Перейти к содержанию

Герман мацӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Герман
Deutsch
Абулеб куц[dɔɪtʃ]
РегионGerman-speaking Europe
КӀалъалел
95 миллион (2014)[1]
КӀиабилеб мацӀ хӀисабалда: 10–15 млн (2014)[1]
Цесел формаби
Стандартал формаби
Ишарабазулаб герман мацӀ
Официалаб статус
Официалаб мацӀ


РикӀкӀараб дагьбутӀадул
мацӀ 
Регулация гьабиРасмияб гьечӀо
(Орфография нухда бачуна Герман орфографиялъул шураялъ)[2]
МацӀалъул кодал
ISO 639-1de
ISO 639-2ger (B)
deu (T)
ISO 639-3БатӀи-батӀияб:
deu – Герман мацӀ
gmh – Гьоркьохъеб тӀасагерман мацӀ
goh – Басрияб тӀасагерман мацӀ
gct – Товар колониялъул герман мацӀ
bar – Бавар мацӀ
cim – Cimbrian
geh – Hutterite German
ksh – Kölsch
nds – Low German[nb 1]
sli – Lower Silesian
ltz – Luxembourgish[nb 2]
vmf – Mainfränkisch
mhn – Mòcheno
pfl – Palatinate German
pdc – Pennsylvania German
pdt – Plautdietsch[nb 3]
swg – Swabian German
gsw – Swiss German
uln – Unserdeutsch
sxu – Upper Saxon
wae – Walser German
wep – Westphalian
hrx – Riograndenser Hunsrückisch
yec – Yenish
Glottologhigh1289  High German
fran1268  Middle German
high1286  Upper German
Linguasphere52-ACB–dl (Standard German)
52-AC (Continental West Germanic)
52-ACB (Deutsch & Dutch)
52-ACB-d (Central German)
52-ACB-e & -f (Upper and Swiss German)
52-ACB-h (émigré German varieties, including 52-ACB-hc (Hutterite German) & 52-ACB-he (Pennsylvania German etc.)
52-ACB-i (Yenish)
Totalling 285 varieties: 52-ACB-daa to 52-ACB-i
  (Цадахъ-)Расмияб ва гІемерисезул мацІ
  Цадахъ-расмияб, амма гІемерисезул гуреб мацІ
  Къанунияб дагьбутІаялъул/маданияталъул мацІ
  ДагьбутІаялъул къанунияб гуреб мацІ
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.

Герман мацӀ (эндоним: Deutsch, абул куц [dɔɪ̯tʃ] ⓘ)[nb 4] — БакътӀерхьул германияб мацӀ, жибги аслияб къагӀидаялъ Централияб Европаялда бугеб. Гьеб ккола бищун тӀибитӀараблъун ва расмияблъун Германиялда, Австриялда, Швейцариялда, Лихтенштейналда, ва Италиялъул Жанубияб Тиролалда. Гьединго герман мацӀ буго цадахъ-расмияблъун Люксембургалдаги Бельгиялдаги (хасго герман мацӀалда кӀалъалел жамагӀатазда), ва миллияблъун буго Намибиялда.

НекӀсияб герман мацӀ

[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьоркьохъеб тӀасагерман мацӀ

[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебесеб цӀияб тӀасагерман мацӀ

[хисизабизе | код хисизабизе]

Австриялъул империя

[хисизабизе | код хисизабизе]

Стандартизация

[хисизабизе | код хисизабизе]

Географияб ареал

[хисизабизе | код хисизабизе]

Жанубияб Африка

[хисизабизе | код хисизабизе]

Шималияб Америка

[хисизабизе | код хисизабизе]

Жанубияб Америка

[хисизабизе | код хисизабизе]

КъватӀисеб мацӀ хӀисабалда

[хисизабизе | код хисизабизе]

Стандартияб герман мацӀ

[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьукъазул битӀунхъван

[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦӀарул флексия

[хисизабизе | код хисизабизе]

ФигӀлуялъул флексия

[хисизабизе | код хисизабизе]

ФигӀлабазул цеберегӀелал

[хисизабизе | код хисизабизе]

РагӀабазул тартиб

[хисизабизе | код хисизабизе]

Кумекалъул фигӀлаби

[хисизабизе | код хисизабизе]

Модалиял фигӀлаби

[хисизабизе | код хисизабизе]

ГӀемерлъул инфинитивал

[хисизабизе | код хисизабизе]

РагӀабазул къадар

[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьанжесеб заманалда

[хисизабизе | код хисизабизе]


Орфографиялъул реформа

[хисизабизе | код хисизабизе]

Балагье гьединго

[хисизабизе | код хисизабизе]
  1. 1 2 Цитация мекъи: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб eurobarometer -лъе текст бихьизабун гьечІо
  2. ↑ "Über den Rat". Institute for the German Language. Щвей 11 October 2010. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= (help)
  3. 1 2 Goossens 1983, гь. 27.
  4. ↑ Boltz 1872, гь. 2.
  1. ↑ The status of Low German as a German variety or separate language is subject to discussion.[3]
  2. ↑ The status of Luxembourgish as a German variety or separate language is subject to discussion.
  3. ↑ The status of Plautdietsch as a German variety or separate language is subject to discussion.[3]
  4. ↑ The word deutsch (together with dutch) is derived from the old thiud, people, nation; deutsche Sprache signifies therefore "national or popular language, in opposition to the official language, which, in ancient times, was by necessity Latin."[4]
Цитация мекъи: Для существующих тегов <ref> группы «nb» не найдено соответствующего тега <references group="nb"/>