A
A | |
---|---|
A a | |
![]() | |
ХӀалтӀизаби | |
Хъвавул система | Латин хъвай-хъвагӀи |
Тайпа | Алфабетияб |
ЛӀугьараб мацӀ | Латин мацӀ |
Фонетикияб хӀалтӀизаби | |
Юникод | U+0041, U+0061 |
Алфабетияб позиция | 1 |
История | |
ЦебетӀей | |
Период | гІ-ш. 700 НЩ – гьанжеги |
Хадусел | |
Бацал | |
Цогидаб | |
Цадахъ хӀалтӀизарулел | a(x), ae, eau, au |
Хъвалеб куц | КвегӀидаса квараниде |
![]() |
ISO базикияб латин алфабет |
---|
AaBbCcDdEeFfGgHhIiJjKkLlMmNnOoPpQqRrSsTtUuVvWwXxYyZz |
A, a буго латин алфабеталъул хӀарп ва тӀоцебесеб рагьараб хӀарп,[1][2] жиб гьанжесеб инглис, ва цогидалги алфабетазда бугеб. Инглисалда элъул цӀар буго a (абул куц /ˈeɪ/).[2]
Эб релълъараб буго жибго лӀугьараб некӀсияб грек хӀарп алфалда.[3] ТӀасияб регистралъул версия гӀуцӀараб буго лъабокӀнил кӀиго гьетӀараб рахъалъ, ва бакьулӀан цӀараб хӀуччица. Гъоркьияб регистралда гьеб хъван букӀине бегьула кӀиго куцалда: кӀитӀалаяб ⟨a⟩ ва цо-тӀалаяб ⟨ɑ⟩. ТӀарамагъадисеб цӀикӀкӀаниселъ хӀалтӀизабула кверца хъваялда ва гьелъул кьучӀда ругел шрифтазда, ва гьединго данчӀвала италик типалда.
Инглисалда, a буго индефинитияб артикл, цадахъan алтернативияб формагун.
ЦӀар[хисизабизе | код хисизабизе]
Инглисалда, хӀарпалъул цӀар буго халатаб A гьаракь, жиб /ˈeɪ/ гӀандин абулел. Цогидал гӀемерисел мацӀазда гьелъул цӀар абулеб куц рекъонккола эб рагьараб гьижаялда абулелъе.
Хъвавул системабазда хӏалтӏизаби[хисизабизе | код хисизабизе]
Ортография | Фонемаби |
---|---|
Стандартаб чин (Пинъин) | /a/ |
English | /æ/, /ɑː/, /ɒ/, /ɔː/, /ɛː/, /eɪ/, /ə/ |
Паранс | /a/, /ɑ/ |
Герман | /a/, /aː/ |
Португал | /a/, /ɐ/ |
Саанич | /e/ |
Испан | /a/ |
Турк | /a/ |
Цогидал системабазда[хисизабизе | код хисизабизе]
- Интернационалаб фонетикияб алфабеталда, ⟨a⟩ хӀалтӀизабула гъоркьияб цебесеб гургинлъичӀеб рагьараб бихьизабизе, ⟨ä⟩ — гъоркьияб бакьулӀеб гургинлъичӀеб рагьаралъе, ⟨ɑ⟩ — гъоркьияб нахъисеб гургинлъичӀеб рагьараб гьаракь бихьизабизе.
- X-SAMPA-лда, ⟨a⟩ хӀалрпалдалъун бихьизабула гъоркьияб цебесеб гургинлъичӀеб рагьараб, ⟨A⟩ хӀалтӀизабула гъоркьияб нахъисеб гургинлъичӀеб рагьараб гьаркьие.
Баянал[хисизабизе | код хисизабизе]
Референсал[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ "Latin alphabet". Encyclopædia Britannica. Архивация оригиналалдаса (2021-03-09). Халагьи 2021-03-03.
- ↑ 2,0 2,1 Simpson & Weiner 1989, p. 1.
- ↑ McCarter 1974, p. 54.
Библиография[хисизабизе | код хисизабизе]
- "English Letter Frequency". Math Explorer's Club. Cornell University. 2004. Архивация оригиналалдаса (2014-04-22). Халагьи 2014-05-28.
- "Percentages of Letter Frequencies per Thousand Words". Trinity College. 2006. Архивация оригинал (2007-01-25). Халагьи 2015-05-11.
- Ciani, Keith D.; Sheldon, Kennon M. (2010). "A Versus F: The Effects of Implicit Letter Priming on Cognitive Performance". British Journal of Educational Psychology. 80 (1): 99–119. doi:10.1348/000709909X466479. PMID 19622200.
- Diringer, David (2000). "A". Bayer, Patricia (ред.). Encyclopedia Americana. Vol. I. Danbury, CT: Grolier. ISBN 978-0-717-20133-4.
- Gelb, I. J.; Whiting, R. M. (1998). "A". Ranson, K. Anne (ред.). Academic American Encyclopedia. Vol. I. Danbury, CT: Grolier. ISBN 978-0-717-22068-7.
- Hall-Quest, Olga Wilbourne (1997). "A". Johnston, Bernard (ред.). Collier's Encyclopedia. Vol. I. New York: P. F. Collier.
- Hoiberg, Dale H., ред. (2010). "A". Encyclopædia Britannica. Vol. 1. Chicago. ISBN 978-1-593-39837-8.
{{cite encyclopedia}}
: CS1 maint: location missing publisher (link) - McCarter, P. Kyle (1974). "The Early Diffusion of the Alphabet". The Biblical Archaeologist. 37 (3): 54–68. JSTOR 3210965. S2CID 126182369.
- Simpson, J. A.; Weiner, E. S. C., ред-л. (1989). "A". The Oxford English Dictionary. Vol. I (2nd ред.). Oxford University Press. ISBN 978-0-198-61213-1.
КъватӀисел линкал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
A Викигъамасалда |
---|
Халип:Wiktionary Халип:Spoken Wikipedia
- History of the Alphabet Archived 2021-04-10 at the Wayback Machine
- Халип:Wikisource-inline
- Страницы, использующие WikiHiero
- Articles with hatnote templates targeting a nonexistent page
- Pages with plain IPA
- CS1 maint: location missing publisher
- Webarchive template wayback links
- Articles with LCCN identifiers
- Pages with red-linked authority control categories
- ISO базикияб латиналъул хӀарпал
- Рагьарал хӀарпал