Багьавудин Хъурщилав

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал

Багьавудин Хъурщилав (пол: Bahauddin Churszyłow[a], 28 май 1891, СугъралӀ, Гъуниб сверухълъи, Дагъистаналъул вилаят, Россиялъул империя — 26 септембер 1946, Эгипет) — хьундакавказияв, россиялъулав ва полшалъулав рагъулав хӀаракатчи. Хьундасеб Кавказалъул эмиграциялъул антисоветияб хӀаракаталъул активияв гӀахьалчи. ГӀурус императорияб армиялъулги Полшалъул армиялъул генералияб штабалъулги полковник. тӀоцебесеб дунялалъулаб, советгин пол (1919–1921), германгин пол (1939) рагъазул гӀахьалчи. КӀиабилеб дунялалъулаб рагъул мехалда вукӀана Крайовалъул Армиялъул рагъулав хӀаракатчи. Кавказалъул магӀарулазул халкъияб партиялъул рагъулав вакил. Хьундасеб Кавказалъул рагъулаб гьисториялъул рахъалӀ хӀалтӀабазул автор. Публикация гьабулаан Амир ХӀассан (пол: Emir Hassan) тӀокцӀаруда гъоркь.

Биография[хисизабизе | код хисизабизе]

Националлъи — аварав,[10] имам Шамилил наиб, жиндир тӀокӀцӀар "Хъурщ"[11] абун букӀарав СугъралӀа НурмухӀамадил васасул вас.[12] Гьавуна 1891 сонил 28 маялда Гъунив, Дагъистаналъул вилаяталда.[b]. Гьесул инсул цӀар букӀана ГӀабдуллагь.[13][4] Гьесул инсул цӀар букӀана ГӀабдуллагь.[14]

1914 соналъ лӀугӀизабуна Елисаветградалъул кавалерияб цӀалукӀан.[13] ГӀахьаллъана ТӀоцебесеб дунялалъулаб рагъда Кавказалъул кавалерияб дивизиялда гъорлӀ. ТӀамуна 16-абилеб Твералъулаб драгун полкалъул эскадроналъул командирлъун, хад — дивизиялъул полкалъул командирасул квекелчилъун.[13]. 1915 соналъ Багьавудиние кьуна «БахӀарчилъиялъухъ» медал[15]. Щвана полковникасул цӀар, вахъана тӀубарав Георгияв кавалером, гьединго меседил кӀалден щварав чилъун.[16]

Россиялъул империя биххун хадуса гьев вукӀана МагӀарул республикалъул рагъулаб гӀуцӀуда гъорлӀ.[12]. ЧӀейилаб рагъул мехалда вагъулев вукӀана Дагъистаналда болшевиказде данде,[17] Узун-ХӀажи шайхасул рахъалда.[18]. ЖахӀпарилазул МухӀамад полковникасул мемуаразда рекъон, 1918 соналъул септембралда НухӀ-бег Таргъуяс лъазабун, Хъурщиласул къокъаялъ[c] кверде босана Онсоколо ва чӀвана ДахӀадалазул МахӀач.[19]. 1918 сонил октобралда гьев тӀамуна Чачан 1-себ рекӀаразул полкалъул командирлъун.[13] ВукӀана нугӀ гӀадин Уллубий Буйнакиясе диван къотӀулелъул.[12]. 1919 соналъ, маялда деникинилаз МагӀарул республика ликвидатизегӀан вукӀана, Дагъистаналъул 2-абилеб рекӀаразул полкалъул командирлъунги.[13].

1920 сонил байбихьуда гьев вукӀана вагъулев болшевиказде данде Николай Бредов генераласул къокъадул Кавказалъулаб кавалерияб полкалда гъорлӀ.[13]. ГӀахьаллъана Бредовасул сапаралда[20]. КватӀичӀого гьев ана Истамбулалде; гьениб, жиндаго цадахъ цӀалулев вукӀарав пол генерал Вишневскиясул гьариялда рекъон, гьес гӀуцӀизе лӀугьана хьондакавказиял эмигрантазул рагъулал группаби, Полшалде тӀадекӀанцӀарал гӀурус болшевиказде дандечӀей гьабиялъе. Гьес хьондакавказиязулги къужрузулги дандегьавурав 226 мухъилавги 6 офицерги хъвана Полшалъул армиялъулӀ букӀараб АхӀмадил Мустафал цӀаруда бугеб татар кавалерияб полкалде.[21][22] Живго Хъурщилавги ана Полшалде[12] гӀурусазде дандечӀей гьабизе гьебго полкалда гъорлӀ,[23][24], вагъулев вукӀана ротмистрасул чиналда гъоркь.[10]. 1920 сонил августалда Татарс полкалъул бакӀалда, моцӀидасан гьабуна цӀияб «Бусурбабазул дивизион», жиндир командирлъун ХЪурщилавги вугеб, октобралда дивизион бачӀана фронталде Пол армиялъул 18 лъелазулаб дивизиялде гъорлӀе. 1 новембралда дивизионалъул цӀар хисана «Б. Хъуршилав ротмистрасул партизаназулаб дивизион» абун.[25]. 1921 сонил марталда Ригалда ракълилаб къотӀи хъван, рагъ лӀугӀана,[21] гьелдаса чанго моцӀ индал, ХЪурщиласе щвана пол чӀейиллъи, гьев нахъеги рагъулаб хӀалтӀуде вуссана.[26]

Татар улан полкалъул содатал

БукӀана турк чӀейиллъиги,[27] гӀумру гьабун вукӀана Туркиялдаги Парансиялдаги.[28]. 1928 соналдаса нахъе вукӀана гӀумру гьабун Варшавалда; гьев кколаан Кавказалъул магӀарулазул халкъияб партиялъул гъорлӀчилъун, ва элъулго рагъулав вакиллъун.[24].

1930–1932 соназда гьев вукӀана Варшавалда бугеб Рагъулаб академиялда.[6] ЦӀали лӀугӀидал гьесие щвана къимат «цӀакъаб», ва гьев витӀана Варшавалда бугеб 30-абилеб лъелазулаб полкалде подполковникасул цӀаргун.[29] 1933 соналда гьев лӀугьана Станислав Седлецки сенаторасул президенциялда гъоркь бугеб «МацӀазул хьондакавказияб комиссиялъул» гъорлӀчилъун.[1] Комиссиялъул хӀалтӀулӀ гьесухъан букӀана хьондакавказияб рахъ.[1]

1935 соналда гӀахьаллъана Парижалда тӀобитӀараб Кавказалъул конфедерациялъул рахъккуразул конференциялда Хьондасеб Кавказалъул цояв делегат гӀадинан.[30]

Хъизан[хисизабизе | код хисизабизе]

Багьавудин вугеб бакӀ букӀана балагьулеб советияз; Дагъистаналда хутӀараб эсул гӀагарлъи ккана респрессиязукье, цо-цоял чӀвана НКВД-ялъ.[12]. Багьавудинил вукӀана кӀиго цадахъ гьавурав гьитӀинав вац — АхӀмадги[14] МухӀамадги, кӀиабилев лъала Дагъистаналъул хъвадарухъан ва драматургист гӀадинан. АхӀмад вукӀана политикияв хӀаракатчилъун. КӀиявго вац болшевиказ репрессана, къватӀире рорчӀана гьел Багьавудинидаса руссиндал. АхӀмадил гӀумру лӀугӀана жинцаго чӀваялдалъун.[31]

Дагъистаналдаса къватӀиве иналде цебе, Багьавудиница ячана Зумрут, Тату Булачил яц[21], гьезие гьаюна ясги, кӀиялго гьел Багьавудиница рачана СССРалдаса къватӀире 1930-абилел сонал. ТӀоцеесей лъади хвана Полшалда. КӀиабилеб ригтин гьабуна гӀурус эмигрантай Янинагун[30]. Гьавурав васасда цӀар лъуна АхӀмад абун.[31]

Гьунарлъи[хисизабизе | код хисизабизе]

Лъала рагъулав историкчи гӀадин, гьесул хӀалтӀаби басмалде рахъулел рукӀана 1930-40-л соназда Германиялдаги Полшалдаги[12]. Гьесул гӀагарабго лъай-хъва букӀана ГӀабдурахӀман Автурхановасулгун[32]. Публикациял рукӀана «Кавказалъул магӀарулал» ва «Хьондасеб Кавказ» журналазда, гъоркьхъвай лъолаан «Генералаб штабалъул полковник» яги «Амир ХӀассан» гӀадин — кӀиабилеб тӀокӀцӀар босараб буго гьесул умузул цоясул букӀун.[23] 1938 соналъ Прагалда къватӀибе биччана рагъулабгин историякияб цӀехонхӀалтӀи, «АхӀулгохӀ», тӀехь хъван букӀана гӀурусалъ, буссинабун букӀана пол мацӀалде, 1996 соналъ гӀурус текст басма гьабуна МахӀачхъалалда.[33]. КӀиабилеб дунялалъулаб рагъ байбихьилалде цебе гьес басма гьабизе кьун букӀана «Дагъистанги Чачанги 1840—1843 соназда» абураб тӀехь, жиб букӀине кколеб букӀараб кӀиабилеб томлъун Шамил имамасул историялъе Хъурщица хъвараб щуго томалдаса.[34]. Рагъулал соназ гьес хъвалел рукӀана макъалаби «Россиялъул Халкъал Кьудлъизариялъул Комитет» басмаялъе. Гьенир рахъана гьесул аслиял хӀалтӀаби: «СалтӀа цӀуни», «Хьаргаби цӀуни», «Дагъистаналда 1843 соналъ рагъулаб операция».[32]

Орденал[хисизабизе | код хисизабизе]

МугъчӀваял[хисизабизе | код хисизабизе]

Комментариял
  1. Пол литературалда гьединго данчӀвала цӀарал: Emir Hassan Bahaaeddin Chursz[1], Bohajedyn Emir Hassan Chursz яги Churszyłow[2], Churszyłow[3], Emir Hassan Chursz Bahaeddin[4][5], Emir Hassan Hursz Behaedin[6], Emir Hassan Hursz Bahaedin[7], Bahaeddin Emir Hassan Chursz[8], Chursz Bahaeddin яги Emir Hassan[9].
  2. Гьаниб бицадухъе гьев гьавун вуго Гъуниб хъалалъув.[4]
  3. Хъурщиласул рагъулаб къокъалда рукӀана сугъул, нуха унаго гьезде гъорлӀе рачӀана гена́лги
Иццал
  1. 1,0 1,1 1,2 Кински, Ян (1938). "Prace Komisji Języków Północno-Kaukaskich" [МацӀазул Хьондакавказияб комиссиялъул хӀалтӀаби] (PDF). Wschód-Orient (in pol). Варшава: Orientalistyczne Koło Młodych: 18. {{cite journal}}: Unknown parameter |wolume= ignored (квеки)CS1 maint: unrecognized language (link).
  2. Jedigar 1933, p. 44.
  3. Mazurkiewicz 1930, p. 33, 34.
  4. 4,0 4,1 4,2 "Kartoteka personalno-odznaczeniowa". Wojskowe Biuro Historyczne. Халагьи 2022-01-26..
  5. 5,0 5,1 М.П. 1939 г., № 121, п. 282 .
  6. 6,0 6,1 Stawecki 1997, p. 97, 117.
  7. Rybka & Stepan 2006, p. 583, 953.
  8. Głowacki 1986, p. 209, 347.
  9. Przemsza-Zieliński 1995, p. 366.
  10. 10,0 10,1 Бегеулов 2019, p. 18.
  11. Гъумекиса ГӀабдурахӀман (1997). Книга воспоминаний [РакӀалдещвеязул тӀехь] (PDF). Дагъистаналъул хъвай-хъвагӀул гӀарсал (in русский). Буссинаби: Саидов, М. С. МахӀачхъала: Дагкнигиздат. гь. 838. Архивация оригинал (PDF) (2022-03-20).
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 Дугричилов 2000, p. 136.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 ХӀажиев, Марат (29 Январ 2016). "«Сулак – свидетель»-2" [Сулахъалъ нугӀлъи гьабула]. Молодёжь Дагестана. МахӀачхъала. Архивация оригинал (2023-07-17).
  14. 14,0 14,1 Дугричилов 2000, p. 140.
  15. ."Хуршилов Багаутдин. «Р» №1240, 1914 г., №1282, 1915 г.". Высочайшие приказы, алфавитный указатель, Х.

    Елисаветградское кавалерийское училище (12.07.1914 г. Портупей-юнкер). Выпущен корнетом со ст. с 6.08.1913 г. в 16-й драгунский Тверской полк ВП 12.07.1914 г. Утверждается пожалование командующим армией за отличия в делах против неприятеля А 4 с надписью «За храбрость» ВП 15.04.1915 г.

  16. Дугричилов 2000, pp. 141.
  17. Исхаков С. М. «Кристаллизация» горского освободительного движения. Размышления Б. Байтугана об истории мусульман Северного Кавказа и Дагестана // Вопросы истории. — 2001. — № 5. — С. 3—31.
  18. Доного 2005, Первые попытки организовать борьбу с большевиками.
  19. Доного 2005, Карательные экспедиции в Унцукуле.
  20. Столыпин, А. А.; Романовский, И. П. (2011). "Упоминаемые исторические лица". Дневники 1919-1920 годов. Письма 1917-1920 годов. Москва, Брюссел: Conference Sainte Trinity du Patriarcate de Moscou ASBL; Свято-Екатерининский мужской монастырь.
  21. 21,0 21,1 21,2 Дугричилов 2000, p. 146.
  22. Бегеулов 2019, p. 17.
  23. 23,0 23,1 Дугричилов, М. (9 Январ 2010). "Статья о польско-кавказском боевом братстве" [Полгин кавказияб рагъулаб вацлъул рахъалӀ макъала]. Нежер Дагъистан. Архивация оригинал (2023-07-17).
  24. 24,0 24,1 Дугричилов М. Кавказ в XX веке: повторение уроков истории. Часть 4 // Эхо Кавказа. — 2010. — 15 январ. Error in Webarchive template: Empty url.
  25. Бегеулов 2019, p. 19.
  26. Бегеулов 2019, p. 20.
  27. Бегеулов 2019, p. 23.
  28. Адамчевски, Пшемыслав (2020). "Работа в Польше в межвоенный период над созданием государственного языка для Северного Кавказа". История, археология и этнография Кавказа (2): 284. Архивация оригинал (2023-07-17).
  29. Stawecki 1997, p. 117.
  30. 30,0 30,1 Бабич И. Л. (2020). И. Л. Бабич; Т. Л. Гладкова; Л. А. Мнухин; А. Н. Кожановский (ред-л.). Северокавказцы в эмиграции в ХХ веке. Материалы к биографическому словарю [Хьондакавказиял эмиграциялда XX гӀасруялъ. Биографияб рагӀироде материалал] (PDF). Москов; Берлин: Директ-Медиа. гь. 213. ISBN 978-5-4499-1574-0. Архивация оригинал (PDF) (2023-03-21).
  31. 31,0 31,1 Дугричилов 2000, p. 148.
  32. 32,0 32,1 Дугричилов 2000, p. 137.
  33. Хъурщ, Багьавудин (1996). Ахульго [АхӀулгохӀ] (in русский). МахӀачхъала: Юпитер. гь. 108.
  34. С.Т. (Април 1939). "«Ахул-Гух» издана на польском языке" [«АхӀулгохӀ» бахъана пол мацӀалда]. Хьондасеб Кавказ (in русский). No. 60. Варшава: Кавказалъул магӀарулазул партиялъул орган. гь. 28. Архивация оригинал (2023-08-20).
  35. 35,0 35,1 35,2 35,3 35,4 Памяти героев.

Литература[хисизабизе | код хисизабизе]

ГӀурусалда
Полалда
  • Гловацки, Лудвик (1986). Działania wojenne na Lubelszczyźnie w roku 1939 [Лублинщиналда 1039 сонил рагъулал хӀалтӀаби] (2 ред.). Лублин: Wydawnictwo Lubelskie. ISBN 8322203772.
  • Едигар, Вали-бек (1933). Zarys historji wojennej Tatarskiego Pułku Ułanów imienia pułkownika Mustafy Achmatowicza [Мустафа Ахматович полковникасул цӀаруда бугеб татар полкалъул рагъулаб историялъул хъвай]. Пол рагъулал полказул историялъул хъваял 1918–1920. Варашава: Рагъулабгин историкияб бюро.
  • Мазуркевич, Казимеж (1930). Zarys historji wojennej 10-go pułku strzelców konnych. Пол рагъулал полказул историялъул хъваял 1918–1920. Warszawa: Wojskowe Biuro Historyczne.
  • Пшемша-Зелински, Ян (1995). Wrześniowa Księga Chwały Kawalerii Polskiej [Пол Кавалериялъул Реццул Септембрияб ТӀехь]. Варашава: Wydawnictwo Bellona. ISBN 83-11-08380-0.
  • Рибка, Ришард; Степан, Камил (2006). Rocznik oficerski 1939. Stan na dzień 23 marca 1939. Краков: Fundacja CDCN. ISBN 9788371888991.
  • Ставецки, Пиотр (1997). Oficerowie dyplomowani wojska Drugiej Rzeczypospolitej [КӀиабилеб Пол республикалъул армиялъул диплом щварал офицерзаби]. Вроцлав: Zakład Narodowy im. Ossolińskich. ISBN 8304043904.