ЦӀунтӀиял мацӀал: Версиязда гьоркьор батӀалъиял
Контент гилдана Контент жубана
Новая страница: «{{Infobox language family |name=ЦӀунтӀиял |region=БахътӀерхьул Дагъистан |familycolor=Caucasian |fam1=Хьондакавказиял |glotto=tsez1239 |glottorefname=Tsezic |map=Northeast Caucasian languages.png |mapcaption={{legend|#FFA3B1|ЦӀунтӀиял}} }} '''ЦӀунтӀиял мацӀал''' ккола хьондакавказиял мацӀал|хьондакавк...» |
Нет описания правки Тэгал: отменено Визуалияб редактор Мобилияб хисизаби из мобильной версии |
||
Мухъ 10: | Мухъ 10: | ||
}} |
}} |
||
'''ЦӀунтӀиял мацӀал''' ккола [[хьондакавказиял мацӀал|хьондакавказиял мацӀазул хъизамул]] кьучӀаб анкьго гӀаркьалил цояб. Гьел рикьула ЦӀунтӀа–Гьинухъ ва БежтӀа–Гьунзи–Хварши групабазде 2009 соналъ публикатараб хӀалӀуда рекъон.<ref name="Schulze09">[http://wolfgangschulze.in-devir.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=63 The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170918202042/http://wolfgangschulze.in-devir.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=63 |date=2017-09-18 }}</ref> ЦӀунӀиял мацӀазда кӀалъалезе литературияблъун |
'''ЦӀунтӀиял мацӀал''' ккола [[хьондакавказиял мацӀал|хьондакавказиял мацӀазул хъизамул]] кьучӀаб анкьго гӀаркьалил цояб. Гьел рикьула ЦӀунтӀа–Гьинухъ ва БежтӀа–Гьунзи–Хварши групабазде 2009 соналъ публикатараб хӀалӀуда рекъон.<ref name="Schulze09">[http://wolfgangschulze.in-devir.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=63 The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170918202042/http://wolfgangschulze.in-devir.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=63 |date=2017-09-18 }}</ref> ЦӀунӀиял мацӀазда кӀалъалезе литературияблъун [[Авар мацӀ|авар мацӀ]] кколаро. |
||
== Жанисеб рикьи == |
== Жанисеб рикьи == |
07:20, 15 април 2024 версия
ЦӀунтӀиял | |
---|---|
Географияб тӀибитӀи | БахътӀерхьул Дагъистан |
Лингвистикияб классификация | Хьондакавказиял
|
Glottolog | tsez1239 |
ЦӀунтӀиял |
ЦӀунтӀиял мацӀал ккола хьондакавказиял мацӀазул хъизамул кьучӀаб анкьго гӀаркьалил цояб. Гьел рикьула ЦӀунтӀа–Гьинухъ ва БежтӀа–Гьунзи–Хварши групабазде 2009 соналъ публикатараб хӀалӀуда рекъон.[1] ЦӀунӀиял мацӀазда кӀалъалезе литературияблъун авар мацӀ кколаро.
Жанисеб рикьи
Шулцица (2009)[1] кьолеб буго цӀунтӀиял мацӀазул хадусеб хъизамул гъветӀ:
- ЦӀунтӀиял мацӀал
- ЦӀунтӀа–Гьинухъ
- ЦӀунтӀисезул (15,400)
- Гьинухъезул (550)
- БежтӀа–Гьунзи–ХЪварши
- БежтӀасезул (6200)
- Гьунзисезул (1840)
- Хъваршисезул (1870)
- ЦӀунтӀа–Гьинухъ
Цифраби росун руго Ethnologue-даса.[2]
МуъчӀваял
- ↑ 1,0 1,1 The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009) Archived 2017-09-18 at the Wayback Machine
- ↑ Ethnologue