Перейти к содержанию

СултӀанахӀмад-хан Аварияв

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
СултӀан АхӀмад-хан Аварияв» гьумералдаса гьанибе буссинабуна)
СултӀанахӀмад-хан Аварияв
Авария Авар хан
Мех1802 – 1823
ЦевесевГебек-хан
ХадусевСурхай-хан
SuccessorБаху-бика
ГьавиПарил-росу, Магьдилазул ханлъи
Хвей1823
Лъудби
Лъималвасал: АбусултӀан-хан, ГӀума-хан, Булач, яс: СултӀанат
ЭменМагьдилазул ГӀалисултӀан
ЭбелМухӀамад-нуцалил ХъистӀаман
ДинИслам

СултӀанахӀмад-хан Аварияв (18021823) — Авариялъул хан, 1802-даса 1823-де щун бетӀерлъи гьабулев вукӀарав. ГӀумаханил Бахул рос, эв Хунзахъ ханлъи гьабизе ккана Гебек-нуцал чӀвайдал. ТӀоцебесеб этапалда Россиялъул империялъул рахъ ккун вукӀарав ва генерал-лейтенантасул цӀар букӀарав эв лӀугьана гӀурус империялъул тушманлъун ва Дагъистаналда 1818—1819 соназ гӀурусазде данде гьабулеб букӀараб рагъулӀ цевехъанлъунги вукӀана.

СултӀанахӀмад-хан вукӀана авар тухумалъул Магьдилазул ханзабазул чи,[1][2][3] авар нуцаллхабазул династия бихьиназул мухъалъ гьоркьокъотӀидал,[4] гьев, ГӀумаханил Бахул рос вукӀун, лӀугьана Авариялъул ханлъунги.

Авар ханзабазул генеалогия, А. Берже

Адолф Бержеца бакӀарараб ава ханзабазул генеалогиялда рекъон, СултӀан АхӀмад-ханас ячун йикӀана КӀилъилай, КӀудияв ГӀумаханил йикӀарай лъади, ва Баху-бика. Бахулги СултӀан АхӀмад-ханасулги букӀана ункъго лъимер:

  1. вас АбусултӀан-хан (1813–1834), ханлъул вукӀана 1823 соналдаса. Эсул ячун йикӀана Таргъуялъул шамхал Абу Муслимил яс ХӀайбат, эзие гьавуна вас, кӀудаэмен СултӀанахӀмад-ханасул цӀар кьурав
  2. вас ГӀумахан (1816–1834)
  3. яс СултӀанат (гьаюна 1818)
  4. вас Булач (1820–1834)[5]

Ралагье гьединго

[хисизабизе | код хисизабизе]
  1. ^ Kusheva, Ekaterina (1963). The peoples of the North Caucasus and their relations with Russia. 16–30s of the 17th-century. Makhachkala. гь. 44.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  2. ^ Aliev, Kamil (2008). Shamkhals of Tarki. Pages of the Kumyk genealogy. Makhachkala. гьгь. 84–85.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  3. ^ Umakhanov, Magomed-Salam (1973). Relations between feudal estates and the liberation struggle of the peoples of Dagestan in the 17th-century. Makhachkala. гьгь. 22–25.{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  4. ^ Gryumberg G. E.; Bushuev, Semyon (1940). Materials on the history of Dagestan and Chechnya. Том 3. Makhachkala: Даггиз. гь. 189.
  5. ^ "Was the young Avar khan Bulach killed on the orders of Imam Shamil?". Новое Дело (мацӀ: русский). Щвей 2023-02-18.
  • Lemercier-Quelquejay Ch. La structure social, politique et religieuse du Caucase du Nord au XVI siècle // CMRS. Т. 25. No.2-3. Р. 125–148.
  • Потто, Василий (1991). Кавказалъул рагъ. Ставропол. гь. 199.
  • Гиничукьа ХӀайдарбег (1992). Историкиябгин биографияб ва историкиял эссеял. МахӀачхъала: Россиялъул ГӀелмабазул Академиялъул Дагъистанияб ГӀелмияб Центр. гь. 40.

КъватӀисел регӀелал

[хисизабизе | код хисизабизе]