СултӀанахӀмад-хан Аварияв
| СултӀанахӀмад-хан Аварияв | |
|---|---|
| Мех | 1802 – 1823 |
| Цевесев | Гебек-хан |
| Хадусев | Сурхай-хан |
| Successor | Баху-бика |
| Гьави | Парил-росу, Магьдилазул ханлъи |
| Хвей | 1823 |
| Лъудби |
|
| Лъимал | васал: АбусултӀан-хан, ГӀума-хан, Булач, яс: СултӀанат |
| Эмен | Магьдилазул ГӀалисултӀан |
| Эбел | МухӀамад-нуцалил ХъистӀаман |
| Дин | Ислам |
СултӀанахӀмад-хан Аварияв (1802–1823) — Авариялъул хан, 1802-даса 1823-де щун бетӀерлъи гьабулев вукӀарав. ГӀумаханил Бахул рос, эв Хунзахъ ханлъи гьабизе ккана Гебек-нуцал чӀвайдал. ТӀоцебесеб этапалда Россиялъул империялъул рахъ ккун вукӀарав ва генерал-лейтенантасул цӀар букӀарав эв лӀугьана гӀурус империялъул тушманлъун ва Дагъистаналда 1818—1819 соназ гӀурусазде данде гьабулеб букӀараб рагъулӀ цевехъанлъунги вукӀана.
ЛӀугьен
[хисизабизе | код хисизабизе]СултӀанахӀмад-хан вукӀана авар тухумалъул Магьдилазул ханзабазул чи,[1][2][3] авар нуцаллхабазул династия бихьиназул мухъалъ гьоркьокъотӀидал,[4] гьев, ГӀумаханил Бахул рос вукӀун, лӀугьана Авариялъул ханлъунги.
Хъизан
[хисизабизе | код хисизабизе]
Адолф Бержеца бакӀарараб ава ханзабазул генеалогиялда рекъон, СултӀан АхӀмад-ханас ячун йикӀана КӀилъилай, КӀудияв ГӀумаханил йикӀарай лъади, ва Баху-бика. Бахулги СултӀан АхӀмад-ханасулги букӀана ункъго лъимер:
- вас АбусултӀан-хан (1813–1834), ханлъул вукӀана 1823 соналдаса. Эсул ячун йикӀана Таргъуялъул шамхал Абу Муслимил яс ХӀайбат, эзие гьавуна вас, кӀудаэмен СултӀанахӀмад-ханасул цӀар кьурав
- вас ГӀумахан (1816–1834)
- яс СултӀанат (гьаюна 1818)
- вас Булач (1820–1834)[5]
Ралагье гьединго
[хисизабизе | код хисизабизе]МугъчӀваял
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ Kusheva, Ekaterina (1963). The peoples of the North Caucasus and their relations with Russia. 16–30s of the 17th-century. Makhachkala. гь. 44.
{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link) - ^ Aliev, Kamil (2008). Shamkhals of Tarki. Pages of the Kumyk genealogy. Makhachkala. гьгь. 84–85.
{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link) - ^ Umakhanov, Magomed-Salam (1973). Relations between feudal estates and the liberation struggle of the peoples of Dagestan in the 17th-century. Makhachkala. гьгь. 22–25.
{{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link) - ^ Gryumberg G. E.; Bushuev, Semyon (1940). Materials on the history of Dagestan and Chechnya. Том 3. Makhachkala: Даггиз. гь. 189.
- ^ "Was the young Avar khan Bulach killed on the orders of Imam Shamil?". Новое Дело (мацӀ: русский). Щвей 2023-02-18.
Иццал
[хисизабизе | код хисизабизе]- Lemercier-Quelquejay Ch. La structure social, politique et religieuse du Caucase du Nord au XVI siècle // CMRS. Т. 25. No.2-3. Р. 125–148.
- Потто, Василий (1991). Кавказалъул рагъ. Ставропол. гь. 199.
- Гиничукьа ХӀайдарбег (1992). Историкиябгин биографияб ва историкиял эссеял. МахӀачхъала: Россиялъул ГӀелмабазул Академиялъул Дагъистанияб ГӀелмияб Центр. гь. 40.
КъватӀисел регӀелал
[хисизабизе | код хисизабизе]- Kasumov S. M. "Socio-economic and political situation of the war of the Avar Khanate in the first third of the 19th-century" – science-education.ru.
- "Note of the temporary commission on the possessions of the Mehtuli Khanate and the duties served by the residents to Khan" – vostlit.info