Герман мацӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Герман
Deutsch
Абулеб къагӀида [dɔʏtʃ]
Регион German-speaking Europe
КӀалъалезул къадар
95 миллион (2014)[1]
КІиабилеб мацІ хІисабалда: 10–15 млн (2014)[1]
Цересел формаби
Стандартиял формаби
Ишарабазулаб герман мацІ
Расмияб статус
Расмияблъун бугеб бакӀ


ДагьбутӀаялъул
мацӀлъун бугеб бакӀ
Рекъезабулеб гӀуцӀи

Расмияб гьечІо

(Орфография нухда бачуна Герман орфографиялъул шураялъ)[2]
МацӀалъул кодал
ISO 639-1 de
ISO 639-2 ger (B)
deu (T)
ISO 639-3 Variously:
deu – Герман мацІ
gmh – Гьоркьохъеб тІасагерман мацІ
goh – Басрияб тІасагерман мацІ
gct – Товар колониялъул герман мацІ
bar – Бавар мацІ
cim – Cimbrian
geh – Hutterite German
ksh – Kölsch
nds – Low German[nb 1]
sli – Lower Silesian
ltz – Luxembourgish[nb 2]
vmf – Mainfränkisch
mhn – Mòcheno
pfl – Palatinate German
pdc – Pennsylvania German
pdt – Plautdietsch[nb 3]
swg – Swabian German
gsw – Swiss German
uln – Unserdeutsch
sxu – Upper Saxon
wae – Walser German
wep – Westphalian
hrx – Riograndenser Hunsrückisch
yec – Yenish
Глоттолог high1289  High German[4]
fran1268  Middle German[5]
high1286  Upper German[6]
Лингвосфера 52-ACB–dl (Standard German)
52-AC (Continental West Germanic)
52-ACB (Deutsch & Dutch)
52-ACB-d (Central German)
52-ACB-e & -f (Upper and Swiss German)
52-ACB-h (émigré German varieties, including 52-ACB-hc (Hutterite German) & 52-ACB-he (Pennsylvania German etc.)
52-ACB-i (Yenish)
Totalling 285 varieties: 52-ACB-daa to 52-ACB-i
     (Цадахъ-)Расмияб ва гІемерисезул мацІ

     Цадахъ-расмияб, амма гІемерисезул гуреб мацІ      Къанунияб дагьбутІаялъул/маданияталъул мацІ

     ДагьбутІаялъул къанунияб гуреб мацІ
Гьаб макъалаялда руго ХФА-лъул ишараби. Визуализациялъе къварегӀараб кумек[en] гьечӀони, Юникодалъул ишарабазул бакӀазда рихьизаризе бегьула гьикъул ишараби, ункъбокӀонал яги цогидал ишараби[en]. ХФА-лъул ишарабазул байбихьул малъа-хъваязухъ балагье Кумек:ХФА?!.

Герман мацІ (Deutsch, абулеб къагӀида [dɔʏtʃ])[nb 4]БакътІерхьул германияб мацІ, жибги аслияб къагІидаялъ Централияб Европаялда бугеб. Гьеб ккола бищун тІибитІараблъун ва расмияблъун Германиялда, Австриялда, Швейцариялда, Лихтенштейналда, ва Италиялъул Жанубияб Тиролалда. Гьединго герман мацІ буго цадахъ-расмияблъун Люксембургалдаги Бельгиялдаги (хасго герман мацІалда кІалъалел жамагІатазда), ва миллияблъун буго Намибиялда.

Классификация[хисизабизе | код хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

НекІсияб герман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьоркьохъеб тІасагерман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебесеб цІияб тІасагерман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Австриялъул империя[хисизабизе | код хисизабизе]

Стандартизация[хисизабизе | код хисизабизе]

Географияб ареал[хисизабизе | код хисизабизе]

Европа[хисизабизе | код хисизабизе]

Африка[хисизабизе | код хисизабизе]

Намибия[хисизабизе | код хисизабизе]

Жанубияб Африка[хисизабизе | код хисизабизе]

Шималияб Америка[хисизабизе | код хисизабизе]

Жанубияб Америка[хисизабизе | код хисизабизе]

Океания[хисизабизе | код хисизабизе]

КъватІисеб мацІ хІисабалда[хисизабизе | код хисизабизе]

Стандартияб герман мацІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Тайпаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Сверелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Фонология[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьукъал[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьукъазул битІунхъван[хисизабизе | код хисизабизе]

Рагьарал[хисизабизе | код хисизабизе]

Грамматика[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІарул флексия[хисизабизе | код хисизабизе]

ФигІлуялъул флексия[хисизабизе | код хисизабизе]

ФигІлабазул цеберегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]

РагІабазул тартиб[хисизабизе | код хисизабизе]

Кумекалъул фигІлаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Модалиял фигІлаби[хисизабизе | код хисизабизе]

ГІемерлъул инфинитивал[хисизабизе | код хисизабизе]

РагІабазул къадар[хисизабизе | код хисизабизе]

Орфография[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьанжесеб заманалда[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебесеб[хисизабизе | код хисизабизе]

Орфографиялъул реформа[хисизабизе | код хисизабизе]

Балагье гьединго[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. 1,0 1,1 Цитатинабиялъул гъалатӀ:Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб eurobarometer -лъе текст бихьизабун гьечІо
  2. "Über den Rat". Institute for the German Language. Боси: 11 October 2010. Check date values in: |access-date= (кумек)
  3. 3,0 3,1 Goossens 1983, p. 27.
  4. Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, бч-и. (2017). "High German". Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History.
  5. Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, бч-и. (2017). "Middle German". Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History.
  6. Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin, бч-и. (2017). "Upper German". Glottolog 3.0. Jena, Germany: Max Planck Institute for the Science of Human History.
  7. Boltz 1872, p. 2.

РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]


Цитатинабиялъул гъалатӀ: Для существующих тегов <ref> группы «nb» не найдено соответствующего тега <references group="nb"/>