611.
- Ladefoged, Peter (September 1988). «Some major features of the International Phonetic Alphabet». Language 64 (3): 577–582. doi:10.2307/414533.
- Laver, John (1994). Principles of Phonetics. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-45031-4. (hb); ISBN 0-521-45655-X (pb).
- Pullum, Geoffrey K.; William A. Ladusaw (1986). Phonetic Symbol Guide. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0-226-68532-2.
- Skinner, Edith; Timothy Monich; Lilene Mansell (1990). Speak with Distinction. New York: Applause Theatre Book Publishers. ISBN 1-55783-047-9.
- Fromkin, Victoria; Rodman, Robert; Hyams, Nina (2011). An Introduction to Language (9th б.). Boston: Wadsworth, Cenage Learning. гьгь. 233–234. ISBN 978-1-4282-6392-5.
КъватӀисел регӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба Викигъамасалда |
---|
![]() |
Викимедиялда буго International Phonetic Alphabet темаялда хурхараб медиа. |
- Википедия:Статьи с неактуальным шаблоном Не переведено
- Макъалаби цӀар гьечӀел инфобокс-халипалгун
- Википедия:«Инфобокс» халипалда «гъоркьхъвай» параметр хӀалтӀизабулел халипал
- Articles with GND identifiers
- Pages with red-linked authority control categories
- Articles with BNF identifiers
- Articles with NKC identifiers
- Articles with MA identifiers
- Халкъаздагьоркьосеб фонетикияб алипба
- Фонетикиял нухмалъиял
- Юникод