С (кириллица)
Куц-мухъ
(«С» гьумералдаса гьанибе буссинабуна)
| С | |
|---|---|
| (Ралагье гъоркьегӀан) | |
| ХӀалтӀизаби | |
| Хъвавул система | Кирилликияб хъвай-хъвагӀи |
| Тайпа | Алипбаяб |
| ЛӀугьараб мацӀ | Басрияб килисаялъулаб славян мацӀ |
| Фонетикияб хӀалтӀизаби | [Error using {{IPA symbol}}: "с" not found in list] [Error using {{IPA symbol}}: "с" not found in list] [Error using {{IPA symbol}}: "с" not found in list] |
| Юникод | U+0410, U+0430 |
| Алфабетияб позиция | 1 Нумерияб кӀвар: 1 |
| История | |
| ЦебетӀей |
|
| Период | ~900 to present |
| Транслитерационияб эквивалент | S (Латин хъвай-хъвагӀи) |
| Вариацияби | (Ралагье гъоркьегӀан) |
| Цогидаб | |
| Хурхараб рикӀкӀен | 1 |
| Хъвалеб куц | КвегӀидаса квараниде |
| С | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ЦӀар | эс | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Официалаб вариант | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Полиграфал1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Реформат 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ^1 Алфабеталда гьечӀел, хъвай-хъвагӀиялда хӀалтӀизарулел. ^2 1952 соналъ тетраграфал хисизе рахъарал вариантал, рилӀинарун гьечӀел. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
С, с — кириллицаялда гӀуцӀарал алипбаязул хӀарп.[1] БачӀин буго сигма хӀарпалдаса.
Тарих
[хисизабизе | код хисизабизе]Кириллияб С хӀарп лӀугьараб буго грек «sigma lunata» (Ϲ, ϲ) хӀарпалдаса.
Форма
[хисизабизе | код хисизабизе]ХӀалтӀизаби
[хисизабизе | код хисизабизе]ГӀемерисел мацӀазда, жидеца кириллица хӀалтӀизабулел, — авар, булгар, украин, белорусс, гIурус, русин, серб, македон ва черногор мацӀал гӀадал, — кириллияб С хӀарпалъ бихьизабула гьаракь /с/. Ингуш ва чачан мацӀазда бихьизабула гъоркьияб борхиялъул нахъисеб кьералъул лабиаллъичӀеб /с/ ва гьоркьохъеб борхиялъул гьоркьохъеб кьералул /с/. Тувин мацӀалда гьеб хӀарп хъван букӀине бегьула диграф гӀадинги.[2][3]
Авар мацӀалда
[хисизабизе | код хисизабизе]ГӀурус мацӀалда
[хисизабизе | код хисизабизе]Хурхарал хӀарпал ва цогидал релълъарал ишараби
[хисизабизе | код хисизабизе]- Σ σ/ς : Грек сигма
- S s : Латин S
- Ѕ ѕ : Кириллияб Ѕ
- C c : Латин C
Кодал
[хисизабизе | код хисизабизе]Ралагье гьединго
[хисизабизе | код хисизабизе]Баянкьелал
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов. — М. : Большая российская энциклопедия, 2004—2017.
- ^ "Tuvan language, alphabet and pronunciation". omniglot.com. Щвей 14 June 2016.
{{cite web}}: Check date values in:|access-date=(help) - ^ Campbell, George L.; King, Gareth (24 July 2013). Compendium of the World's Languages. Routledge. ISBN 9781136258459. Щвей 14 June 2016 – via Google Books.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|date=(help)
Адабият
[хисизабизе | код хисизабизе]- С // Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов. — М. : Большая российская энциклопедия, 2004—2017.
- С // А — Ангоб. — М. : Советияб энциклопедия, 1969. — (КӀудияб советияб энциклопедия : [30 т.] / асл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 1).
КъватӀисел регӀелал
[хисизабизе | код хисизабизе]- С хӀарпалъул хӀакъалъулӀ (хвараб регӀел)
Категориял:
- CS1 errors: dates
- Википедия:Халипал мекъи хӀалтӀизарурал гьумерал:Релълъарал хӀарпал (гьечӀеб группа)
- ГӀадатаб ИФАгун гьумерал
- Википедия:ХӀалтӀуларел регӀелалгун гьумерал
- AC with 0 elements
- Pages with red-linked authority control categories
- Кириллицаялъул хӀарпал
- Авар алипба
- Украин алипба
- Македон алипба
- Булгъар алипба
- Басрияб славян алипба
- ГӀурус алипба
- Белорус алипба
- Чуваш алипба
- С хӀарпалдаса лӀугьарал
- Вуковица