Ахалсихъ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал

Ахалсихъ, Ахалцихье (гуржи: ახალციხე [ɑxɑltsʰixɛ], рагІиккунго "цІияб хъала"; цебе букІараб Ломсия, гуржи: ლომსია) Гуржистаналъул жанубиябгин бакътІерхьул Самцхе–Джавахети вилаяталда (мхаре) бугеб гьитІинаб шагьар, гьеб вилаяталъулги Ахалсихъ муниципалитеталъулги административияб марказ.

Гьелъул чІелбакІ буго гьитІинаб Поцхови гІоралъул (Кор гІурул гІаркьел) кІиябго рагІалда, гьелъ шагьар бикьула кІиго бутІаялде: басрияб шагьар шималияб рахъалда ва цІияб шагьар жанубалда. Шагьаралъул басрияб рахъалда буго IX гІасруялъ бараб ва гьанже глобалияб реконструкцион гьабураб Ахалсихъ хъала (РабатІ). Шагьаралда буго театр.[1] Шагьаралдаса 28 км-ялъ добегІан буго Абастумани курорт.[1] РабатІ хъалаялдаса рикІкІад гьечІого буго тІабигІияб термалияб лълъел ицц.[2]

Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]

XVIII гІасруялъул 70-лел соназда Джавахетиве щварав герман сапарчи Иоганн Антон Гюльденштедтица рехсолеб буго Ахалсихъ ва цогидал мадугьалихъал бакІазда «…гІумру гьабун руго гуржиял, жал жидерго мацІалда жеги кІалъалел рукІаниги, турказул кверщаликь рукІиналъ насранияб диналдаса руссун бусурбабилъун рахъарал»—илан абун.[3]

Ахалсихъалъул халкъ ва этникияб гІуцІи XIX гІасруялъул ахиралдаса[4]
Сон Гуржиял Эрмениял Славянал ЖугьтІал Цогидал ГІаммаб
1886 2 733 17 % 10 417 64.6 % 146 0.9 % 2 545 15.8 % 275 1.7 % 16 116
1897[5][6] 3 578 23.3 % 9 035 58.8 % 1 172 7.3 % 438 2.9 % 1 134 3.4 % 15 357
1926[7] 1 817 14.8 % 6 516 52.9 % 1 425 11.6 % 94 0.8 % % 12 310
1959[8] 6 801 25.7 % 14 341 54.1 % 3 509 13.2 % 368 1.4 % % 26 497
1979[9] 5 714 29.2 % 10 278 52.5 % 2 208 11.3 % 337 1.7 % 1 050 5.4 % 19 587
1989 24 570
2014[10] 12 838 71.7 % 4 781 26.7 % 75 0.4 % 11 0.06 % 198 1.1 % 17 903

БЕЭР-алда рекъон 1891 соналъ халкъалъул къадар букІун буго 13 265 чи.[11] Россиялъул империялъул 1897 соналъул тІолго халкъалъул къадар хъваялъул баназда рекъон Ахалсихъ гІумру гьабун вукІун вуго 15 357 чи (хъвай-цІали бугел — 6 097 чи яги 39,7 %).[12][13] Гьезул, чи.:

Шагьаралъул халкъалъул къадар 2016 соналъул январалда букІана 14 000 чи[14], 2014 соналъул январалда — 20 000 чи [15], 2002 соналда — 18 500 чи[15], 1989 соналъул январалда — 24 570 чи.[16]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

Akhaltsikhe c. 1887

Шагьар тІоцебесеб нухалъ рехсон буго XII гІасруялъул тариххъваязда. Гьеб заманалъ буго шагьаралъе кьучІ лъун Гуржистаналъул парччахІлъиялда. XII–XIII гІасрабазда гьениб букІана Ахалцихели рукъалъул Самцхе (Саатбаго) таватлъиялъул бутІрузул (атабегал) резиденция. XIV гІасруялдаса XVI гІасруялъул 80-лел соназде щвезегІан Ахалсихъ букІана Месхети вилаяталъул маданияталъул, сиясаталъул ва экономикаялъул центерлъун ва Джакъели тухум-кьибилалъул атабегазул резиденциялъун.

Шагьаралде тІаде кІанцІун рукІана жидер заманалда магъулал, ираниял ва тюркал. 1579 соналъ шагьар ккана ГІусманияб империялъул кверщаликье, гьеб гьабуна пашаясул резденциялъун. 1628 соналдаса шагьар лІугьана ГІусманияб империялъул Ахалсихъ эялеталъул марказлъун (Агьиска).[17]

1828–1829 соналъул гІурус-турк рагъул заманалъ, 1828 соналъул августалда Ахасихъалъул къадазукь лІугьана рагъ 9-азараб генерал И. Ф. Паскевичил ва Киос-МухІаммад-пашал гІаммаб бетІерлъиялда гъоркь бугеб 30-азараб турк аскаразда гьоркьоб. Турказул аскар къезаруна ва гьел нахъекъана, гьелдаса хадуб гІурус аскаралъ кверде босана хъала. 1829 соналъ хІалбихьана хъала бахъизе. Генерал Бебутовасул нухмалъиялда гъоркь Ахалсихъ хъала цІуни халатбахъана 2829 соналъул 20 фебруаралдаса 4 марталде щвезегІан. ТІоцебесеб гьужум нахъчІвайдал, гарнизоналъ щулалъи ккуна жеги 12 къоялъги, гьелдса хадуб тІаде гІунтІана кумек, жинца туркал нахъе къазе тІамураб. 1829 соналъ Адрианополалъул къотІи-къаялда рекъон, шагьар щвана Россиялъул империялъе; цин гьеб букІана Кутаиси губерниялда, хадуб Туплис губерниялда гъорлІ

Археология[хисизабизе | код хисизабизе]

Ахалсихъалда ва Аспиндзаялда гьоркьоб бугеб борхатаб мугІрулаб бакІ буго батІи-батІиял бакІазда, борхалъиязда ва топографиялда ругел батІи-батІиял археологиял объектазул дандегьаби. Гьелъ гъорлІе бачуна Кор гІоралъул аллювиалияю гІурумухъ ва кинабниги нух рорхатал гІурабазде.

Инсанасул пиша букІиналъе нугІлъи гьабун буго цебесеб мазгарул гІасруялдаго (4 азарсон н. щ.) ва хаду-хадубги. Румалъул ва гьоркьохъел гІасрабазул артефактал гьединго ругог гьеб мухъалда гІатІидго дандчІвалел.

Ахалсихъалда хурхарал гІадамал[хисизабизе | код хисизабизе]

РабатІ хъала Ахалсихъалда

Ралагье гьединго[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. 1,0 1,1 Большая Советская Энциклопедия. Гл. ред. А. М. Прохоров, 3-е изд. Т. 2. Ангола — Барзас. 1970. 632 стр., илл.: 47 л. илл. и карт.
  2. "Термальный бассейн в Ахалцихе, Грузия". thermalsprings.ru. Халагьи 2019-08-14. {{cite web}}: Cite has empty unknown parameters: |subtitle=, |description=, |deadlink=, and |coauthors= (квеки); External link in |publisher= (квеки)
  3. Иоганн Антон Гюльденштедт. Путешествие и наблюдения в Грузии 1771 г. // Путешествие по Кавказу в 1770—1773 гг. / Петербургское Востоковедение. — СПб., 2002. — Гь. 198—199.
    Оригиналияб текст (гІурус)
    Расположен у южного подножия южного Кавказского предгорья, около истока Куры. К последнему причисляется сам Ахалцихе и Уцквер и Ахалкалак. К тому или иному из этих округов принадлежат еще следующие населенные места: Ливана, Сатлер, Кисткин, Олти, Артвин, Пенек и Петерек. Во всех четырех округах живут грузины, которые хотя и говорят еще на своем языке, но из-за турецкого владычества отступили от христианской религии и стали магометанами.
  4. "население грузии". Халагьи October 8, 2016. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= (квеки)
  5. "Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей". Архивация оригинал (August 18, 2016). Халагьи October 8, 2016. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки); Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  6. "АХАЛЦИХСКИЙ УЕЗД (1897 г.)". Халагьи October 8, 2016. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= (квеки)
  7. Ахалцихский уезд 1926
  8. Ахалцихский район 1959
  9. "Ethnic composition: 1979 census". pop-stat.mashke.org. Архивация оригиналалдаса (20 December 2020). Халагьи 5 November 2021. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  10. "Ethnic composition, all places: 2014 census". pop-stat.mashke.org. Архивация оригинал (20 December 2020). {{cite web}}: Check date values in: |archive-date= (квеки)
  11. Ахалцых // Брокгаузил ва Ефронил энциклопедияб къамус: 86 томазда (82 т. ва 4 тӀаджубаял.).
  12. Первая Всеобщая перепись населения Российской империи 1897 г./ под ред. (и с предисл.) Н. А. Тройницкого . — (Санкт-Петербург): издание Центрального статистического комитета Министерства внутренних дел , 1899—1905 . — 27 см. Т. 69: Тифлисская губерния. — 1905. — (6), XVIII, 295 с. Стр. 1-3.
  13. Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку. Ахалцих
  14. "Численность населения краёв и муниципалитетов Грузии на начало года в 2006—2016 гг" (in английский). Национальная статистическая служба Грузии. Архивация оригинал (2014-07-22). Халагьи 2016-04-30. {{cite web}}: External link in |publisher= (квеки); Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  15. 15,0 15,1 "Statistical Yearbook Of Georgia, 2014" (PDF). Архивация оригинал (PDF) (2016-04-16). Халагьи 2016-04-01. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)
  16. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность городского населения союзных республик, их территориальных единиц, городских поселений и городских районов по полу Демоскоп
  17. Большая Советская Энциклопедия. Гл. ред. С. И. Вавилов, 2-е изд. Т. 3. Аризона — Аяччо. 1950. 632 стр., илл.; 49 л. илл. и карт.