Къ
Авар алипба | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Къ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Фонетика: | qχːʼ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ЦӀар | къа | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Расмияб вариант | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ТӀадеги хӀарпал1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тасдикъ гьарун гьечӀел2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
^1 Алипалда гьечӀел, амма хъвай-хъвагӀиялда хӀалтӀизарулел. ^2 1952 соналъ тетраграфал хисизе рахъарал вариантал, жеги тасдикъ гьарун гьечӀел. |
Къ, къ — кирилликияб диграф, Авар мацIалъул алипбалъул 15-б хIарп. ХӀалтӀизабула гьединго Шималияб Кавказалъул ва цо-цо тюрк мацӀаздаги.
ХӀалтӀизаби[хисизабизе | код хисизабизе]
Авар мацӀалда[хисизабизе | код хисизабизе]
Авар мацӀалда Къ диграфалъ щибаб позициялда бихьизабула увулярияб абруптивияб аффриката qχːʼ (listen ) (фортис):[1][2]
РагIи | ХФА |
---|---|
Къвал | qχːʷʼäɫ |
Къали | qχːʼäˈli |
Цогидал мацӀазда[хисизабизе | код хисизабизе]
Диграф хӀалтӀизабула абазин[3].[4], агъул[5], адигъ[6], даргин[7], ингуш[8], гъабардгин черкес, къарачайгин балкъар, хъиримтатар, лъарагӀ, тум, лезги, , рутул, табасаран, хъалтагъ ва чачан мацӀазда. Бихьизабула /q/ яги /qʼ/ гьаракь. АсатӀин мацӀалда гьеб диграфалдалъун бихьизабула /kʼ/ гьаракь.
Хъазах мацӀалда диграф хӀалтӀизабулаан практикияб транскрипциялъул «казновица» системаялда Қ хӀарп бихьизабизе.[9]
Ралагье гьединго[хисизабизе | код хисизабизе]
МугъчӀваял[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ Simon Ager. "Avar language, pronunciation and language" (htm). Omniglot (английский).
- ↑ Алексеев М. Е. Аварский язык. — Языки Российской Федерации и соседних государств. — М.: Наука, 2001. — Т. I. — Гь. 24—34. — 432 с. — 385 экз. — ISBN 5-02-022647-5.
- ↑ Абазинско-русский словарь = Абаза-урышв ажвар / В. Б. Тугов. — М.: Советская энциклопедия, 1967. — Гь. 21. — 536 с. — 4500 экз.
- ↑ Simon Ager. "Abaza language, pronunciation and language" (htm). Omniglot (английский).
- ↑ Агъул мацӀ Archived 2018-02-02 at the Wayback Machine // КӀРЭ
- ↑ "Адыгейский алфавит". Республика Адыгея. Архивация: оригинал 2016-04-13. Боси: 2016-04-12. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек) - ↑ С. Абдуллаев. Грамматика даргинского языка (фонетика и морфология). — Махачкала, 1954. — Гь. 15—25. — 216 с. — 800 экз.
- ↑ ГӀалгӀай-эрсий дошлорг (Ингушско-русский словарь). — Нальчик, 2009. — ISBN 978-5-88195-965-4.
- ↑ "Как появилась практическая транскрипция «Казановица»". Архивация: оригинал 2010-01-07. Unknown parameter
|deadlink=
ignored (|url-status=
suggested) (кумек)