Бищун машгьурал «Маликзабазул сияхӀал»
«Палермалъул гамачӀ» , гӀ. ш.. XXV гӀ. н. з. щ. (Палермо , музей «Antonio Salinas»).
«Карнакалъул сияхӀ» , Ипет-Исут магӀбад (Карнак ), гӀ ш. XV гӀ. н. з. щ. (Париж , Лувр музей ).
«Абидосалъул сияхӀ 2» , Сетил I хӀарам (Абидус ), гӀ. ш.. XIII гӀ. н. щ. (ЕГӀЖ , Аль-ГӀараб-аль-Мафдуна росдада аскӀор монументал).
«Абидосалъул сияхӀ 1» , Рамсеса ТӀадегӀанасесул хӀарам (Абидос ), гӀ. ш. XIII гӀ. н. щ. (Лондон , Британиялъул музей ).
«Саккаралъул сияхӀ 2» , архитектор Тунарил хоб-рухъ, гӀ. ш. XIII гӀ. н. щ. (Къагьир , Къагьаралъул Египеталъул музей ).
«Туриналъул папирус» , гӀ. ш. XII гӀ. н. щ. (Турин , Туриналъул Египеталъул музей ).
Манефонаил «Египтиака» , III гӀ. н. щ. (тест тӀибитӀиялъул схема).
ПиргӀаназул сияхӀ — НекӀсияб Египеталъул жидеда гӀадаталда рекъон «пиргӀавналилан » абулел бутӀрузул сияхӀ. ПиргӀавн абураб титул хӀалтӀизабула маликзабазе, жал Нармерица ТӀасиябги Гъоркьиябги Египет цолъизабун хадур рукӀарал. ПиргӀавн абураб титул буго хадуб баккараб, жалго египтяназ гьеб хӀалтӀизабулеб букӀинчӀо, гьез Египеталъул хӀакимзабазда абулаан нисут-бити абун (nswt-bjtj ) ва хӀалтӀизабулаан щуго титулалдаса гӀуцӀараб цӀар. Гьанир кьун руго пиргӀавназул бищун машгьурал ва лъалел цӀарал (гьединго Гьиероглифаздалъунги).
СияхӀалъул байбихьуда руго наслабазде цебесеб заманалъул (нилъеде щвелалде IV азарсонил ахир) хӀакимзаби, жал рукӀараблъи жакъа къоялде египтологиялда лъалеб. Гьединго сияхӀалда рихьизарун руго Птолемейилазул наслуялъул маликзабиги, жидеца пиргӀавн титул хӀалтӀизабулел рукӀарал. Гьединго буго бутӀа некӀсияб Египеталъул диналда ва мифологилда рекъон Египеталъул тӀоцересел хӀакимзабилъун рикӀкӀунел илагьзабазул.
ЦӀарал хъваялъул суал . СияхӀалда пиргӀавназул цӀарал кьун руго жидер автораз бищун гӀадатияб къагӀидаялда цӀарал рехслолел иццазда рекъон, ай, «школалъул»-ян абулеб къагӀидаялъ цӀалулеб хӀалалда. Гьеб хурхараб буго щивав пиргӀавнасул оригиналиял цӀаразул чанго батӀияб вариант букӀиналда ва гьел цӀаразул транскрипция жиб заман бахъанагӀан цебетӀолеб ва цӀигьабулеб теориялда букӀиналда. Египеталъул мацӀалъул фонетикаялъул гӀелмияб цӀех-рех цӀакъго лъикӀ гьабун гьечӀо, гьелда тӀад гьарурал гӀелмиял хӀалтӀабиги аслуялде росун гӀалимзабазаде жеги кӀолеб гьечӀо Египеталъул мацӀалъул фонетикияб гӀуцӀи лъазабизе. Гьелъ цо-цо цӀаразда хӀаракаби лъеялъул (вокализация гьаби) чанго батӀияб къагӀида лӀугьуна.
Хронологиялъул суал . Гьаб сияхӀалда рихьизарурал къо-моцӀал руго гӀага-шагарго ругел, гьелъ, бищун церегӀанал пиргӀавназул маликлъиялъул заманалъул къо-моцӀалъул битӀун букӀиналъул хӀужжаби рукӀуна загӀипаллун. ГӀемерисел гӀелмияб цӀех-рех гьабулел египтологчагӀазул руго жидерго хасал пикраби батӀи-батӀиял пиргӀавназул маликлъиялъул заманаялъул ва тарихиял периодазул гӀурхъабазда хурхарал. Аслияб къагӀидаялъ, гьанир ругел къо-моцӀазе аслулъун босун буго гӀадалъун лӀугьараб НекӀсияб Египеталъул хронология[ 1] , жиндие аслулъун Египеталъул Археологиялъул Петрил Музеялъ гӀуцӀараб Egypt for Universities баяназул база бугеб. Цогидал иццазда рихьизарун ругел къо-моцӀал кьун руго ратӀаго.
Гьанжесеб хронологиялъул система камилаб гьечӀо, гьелда жаниб дандчӀвала 150 соналъулги заманалъулӀ данде ккунгутӀиги, амма гъалатӀазул къадар сон бахъанагӀан дагьлъулеб буго. Жакъа къоялъ египтологчагӀаз хӀалтӀизабула «данде кквеялъул» къагӀидаялъул датировкаби: «тартибияб» яги археологиял артефактал, жидер стилалъухъ, материалалъухъ ва рухъа-хъваялъул гъатазда ругел хӀалазухъ балагун, хасаб къагӀидаялъ цоцада хадур-цере тартибалда лъун гьабулеб датировка. Гьединго хӀалтӀизабизе бегьула текстуалиял мугъчӀваязул къагӀидаби ялъуни гӀелмиябгун техникияб датировкаялъул къагӀида: радиокарбонияб ва термолюминесцентияб анализал, дендрохронология .
НекӀсиял пиргӀавназул сияхӀ . НекӀсиял египтяназ хӀалтӀизабулаан къо-моцӀ чӀезабиялъул система, жинда жаниб хасал къо-моцӀазе пиргӀавнас маликлъи гьабиялъул кӀвар бугел лӀугьа-бахъиназда ва саназда хурхен гьабулеб, гьезда абулаан «Маликлъиялъул санал»-илан, ва цӀияв пиргӀавн маликлъи гьабизе лӀугьаравго, къо-моцӀ чӀчӀезаби цӀигьабулаан. Гьанже лъаларо, кидагойищ Египеталъул къаламчагӀаз жидерго хъвай-хъвагӀабазда хӀалтӀизабулеб букӀарабали 365 къоялъул календар (ялъуни гьез хӀалтӀизабулеб букӀин дагьаби халатаб бакъул сон), лъаларо пиргӀавнас ва гьесул ирсилас къокъаб заманалда жаниб цадахъ маммаликлъи гьабулеб заман хъвайялъул практика (бичӀчӀулеб гьечӀо, кин гьеб рикӀкӀунеб букӀарабали ва гьеб заманалъе кӀвар кьолеб букӀин); жал мухӀканго чӀезарун бажарулел, астрономиял лӀугьа-бахъинал хъвай бараб букӀуна гьезда хадуб хал гьабулеб бакӀалда, амма гьеб гьабураб бакӀ ялъуни лъаларо ялъуни мухӀкан гьабун бажаруларо. Гьелъ, жакъа къоялде щвезегӀан данде гьарурун ругел халатал «Ханзабазул сияхӀазул» бокьараб къ-моцӀ букӀине бегьула щакаблъун. Египтологазул аслияб суаллъун ва масъалалъун ккола гьел батӀа-батӀаго ругел сияхӀал гьанжесеб хронологиялде гъорлӀе рачин, НекӀсияб Египеталъул тарихалъул лӀугьа-бахъинал, тартибалда лъун, цойде гьаризе
.
ПиргӀавназул гьанжесел сияхӀазул кьучӀалъе росун руго тарихиял сияхӀал, жидеда гьоркьор НекӀсиял Египеталъул сияхӀалги ва гьединго хадусеб заманалъ гьарурал сияхӀалги, Манефонил Эгиптиака гӀадал ва цогидал, гьединго кьучӀалъе росун руго археологиял хӀужжабиги. НекӀсиял сияхӀалгун египтологчагӀи хӀалтӀизе ккола цӀодорго, щайгурелъул гьенир рукӀине бегьула гъалтӀал (гӀемерисел сияхӀазда рехсараб лӀугьун букӀуна гьел сияхӀал гьабилалдего). КӀудияб квалквал ккола гьел маликзабазул сияхӀал бащдал хварал рукӀиналъул.
Машгьурал руго пиргӀавназул некӀсиял сияхӀал хадур ругел:
Денил мугьуралъул суратал (тӀоцебесеб наслу); ратана Денил хоб-рукъалда жанир. Гьенир рехсон руго Египеталъул тӀоцебесеб наслуялъул киналго пиргӀавнал гьезул Хор-цӀаралда рекъон Нармеридаса бахъараб Дениде щвезегӀан.
Палермалъул гамачӀ (VI-б наслу, гӀ. ш. XXV гӀ. н. щ. ); базальталъул къоноялда тӀад бикӀун гьабураб сияхӀ. Бек-бекун букӀиналъ, тӀубараб гьечӀо. ЦӀунун буго Палермоялъул «Antonio Salinas» музеялда.
Джизаялъул маликзабазул сияхӀ (анлъабилеб наслу); кедралъул цӀулада ва гипсалда багӀараб, чӀегӀераб ва гӀурччинаб кьераз бахъараб сияхӀ.
Саккараялъул сияхӀ 1 (VI-б наслу, гӀ. ш. XXIV —XXIII гӀгӀ. н. щ. ) — бащдаб тӀаса араб анлъабилеб наслуялъул пиргӀавназул сияхӀ, жиб Пепи I пиргӀавнил лъади Анхесенпепил I базальталъул табуталъул тӀалъелада хъвараб,
Карнакалъулаб маликзабазул сияхӀ (18-б наслу, гӀ.ш. XV гӀ. н. щ. ) — гачиганчӀида гьабураб сияхӀ, Ипет-Исут магӀбад, Карнак (цӀунун буго Лувралъул музеялда),
Абидосалъул сияхӀ 2 (19-б наслу, гӀ.ш. XIII гӀ. н. щ. ) — гачиганчӀида гьабураб сияхӀ, Сетил I хӀарам, Абидус (Египет , Аль-ГӀараба-аль-Мафдуна росдада аскӀор ругел монументал).
Абидусалъул сияхӀ 1 (анцӀила ичӀабилеб наслу, гӀ.-ш. XIII гӀ. н. щ. ) — гачиганчӀида гьабураб сияхӀ, Рамсес КӀудиясул магӀбад (Лондон , Британиялъул музей ).
Саккараялъул сияхӀ 2 (19-б наслу, гӀ.ш. XIII гӀ. н. щ. ) — гачиганчӀида гьабураб сияхӀ, рихьизарун гьечӀо тӀоцебесеб наслуялъул гӀемерисел пиргӀавнал. Архитектор Тунарил хоб-рукъ, Саккара (Къагьир , Къагьиралъул Египеталъул музей ),
Туриналъулаб маликзабазул папирус (19-б наслу, гӀ.ш. XII гӀ. н. щ. ) — багӀараб ва чӀегӀераб щакъиялъ папирусалда хъвараб сияхӀ, некӀсиял пиргӀавназул сияхӀазда гьоркьоб бищун камилаблъун ва цӀубараблъун рикӀкӀунеб; бакӀ-бакӀалъа папирус хун буго (цӀунун буго Туриналъул Египеталъул музеялда ),
Манефонил Эгиптиака (греказул заман, III гӀ. н. щ. ); жибго произведение цӀунун хутӀун гьечӀо. Гьелъул лъалеб жо буго цо-цо антикияб заманалда ва гьоркьохъел гӀасруялъул бабихьуда рукӀарал автораз цитата гьабиялдалъун, авторал: Иосиф Флавий (1 гӀасру), Секст Юлий Африкан (3 гӀарсу), Евсевий Кесарияв (3-4 гӀасраби), Иоанн Малала («Хронография», VI гӀасру), Геогрий Синкелл (VIII/IX гӀасраби)
периодал: Накъада IIc/d1,2 и Накъада IIIa1,2 (300 соналдаса дагь ) — Ф. Раффаэледа рекъон[ 10]
Гьанир рихьизарун руго наслабазде цебесеб заманалъул ТӀасияб Египеталъул ханзаби, жидер заман Накъада III периодалъул ахиралде кколеб, гьединго, цо-цо мехалъ, официалияб гуреб къагӀидаялъ, хӀалтӀизабула 00 наслу абураб рагӀи.
Заман: 3150–2686 н. щ. , гъорлӀе бачуна I ва II Наслаби.
Цо-цо египтологаз, гьанжесел НекӀсияб Египеталъул хронологиялъул хӀалтӀабазулӀ (мисалалъе, Э. Хорнунгица, Р. Крауссица ва Д. Уорбертоница), Цебесеб мамлакатялде гъорлӀе бачуна III Наслуги. Гьеб хурхараб буго Цебесеб ва Басрияб мамлакат батӀа гьабулеб заманалъул къотӀел цӀакъ шартӀияб букӀиналда. Гьаб сияхӀалда, билъараб гӀадаталда рекъон, III Наслу бачун буго Басрияб мамлакатялде гъорлӀе.
Цебесеб Маликлъиялъул цогидаб хронология:
гӀ.-ш. 3000–2778 н. щ. (гӀ.-ш. 222 сон ) — по Э. Бикерману
гӀ.-ш. 3032/2982–2707/2657 н. щ. (гӀ.-ш. 325 сон ) — по Ю. фон Бекерату
гӀ.-ш. 2900–2544+25 н. щ. (гӀ.-ш. 356 сон ) — по Э. Хорнунгу, Р. Крауссу и Д. Уорбертону (включают III династию)
Маликлъиялъул заман: 2890–2686 н. щ.
II Наслуялъул цогидаб хронология:
?—гӀ.-ш. 2778 н. щ. (?) — по Э. Бикерманида рекъон.
гӀ.-ш. 2853/2803—2707/2657 н. щ. (гӀ.-ш. 146 сон) — по Ю. фон Бекератида рекъон.
гӀ.-ш. 2730—2593+25 н. щ. (гӀ.-ш.137 сон) — по Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
Заман: 2686–2181 н. щ., гъорлӀе бачуна III, IV, V, VI Наслаби.
Басрияб Маликлъиялъул цогидаб хронология:
2778–2220 н. щ. (558 сон ) — Бикерманида рекъон
гӀ.-ш. 2707/2657–2170/2120 н. щ. (гӀ.-ш. 423 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон
гӀ.-ш. 2543–2120+25 н. щ. (гӀ.-ш. 423 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
Заман: 2060–1802 н. щ. , гъорлӀе бачун XI ва XII Наслаби
Гьоркьохъеб Маликлъиялъул цогидаб хронология:
2160–1785 н. щ. (375 сон ) — Э. Бикерманида рекъон.
гӀ.-ш. 2119–1794/93 н. щ. (гӀ.-ш. 325/326 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон.
гӀ.-ш. 1980+16–1760 н. щ. (гӀ.-ш. 220 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар
Картуш
Сурат
Маликлъиялъул заман
Коментариял
Небгьапетра МентухӀотеп II [ 34]
2060–2010 н. щ.
ТӀолабго Египеталда тӀад мамлакат щвана 2015 н. щ. соналъ Египет цо гьабун хадуб, гьелдалъун байбихьана Гьоркьохъеб мамлакат, МентухӀотеп I лӀугьана гьелъул тӀоцевесев пиргӀавнлъун.
Санхкара МентухӀотеп III [ 35]
2010–1998 н. щ.
Нухмалъи гьабуна тӀоцебесеб Египеталъ Пунталде гьабураб экспедициялъе.
Небтауира МентухӀотеп IV [ 36]
1997–1991 н. щ.
Лъаларев пиргӀавн. Гьесул цӀарал гьечӀо хадусел ханзабазул сияхӀазда, хоб-рукъ лъаларо.
Маликлъиялъул заман: 1991–1802 н. щ.
XII Наслуялъул цогидаб хронология:
2000–1785 н. щ.. (215 сон ) — Э. Бикерманида рекъон
1976–1794/93 н. щ. (182/183 сон ) — Ю. фон Бекератмда рекъон.
1939+16–1760 н. щ. (гӀ.-ш. 179 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
Заман: 1550–1077 н. щ. . Гъорлъе бачуна XVIII, XIX ва XX Наслаби
ЦӀияб Маликлъиялъул хъцогидаб хронология:
1580–1085 н. щ. (гӀ.-ш. 500 сон ) — Э. Бикерманида рекъон.
1550–1070/1069 н. щ. (гӀ.-ш. 480 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон.
гӀ.-ш. 1539–1077 н. щ. (гӀ.-ш. 460 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон
Маликлъиялъул заман: 1550–1292 н. щ.
XVIII Наслуялъул цогидаб хронология:
1580–1314 н. щ. (гӀ.-ш. 265 сон ) — Э. Бикерманида рекъон.
1550–1292 н. щ. (гӀ.-ш. 260 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон.
гӀ.-ш. 1539–1292 н. щ. (гӀ.-ш. 250 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
1576–1317 н. щ. (259 сон ) — Артур Вейгаллида рекъон.
Маликлъиялъул заман: 1292–1186 н. щ.
XIX Наслуялъул цогидаб хронология:
1314–1200 н. щ. (г.-шІ. 115 сон ) — Э. Бикерманида рекъон.
1292–1186/1185 н. щ. (г.-шІ. 105 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
1292–1191 н. щ. (г.-шІ.. 100 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
Маликлъиялъул заман: 1190–1077 н. щ.
XX Наслуялъул цогидаб хронология:
1200–1085 н. щ. (гӀ.-ш. 115 сон ) — Э. Бикерманида рекъон
1186/1185–1070/1069 н. щ. (гӀ.-ш. 116 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон.
1190–1077 н. щ. (гӀ.-ш.113 сон ) — Э. Хорнунгида Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
Заман: гӀ.-ш. 664-332, гъорлӀе рачуна XXVI, XXVII, XXVIII, XXIX, XXX, XXXI Наслаби
Хадусеб периодалъул цогидаб хронология:
664–343 н. щ. (321 сон, XXXI Наслу гьечӀого) — Э. Бикерманида рекъон.
664–336/335 н. щ. (328/329 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
ок. 722–332 н. щ. (гӀ.-ш. 390 сон, включает XXV[ сн. 1] — XXX Наслаби ва 2-б Персазул период[ сн. 2] ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
Маликлъиялъул заман: 664–525 н.щ.[ 53]
XXVI Наслуялъул цогидаб хронология:
664–525 н. щ. (139 сон ) — Э. Бикерманида рекъон.
664–525 н. щ. (139 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон.
664–525 н. щ.. (139 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар
Картуш
Сурат
Маликлъиялъул заман
Коментариял
1
2
3
4
5
ЦӀар
Картуш
Сурат
Маликлъиялъул заман
Коментариял
1
2
3
4
5
ЦӀар
Картуш
Сурат
Маликлъиялъул заман
Коментариял
1
2
3
4
5
Маликлъиялъул заман: 380–343 н. щ.
XXX Наслуялъул цогидаб хронология:
380–343 н. щ.. (37 сон ) — Э. Бикерманида рекъон.
380–342 н. щ. (38 сон ) — Ю. фон Бекератида рекъон.
380–343 н. щ. (37 сон ) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
↑ "Digital Egypt for Universities" . www.ucl.ac.uk . Щвей 2019-02-12 .
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 259.
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 139.
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 199.
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 138.
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 181.
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 311.
1 2 Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , p. 137.
↑ Felde, Rolf: Gottheiten, Pharaonen und Beamte im alten Ägypten, Norderstedt 2017, S. 125.
↑ "«Late Predynastic and Early dynastic Egypt»" . Архивация оригинал , 2019-11-25. ;
↑ zur Altägyptischen Kultur, Band 37
↑ Ludwig David Morenz: Bild-Buchstaben und symbolische Zeichen. Die Herausbildung der Schrift der hohen Kultur Altägyptens (= Orbis Biblicus et Orientalis 205). Fribourg 2004, ISBN 3-7278-1486-1 , p. 91.
1 2 Zur Aktualität von Jan Assmann: Einleitung in sein Werk
↑
↑
↑ Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (= Ägyptologische Abhandlungen (ÄA) , Vol. 45). Harrassowitz, Wiesbaden 1987, ISBN 3-447-02677-4 , p. 124.
1 2 3 Wolfgang Helck : Untersuchungen zur Thinitenzeit (Agyptologische Abhandlungen) , ISBN 3-447-02677-4 , O. Harrassowitz (1987), p. 124
↑ Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. In: Münchener Ägyptologische Studien , vol. 17. Deutscher Kunstverlag , Munich/Berlin 1969, p. 31–33.
↑ Wilkinson (1999) p. 79
↑ Wilkinson (1999) pp. 87–88
↑ Pascal Vernus, Jean Yoyotte, The Book of the Pharaohs , Cornell University Press 2003, p.27
↑ Архивация 2013-07-22 Wayback Machine King Khasekhem
↑ Архивация 2009-02-12 Wayback Machine King Khasekhemwy
↑ Toby Wilkinson, Early Dynastic Egypt, Routledge, 1999, pp.83 & 95
↑ Toby Wilkinson, Royal Annals of Ancient Egypt, pp.79 & 258
↑ Clayton (1994) p.32
↑ Clayton (1994) p.42
↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen . Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3 , S. 278–279.
↑ Hayes William C. The Scepter of Egypt. — S. 53—54, 180.
↑ Alan H. Gardiner : The royal canon of Turin. Griffith Institute, Oxford (UK) 1997, ISBN 0-900416-48-3 , p. 16; table II.
↑ Miroslav Verner (2000): Who was Shepseskara, and when did he reign? , in: Miroslav Bárta, Jaromír Krejčí (editors): Abusir and Saqqara in the Year 2000 , Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute, Prague, ISBN 80-85425-39-4 , p. 581– 602, available online Архивация 2011-02-01 Wayback Machine .
↑ Dodson & Hilton (2004) p.73
↑ Ryholt & Bardrum (2000) pp.87–100.
↑ Labib Habachi : King Nebhepetre Menthuhotep: his monuments, place in history, deification and unusual representations in form of gods , in: Annales du Service des Antiquités de l'Égypte 19 (1963), pp. 16–52
↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 23–25
↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 25–26
↑ Amenemhat I
↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 28–35
↑ Murnane (1977) p.2
↑ Murnane (1977) p.7
↑ Murnane (1977) p.9
↑ Josef Wegner, The Nature and Chronology of the Senwosret III– Amenemhat III Regnal Succession: Some Considerations based on new evidence from the Mortuary Temple of Senwosret III at Abydos , JNES 55, Vol.4, (1996), pp.251
↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 56–61
↑ "Amenemhat IV Maakherure (1807/06-1798/97 BC)" . Digital Egypt for Universities . Архивация оригинал , 2018-12-26.
↑ Grajetzki (2006) pp. 61–63
↑ Christopher Bronk Ramsey et al., Radiocarbon-Based Chronology for Dynastic Egypt , Science 18 June 2010: Vol. 328. no. 5985, pp. 1554–1557.
↑ "Ramesses I Menpehtire" . Digital Egypt . University College London. 2001. Архивация оригинал , 2009-04-11. Щвей 2007-09-29 .
↑ "King Merenptah" . Digital Egypt . University College London. 2001. Щвей 2007-09-29 .
↑ "Sety II" . Digital Egypt . University College London. 2001. Архивация оригинал , 2018-12-26. Щвей 2007-10-27 .
↑ "Siptah Sekhaenre/Akhenre" . Digital Egypt . University College London. 2001. Архивация оригинал , 2018-12-26. Щвей 2007-10-27 .
↑ Grimal (1992) p.291
↑ "Ramesses XI Menmaatre-setpenptah" . Архивация оригинал , 2018-12-26. Щвей 2007-10-28 .
↑ "Late Period Kings" . Архивация оригинал , 2009-04-02. Щвей 2007-10-27 .
↑ Цитация мекъи: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб III i.p. -лъе текст бихьизабун гьечІо
↑ Ю. фон Бекератиде данде ккун, Э. Хорнунгил, Р. Крауссил ва Д. Уорбертонил хронологиялда рекъон XXXI Наслуялде абулеб буго 2-б Персазул период абун.
Цитация мекъи: Для существующих тегов <ref> группы «сн.» не найдено соответствующего тега <references group="сн."/>