ГӀахъуша (марказ)
Росу
|
ГІахъушá (дарг. Ахъуша) — ккола Россиялъул Дагъистан жумгьурияталъул ГІахъуша мухъалъул росу, ва административияб марказ.
Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]
Росулъ гІумру гьабула буго 4697 чияс[1]. Гьезда гъорлъ рацІцІун даргинал[2].
ГIадамазул къадар, чи. | |||||
---|---|---|---|---|---|
1959 | 1970 | 1979 | 1989 | 2002 | 2010 |
3.100 | 4.100 | 3.700 | 3.700 | 4.493 | 4.697 |
Машгьурал росуцоял[хисизабизе | код хисизабизе]
- ГІахъушаса ГІали-ХІажи (1847—1930) — исламалъул гІалимчи[3]
ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ "5. Численность населения России, федеральных округов, субъектов Российской Федерации, районов, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов – районных центров и сельских населенных пунктов с населением 3 тысячи человек и более". Итоги Всероссийской переписи населения 2010. Том 1. Численность и размещение населения. Росстат. 2012. Архивация: оригинал 2012-06-01. Боси: 2012-04-16.
- ↑ Этнокавказ. Национальный состав Акушинского района по переписи 2002 г.
- ↑ Миротворец Али-Хаджи Акушинский
Гьаб макъала лъикӀлъизабизе ккани, гьал хаду рехсарал жал гьаризе ккола?:
|
Линкал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо. Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай. |
![]() |
Гьанжесел: Агъвали | Ахди | Бабаюрт | БагӀаршагьар | Болъихъ | Вачи | Гелбахъ | Гъуниб | ГӀахъуша | Гъарабудагъ | Гъизилюрт | Дербенд | Дилим | Къарабдахъ | Кидеро | ЦIиябтум | ЦIияб Каякент | КIаратӀа | Къасумхур | Коркмасхъала | Кумух | КъурахӀ | Лаваша | Магъарамкент | Мажлис | МелъелтІа | Рутул | Сергъохъала | Тарумовка | Терекли-Мактаб | ЛъаратӀа | Типигъ | Уркарахъ | Ушугъ | Хасавюрт | ХӀебда | Хив | Хунзахъ | Хьаргалиб | Хучни | ЦӀуриб | Шамилхъала | Шура РукӀарал: БежтIа | Бурганкент | Дагъистаналъул ЦӀаял | Избербаш | Каракюре | ХъахӀиб | Кая | Каякент | Крайновка | Хъумторхъала | Куярик | МахӀачхъала | Гъоркьхъазанищ | Ругуджа | ТӀад-Магъилъ | Тарки | ГӀурада | Урари | Цудахар | ЧӀохъ | Эчеда Дагъистаналда гъорлъ рукӀарал мухъазул централ: ГӀандалал | ГӀачикулак | Ведено | Каясула | Ритляб | Шелковс | Шурагат | ![]() |