Герман мацӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Герман
Deutsch
Абулеб куц[dɔɪtʃ]
РегионGerman-speaking Europe
КӀалъалел
95 миллион (2014)[1]
КІиабилеб мацІ хІисабалда: 10–15 млн (2014)[1]
Цесел формаби
Стандартал формаби
Ишарабазулаб герман мацІ
Официалаб статус
Официалаб мес


РикӀкӀараб дагьбутӀадул
мацӀ 
Регулация гьабиРасмияб гьечІо
(Орфография нухда бачуна Герман орфографиялъул шураялъ)[2]
МацӀалъул кодал
ISO 639-1de
ISO 639-2ger (B)
deu (T)
ISO 639-3БатӀи-батӀияб:
deu – Герман мацІ
gmh – Гьоркьохъеб тІасагерман мацІ
goh – Басрияб тІасагерман мацІ
gct – Товар колониялъул герман мацІ
bar – Бавар мацІ
cim – Cimbrian
geh – Hutterite German
ksh – Kölsch
nds – Low German[nb 1]
sli – Lower Silesian
ltz – Luxembourgish[nb 2]
vmf – Mainfränkisch
mhn – Mòcheno
pfl – Palatinate German
pdc – Pennsylvania German
pdt – Plautdietsch[nb 3]
swg – Swabian German
gsw – Swiss German
uln – Unserdeutsch
sxu – Upper Saxon
wae – Walser German
wep – Westphalian
hrx – Riograndenser Hunsrückisch
yec – Yenish
Glottologhigh1289  High German
fran1268  Middle German
high1286  Upper German
Linguasphere52-ACB–dl (Standard German)
52-AC (Continental West Germanic)
52-ACB (Deutsch & Dutch)
52-ACB-d (Central German)
52-ACB-e & -f (Upper and Swiss German)
52-ACB-h (émigré German varieties, including 52-ACB-hc (Hutterite German) & 52-ACB-he (Pennsylvania German etc.)
52-ACB-i (Yenish)
Totalling 285 varieties: 52-ACB-daa to 52-ACB-i
  (Цадахъ-)Расмияб ва гІемерисезул мацІ
  Цадахъ-расмияб, амма гІемерисезул гуреб мацІ
  Къанунияб дагьбутІаялъул/маданияталъул мацІ
  ДагьбутІаялъул къанунияб гуреб мацІ
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.

Герман мацІ (Deutsch, абулеб къагӀида [dɔɪ̯tʃ])[nb 4]БакътІерхьул германияб мацІ, жибги аслияб къагІидаялъ Централияб Европаялда бугеб. Гьеб ккола бищун тІибитІараблъун ва расмияблъун Германиялда, Австриялда, Швейцариялда, Лихтенштейналда, ва Италиялъул Жанубияб Тиролалда. Гьединго герман мацІ буго цадахъ-расмияблъун Люксембургалдаги Бельгиялдаги (хасго герман мацІалда кІалъалел жамагІатазда), ва миллияблъун буго Намибиялда.

Классификация[хисизабизе | код хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

НекІсияб герман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьоркьохъеб тІасагерман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебесеб цІияб тІасагерман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Австриялъул империя[хисизабизе | код хисизабизе]

Стандартизация[хисизабизе | код хисизабизе]

Географияб ареал[хисизабизе | код хисизабизе]

Европа[хисизабизе | код хисизабизе]

Африка[хисизабизе | код хисизабизе]

Намибия[хисизабизе | код хисизабизе]

Жанубияб Африка[хисизабизе | код хисизабизе]

Шималияб Америка[хисизабизе | код хисизабизе]

Жанубияб Америка[хисизабизе | код хисизабизе]

Океания[хисизабизе | код хисизабизе]

КъватІисеб мацІ хІисабалда[хисизабизе | код хисизабизе]

Стандартияб герман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Тайпаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Сверелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Фонология[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьукъал[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьукъазул битІунхъван[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьарал[хисизабизе | код хисизабизе]

Грамматика[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІарул флексия[хисизабизе | код хисизабизе]

ФигІлуялъул флексия[хисизабизе | код хисизабизе]

ФигІлабазул цеберегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]

РагІабазул тартиб[хисизабизе | код хисизабизе]

Кумекалъул фигІлаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Модалиял фигІлаби[хисизабизе | код хисизабизе]

ГІемерлъул инфинитивал[хисизабизе | код хисизабизе]

РагІабазул къадар[хисизабизе | код хисизабизе]

Орфография[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьанжесеб заманалда[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебесеб[хисизабизе | код хисизабизе]

Орфографиялъул реформа[хисизабизе | код хисизабизе]

Балагье гьединго[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. 1,0 1,1 Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб eurobarometer -лъе текст бихьизабун гьечІо
  2. "Über den Rat". Institute for the German Language. Халагьи 11 October 2010. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= (квеки)
  3. 3,0 3,1 Goossens 1983, p. 27.
  4. Boltz 1872, p. 2.

РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]


Цитатинабиялъул гъалатӀ: Для существующих тегов <ref> группы «nb» не найдено соответствующего тега <references group="nb"/>