Россиялъул гимн
Россиялъул Федерациялъул Пачалихъияб гимн | |
---|---|
Президентасул оркестралъ ва Кремлалъул хоралъ Москваялъул Кремлалда 1 январалъ 2012 соналъ ахӀараб Россиялъул Федерациялъул Пачалихъияб гимн | |
РагӀабазул автор | Сергей Михалков, 2000 |
Композитор | Александр Александров, 1939 |
Пачалихъ | |
Къабул гьабуна |
25 декабр 2000 (музыка)[1] 30 декабр 2000 (слова)[2] |
Президентасул оркестралъ ва Кремлалъул хоралъ ахӀулеб Россиялъул Федерациялъул гимн |
Россиялъул гимнал |
---|
1. ![]() |
2. ![]() |
3. ![]() (1816—1833) |
4. ![]() ![]() ![]() (1833—1917) |
5. ![]() (1917—1918) |
6. ![]() (1918—1920) |
7. ![]() ![]() (1918—1944) |
8. ![]() ![]() (1944—1991) |
9. ![]() ![]() ![]() (1990—2000) |
10. ![]() (2000 с. нахъе) |
Россиялъул Федерациялъул Пачалихъияб Гимн — ккола Россиялъул Федерациялъул пачалихъиял символаздаса цояб[1].
РагӀаби[хисизабизе | код хисизабизе]
ГӀурус мацӀ
|
МагӀарул таржама
|
Россия — священная наша держава, |
Россия — нежер мукъадасаб улка, |
Россиялъул цере рукӀарал гимнал[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Интернационал[хисизабизе | код хисизабизе]
Советияб Союзалъул 1944 соналъул гимн[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан.
|
Россиялъул гимн (1990—2000)[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьанжесеб гимн къабул гьаби[хисизабизе | код хисизабизе]
ХІужаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ 1,0 1,1 О Государственном гимне Российской Федерации : Федеральный конституционный закон от 25.12.2000 г. № 3-ФКЗ // Собрание законодательства РФ. 2000. № 52. Ст. 5022.
- ↑ Указ Президента РФ от 30.12.2000 № 2110 Archived 2011-06-04 at the Wayback Machine.// kremlin.ru
Цитатинабиялъул гъалатӀ: Тег <ref>
с именем «Mihalkov.peoples.ru», определённый в <references>
, не используется в предшествующем тексте.
<ref>
с именем «constitution.garant.ru», определённый в <references>
, не используется в предшествующем тексте.Адабият[хисизабизе | код хисизабизе]
- Голованова М. П.; В. С. Шергин. Государственные символы России. — Росмэн-Пресс, 2003. — ISBN 5-353-01286-0.
- Philip Vilas Вohlman. The Music of European Nationalism: Cultural Identity and Modern History. — ABC-CLIO, 2004. — ISBN 978-1-85109-363-2. (инг.)
- William Emmett Studwell. The National and Religious Song Reader: Patriotic, Traditional, and Sacred Songs from Around the World. — Routledge, 1996. — ISBN 0-7890-0099-7. (инг.)
- Гаспаров Борис. Five Operas and a Symphony: Word and Music in Russian Culture. — Yale University Press, 2005. — ISBN 978-0-300-10650-3. (инг.)
- Соломон Волков; Antonina W. Bouis. The Magical Chorus: A History of Russian Culture from Tolstoy to Solzhenitsyn. — Random House, 2008. — ISBN 978-1-4000-4272-2. (инг.)
- Laurel E. Fey. Shostakovich: A Life. — Oxford University Press, 2005. — ISBN 978-0-19-518251-4. (инг.)
- John Haynes. New Soviet Man. — Манчестер, Соединённое Королевство: Manchester University Press, 2003. — ISBN 0-7190-6238-1. (инг.)
- Дмитрий Шостакович; Соломон Волков. Testimony: The Memoirs of Dmitri Shostakovich. — Манчестер, Соединённое Королевство: Limelight Editions, 2002. — ISBN 978-0-87910-998-1. (инг.)
- Kjell Bloch Sandved. The World of Music, Volume 2. — Манчестер, Соединённое Королевство: Abradale Press, 1963. — ISBN 978-0-87910-998-1. (инг.)
- Ioffe Olimpiad Solomonovich. Chapter IV: Law of Creative Activity = Soviet Civil Law. — BRILL, 1988. — ISBN 9024736765. (инг.)
- Robert Service. Russia: Experiment with a People. — Harvard University Press, 2006. — ISBN 0-674-02108-8. (инг.)
- Mordecai Waxman; Tseviyah Ben-Yosef Ginor, Zvia Ginor. Yakar le'Mordecai. — KTAV Publishing House, 1998. — ISBN 0-88125-632-3. (инг.)
- Korosteleva, Elena; Colin Lawson, Rosalind Marsh. Contemporary Belarus Between Democracy and Dictatorship. — Routledge, 2002. — ISBN 978-0-7007-1613-5. (инг.)
- Simon Franklin; Emma Widdis, Hubertus Jahn, Anthony Cross, Marina Frolova-Walker, Boris Gasparov, Catriona Kelly, Lindsey Hughes, Stephanie Sandler. National identity in Russian culture: an introduction. — University of Cambridge Press, 2004. — ISBN 0-521-83926-2. (инг.)
- Лилия Шевцова. Putin's Russia. — Carnegie Endowment for International Peace, 2005. — ISBN 0-87003-213-5. (инг.)
- Russell Bova. Russia and Western Civilization. — M. E. Sharpe, 2003. — ISBN 978-0-7656-0977-9. (инг.)
- Arup Banerji. Writing History in the Soviet Union: Making the Past Work. — Berghahn Books, 2008. — ISBN 81-87358-37-8. (инг.)
- Paul Scoon. WriSurvival for Service: My Experiences as Governor General of Grenadating History in the Soviet Union: Making the Past Work. — Macmillan Caribbean, 2003. — ISBN 0-333-97064-0. (инг.)
- Надежда Соболева; А. Н Казакевич. Символы и святыни Российской державы. — ОЛМА Медиа Групп, 2006. — ISBN 5-373-00604-1.
РегӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Гимн России Викимактабалда |
---|---|
![]() |
Гимн России Викигъамасалда |
- Федеральный конституционный закон «О Государственном гимне Российской Федерации»
- Государственные символы на сайте органов госвласти РФ
- Государственные символы на сайте Администрации Президента России
- Музей русских гимнов — все российские государственные гимны с царских времён и до наших дней
- Haunting Europe — обзор истории российских и советских гимнов на протяжении XX века (аудио)
- С. В. Михалков. История создания гимна РФ
- Соавтор. «В лице тов. Сталина мы встретили чуткого и внимательного редактора…» // Независимая газета, 9 декабря 2000, с. 7 — Воспоминания С.Михалкова и Г.Эль-Регистана о редактировании текста гимна СССР И.Сталиным
- Страницы с ошибками в примечаниях
- Webarchive template wayback links
- Википедия:ТІорачІел бутІабигун макъалаби
- Викимактабалде ссылкабигун макъалаби
- Википедия:КъватІисел мугъчІваялгун макъалаби:MusicBrainz
- Алипбаялда рекъон кучӀдул
- Россиялъул ватӀанчилъиял кучӀдул
- Пачалихъал ккун гимнал
- Россиялъул ва СССРалъул гимнал
- Россиялъул пачалихъиял символал
- 2000 соналъул кучӀдул
- ГӀурус мацӀалда кучӀдул
- Страницы, использующие волшебные ссылки ISBN