Гуржи мацӀ
Гуржи мацІ | |
---|---|
ქართული | |
Картули | |
![]() Картули, гуржи хатІалдалъун хъвараб | |
Абулеб къагӀида | kʰartʰuli ɛna |
Регион | Хъизихъ |
КӀалъалезул къадар |
3.7 миллион[1][2] (2014)[3] |
Картвел мацӀал
|
|
Цебесеб форма |
|
Диалектал | |
Расмияб статус | |
Расмияблъун бугеб бакӀ |
![]() |
Рекъезабулеб гӀуцӀи | Cabinet of Georgia |
МацӀалъул кодал | |
ISO 639-1 |
ka |
ISO 639-2 |
geo (B) kat (T) |
ISO 639-3 |
kat |
Глоттолог |
nucl1302 [4] |
Лингвосфера |
42-CAB-baa – bac |
![]() |
|
Гьаб макъалаялда руго ХФА-лъул ишараби. Визуализациялъе къварегӀараб кумек[en] гьечӀони, Юникодалъул ишарабазул бакӀазда рихьизаризе бегьула гьикъул ишараби, ункъбокӀонал яги цогидал ишараби[en]. ХФА-лъул ишарабазул байбихьул малъа-хъваязухъ балагье Кумек:ХФА?!. |
Гуржи мацІ (ქართული ენა [kʰartʰuli ɛna]) — Гуржистаналъул расмияб мацІ, гуржиязул адабияталъулаб ва миллияб мацІ, гъорлъе уна Картвел мацІазде.
Гуржи мацІалъ хІалтІизабула гуржи алипбаялъул аслуялда бугеб хъвай-хъвагІи, жиб фонетикияб принципалда рекъон бараб.
КІалъалезул къадар (1993 соналъ) — гІага-шагарго 4 млн чи жибго Гуржистаналда[1][2] ва чанго нус азар чи цогидал пачалихъазда — аслияб къагІидаялъ, Россиялда, АЦШ-язда ва Туркиялда.
Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]
Хъвавул гуржи мацӀ цебетӀеялъул хронологиялда руго хадусел периодал :
- некӀсияб( V–XI гӀасраби);
- гьоркьохъеб (XII–XVIII гӀасраби);
- цӀияб (XIX гӀасруялдаса).
Цо-цо гӀалимчӀагӀаз ахирисеб кӀиго период бикьуларо, щай абуни цӀияб периодалъул гуржи мацӀалъул батӀалъи буго, аслияб хӀалалъ, лексикаялда.
Гьанжесеб адабияталъулаб гуржи мацӀ цебетӀеялда кӀудияб роль хӀана Илья Чавчавадзеца, Акакий Церетелица, Яков Гогебашвилица, Важа Пшавелаца ва Галактион Табидзеца.
СССР-алъу заманалъ Гуржи ССР-алъул Конституциялда мухӀканго бихьизабун букӀана гуржи мацӀалъул пачалихъияб статус.[5]
ЦӀунун хутӀун руго шуржи мацӀалда хъварал 10[6]–12 аз.[7] гьоркьохъел гӀасрабазул манускрипта.
Хъвай-хъвагІи[хисизабизе | код хисизабизе]
Гуржи хъвай-хъвагІи баккун буго V гІасруялъул байбихьуда. Цересел гІасрабаздасаго хІалтІизарулел рукІана некІсияб гуржи хъвай-хъвагІи мргловани (асомтаврули); IX гІасруялдаса — нусхури (нусха-хуцури, хуцури; XI гІасруялдаса — мхедрули (мхедрули-хели, саэро) хатІ.
Гьанжесеб гуржи алипбаялда буго 33 хІарп, гьезул щибалъ кьола цо гьаракь: 5 рагьараб ва 28 рагьукъаб.
ХӀарп | ЦІар | Цифразулаб магІна |
IPA | ISO 9984 | Романизация | Кириллицаялде данде кквей |
Мхедрули (მხედრული) | Нусхури (ⴌⴓⴑⴞⴓⴐⴈ) | Асомтаврули (ႠႱႭႫႧႠႥႰႳႪႨ) |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ა | ანი | 1 | a | A a | A a | А а | ![]() |
![]() |
![]() |
ბ | ბანი | 2 | b | B b | B b | Б б | ![]() |
![]() |
![]() |
გ | განი | 3 | g | G g | G g | Г г | ![]() |
![]() |
![]() |
დ | დონი | 4 | d | D d | D d | Д д | ![]() |
![]() |
![]() |
ე | ენი | 5 | ɛ | E e | E e | Е е | ![]() |
![]() |
![]() |
ვ | ვინი | 6 | v | V v | V v | В в | ![]() |
![]() |
![]() |
ზ | ზენი | 7 | z | Z z | Z z | З з | ![]() |
![]() |
![]() |
ჱ | ჰე | 8 | ɛ | — | — | — | ![]() |
![]() |
![]() |
თ | თანი | 9 | tʰ | T' t' | T t | Ҭ ҭ | ![]() |
![]() |
![]() |
ი | ინი | 10 | ɪ | I i | I i | И и | ![]() |
![]() |
![]() |
კ | კანი | 20 | kʼ | K k | Kʼ kʼ | К к | ![]() |
![]() |
![]() |
ლ | ლასი | 30 | l | L l | L l | Л л | ![]() |
![]() |
![]() |
მ | მანი | 40 | m | M m | M m | М м | ![]() |
![]() |
![]() |
ნ | ნარი | 50 | n | N n | N n | Н н | ![]() |
![]() |
![]() |
ჲ | ჲე | 60 | j | — | — | Й й | ![]() |
![]() |
![]() |
ო | ონი | 70 | ɔ | O o | O o | О о | ![]() |
![]() |
![]() |
პ | პარი | 80 | pʼ | P p | Pʼ pʼ | П п | ![]() |
![]() |
![]() |
ჟ | ჟანი | 90 | ʒ | Ž ž | Zh zh | Ж ж | ![]() |
![]() |
![]() |
რ | რაე | 100 | r | R r | R r | Р р | ![]() |
![]() |
![]() |
ს | სანი | 200 | s | S s | S s | С с | ![]() |
![]() |
![]() |
ტ | ტარი | 300 | tʼ | T t | Tʼ tʼ | Т т | ![]() |
![]() |
![]() |
ჳ | ვიე | 400 | w | — | — | — | ![]() |
![]() |
![]() |
უ | უნი | — | u | U u | U u | У у | ![]() |
![]() |
![]() |
ფ | ფარი | 500 | pʰ | P' p' | P p | Ҧ ҧ | ![]() |
![]() |
![]() |
ქ | ქანი | 600 | kʰ | K' k' | K k | Қ қ | ![]() |
![]() |
![]() |
ღ | ღანი | 700 | ʁ | Ḡ ḡ | Gh gh | Ҕ ҕ (Г' г') | ![]() |
![]() |
![]() |
ყ | ყარი | 800 | qʼ | Q q | Qʼ qʼ | Ҟ ҟ | ![]() |
![]() |
![]() |
შ | შინი | 900 | ʃ | Š š | Sh sh | Ш ш | ![]() |
![]() |
![]() |
ჩ | ჩინი | 1000 | t͡ʃ | Č' č' | Ch ch | Ч ч | ![]() |
![]() |
![]() |
ც | ცანი | 2000 | t͡s | C' c' | Ts ts | Ц ц | ![]() |
![]() |
![]() |
ძ | ძილი | 3000 | d͡z | J j | Dz dz | Ӡ ӡ | ![]() |
![]() |
![]() |
წ | წილი | 4000 | t͡sʼ | C c | Tsʼ tsʼ | Ҵ ҵ | ![]() |
![]() |
![]() |
ჭ | ჭარი | 5000 | t͡ʃʼ | Č č | Chʼ chʼ | Ҷ ҷ | ![]() |
![]() |
![]() |
ხ | ხანი | 6000 | χ | X x | Kh kh | Х х | ![]() |
![]() |
![]() |
ჴ | ჴარ | 7000 | q | — | — | — | ![]() |
![]() |
![]() |
ჯ | ჯანი | 8000 | d͡ʒ | J̌ ǰ | J j | Џ џ | ![]() |
![]() |
![]() |
ჰ | ჰაე | 9000 | h | H h | H h | Ҳ ҳ | ![]() |
![]() |
![]() |
ჵ | ჰოე | 10000 | hɔɛ | — | — | — | ![]() |
— | ![]() |
Лингвистикияб сипат-сурат[хисизабизе | код хисизабизе]
Гуржи мацІалда буго цебетІураб буссинаби. Буго анкьго игІраб, гьезда гьоркьоб гтечІо аккузатив, амма буго эргатив ва трансформатив. Буго кІиго форма: цолъул ва гІемерлъул. ЦІаралъул гьечІо жинсалъул грамматикияб категория. Цогьумерал гурелги, руго жеги кІи- ва лъабгьумерал фигІлаби.
ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ 1,0 1,1 "Georgian". Ethnologue, 18th ed. (английский). 2015. Боси: 2015-06-02.
Population 3,900,000 in Georgia (1993 UBS). Population total all countries: 4,237,010. Ethnic population: 3,980,000 (1993 UBS).
- ↑ 2,0 2,1 Kenneth Katzner, The Languages of the World, ISBN 9781134532889, 2002, page 118 (инг.)"Georgian .. is spoken by about 4 million there"
- ↑ Гуржи мацІ at Ethnologue (18th ed., 2015)
- ↑ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, бч-и. (2017). "Georgian". Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ↑ Конституция Грузинской Советской Социалистической Республики
- ↑ Институт рукописей имени Корнелия Кекелидзе // Православная энциклопедия. — М., 2010. — Т. 23. — С. 90-96.
- ↑ Valentina Calzolari, Michael E. Stone. Armenian Philology in the Modern Era: From Manuscript to Digital Text. — BRILL, 2014. — P. 24.
РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Гуржи мацӀ Викигъамасалда |
---|---|
![]() |
Гуржи мацӀ Викидалилалда |
- Грузинско-русский словарь Нико Чубинашвили
- Толковый словарь грузинского языка Нико Чубинашвили с русским переводом
- Англо-русский, грузинско-английский, русско-грузинский, грузинско-русский и немецко-русский словарь
- Поддержка грузинской клавиатуры на iOS / iPhone/ iPad
- Русско-грузинский, немецко-грузинский и англо-грузинский словарь
- Краткий русско-грузинский словарь с элементами грамматики
- Грузинско-русский, русско-грузинский словарь
- Страницы с ошибками скриптов
- CS1 английский-language sources (en)
- Language articles citing Ethnologue 18
- Страницы, использующие волшебные ссылки ISBN
- Википедия:Статьи с неактуальным шаблоном Не переведено
- Макъалаби цӀар гьечӀел инфобокс-халипалгун
- Википедия:«Инфобокс» халипалда «гъоркьхъвай» параметр хӀалтӀизабулел халипал
- Languages with ISO 639-2 code
- Languages with ISO 639-1 code
- Викидалилалде ссылкабигун макъалаби
- Гуржи мацІ
- Гуржистаналъул мацІал
- Кавказалъулал мацІал