ПиргӀавназул сияхӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Бищун машгьурал «Маликзабазул сияхІал»

«Палермалъул гамачІ», гІ. ш.. XXV гІ. н. з. щ.
(Палермо, музей «Antonio Salinas»).

«Карнакалъул сияхІ», Ипет-Исут магІбад (Карнак), гІ ш. XV гІ. н. з. щ.
(Париж, Лувр музей).

«Абидосалъул сияхІ 2», Сетил I хІарам (Абидус), гІ. ш.. XIII гІ. н. щ.
(ЕГІЖ, Аль-ГІараб-аль-Мафдуна росдада аскІор монументал).

«Абидосалъул сияхІ 1», Рамсеса ТІадегІанасесул хІарам (Абидос), гІ. ш. XIII гІ. н. щ.
(Лондон, Британиялъул музей).

«Саккаралъул сияхІ 2», архитектор Тунарил хоб-рухъ, гІ. ш. XIII гІ. н. щ.
(Къагьир, Къагьаралъул Египеталъул музей).

«Туриналъул папирус», гІ. ш. XII гІ. н. щ.
(Турин, Туриналъул Египеталъул музей).

Манефонаил «Египтиака» , III гІ. н. щ.
(тест тІибитІиялъул схема).

ПиргІаназул сияхІНекІсияб Египеталъул жидеда гІадаталда рекъон «пиргІавналилан» абулел бутІрузул сияхІ. ПиргІавн абураб титул хІалтІизабула маликзабазе, жал Нармерица ТІасиябги Гъоркьиябги Египет цолъизабун хадур рукІарал. ПиргІавн абураб титул буго хадуб баккараб, жалго египтяназ гьеб хІалтІизабулеб букІинчІо, гьез Египеталъул хІакимзабазда абулаан нисут-бити абун (nswt-bjtj) ва хІалтІизабулаан щуго титулалдаса гІуцІараб цІар. Гьанир кьун руго пиргІавназул бищун машгьурал ва лъалел цІарал (гьединго Гьиероглифаздалъунги).

СияхІалъул байбихьуда руго наслабазде цебесеб заманалъул (нилъеде щвелалде IV азарсонил ахир) хІакимзаби, жал рукІараблъи жакъа къоялде египтологиялда лъалеб. Гьединго сияхІалда рихьизарун руго Птолемейилазул наслуялъул маликзабиги, жидеца пиргІавн титул хІалтІизабулел рукІарал. Гьединго буго бутІа некІсияб Египеталъул диналда ва мифологилда рекъон Египеталъул тІоцересел хІакимзабилъун рикІкІунел илагьзабазул.

ЦІарал хъваялъул суал. СияхІалда пиргІавназул цІарал кьун руго жидер автораз бищун гІадатияб къагІидаялда цІарал рехслолел иццазда рекъон, ай, «школалъул»-ян абулеб къагІидаялъ цІалулеб хІалалда. Гьеб хурхараб буго щивав пиргІавнасул оригиналиял цІаразул чанго батІияб вариант букІиналда ва гьел цІаразул транскрипция жиб заман бахъанагІан цебетІолеб ва цІигьабулеб теориялда букІиналда. Египеталъул мацІалъул фонетикаялъул гІелмияб цІех-рех цІакъго лъикІ гьабун гьечІо, гьелда тІад гьарурал гІелмиял хІалтІабиги аслуялде росун гІалимзабазаде жеги кІолеб гьечІо Египеталъул мацІалъул фонетикияб гІуцІи лъазабизе. Гьелъ цо-цо цІаразда хІаракаби лъеялъул (вокализация гьаби) чанго батІияб къагІида лъугьуна.

Хронологиялъул суал. Гьаб сияхІалда рихьизарурал къо-моцІал руго гІага-шагарго ругел, гьелъ, бищун церегІанал пиргІавназул маликлъиялъул заманалъул къо-моцІалъул битІун букІиналъул хІужжаби рукІуна загІипаллун. ГІемерисел гІелмияб цІех-рех гьабулел египтологчагІазул руго жидерго хасал пикраби батІи-батІиял пиргІавназул маликлъиялъул заманаялъул ва тарихиял периодазул гІурхъабазда хурхарал. Аслияб къагІидаялъ, гьанир ругел къо-моцІазе аслулъун босун буго гІадалъун лъугьараб НекІсияб Египеталъул хронология[1], жиндие аслулъун Египеталъул Археологиялъул Петрил Музеялъ гІуцІараб Egypt for Universities баяназул база бугеб. Цогидал иццазда рихьизарун ругел къо-моцІал кьун руго ратІаго.

Гьанжесеб хронологиялъул система камилаб гьечІо, гьелда жаниб дандчІвала 150 соналъулги заманалъулъ данде ккунгутІиги, амма гъалатІазул къадар сон бахъанагІан дагьлъулеб буго. Жакъа къоялъ египтологчагІаз хІалтІизабула «данде кквеялъул» къагІидаялъул датировкаби: «тартибияб» яги археологиял артефактал, жидер стилалъухъ, материалалъухъ ва рухъа-хъваялъул гъатазда ругел хІалазухъ балагун, хасаб къагІидаялъ цоцада хадур-цере тартибалда лъун гьабулеб датировка. Гьединго хІалтІизабизе бегьула текстуалиял мугъчІваязул къагІидаби ялъуни гІелмиябгун техникияб датировкаялъул къагІида: радиокарбонияб ва термолюминесцентияб анализал, дендрохронология.

НекІсиял пиргІавназул сияхІ. НекІсиял египтяназ хІалтІизабулаан къо-моцІ чІезабиялъул система, жинда жаниб хасал къо-моцІазе пиргІавнас маликлъи гьабиялъул кІвар бугел лъугьа-бахъиназда ва саназда хурхен гьабулеб, гьезда абулаан «Маликлъиялъул санал»-илан, ва цІияв пиргІавн маликлъи гьабизе лъугьаравго, къо-моцІ чІчІезаби цІигьабулаан. Гьанже лъаларо, кидагойищ Египеталъул къаламчагІаз жидерго хъвай-хъвагІабазда хІалтІизабулеб букІарабали 365 къоялъул календар (ялъуни гьез хІалтІизабулеб букІин дагьаби халатаб бакъул сон), лъаларо пиргІавнас ва гьесул ирсилас къокъаб заманалда жаниб цадахъ маммаликлъи гьабулеб заман хъвайялъул практика (бичІчІулеб гьечІо, кин гьеб рикІкІунеб букІарабали ва гьеб заманалъе кІвар кьолеб букІин); жал мухІканго чІезарун бажарулел, астрономиял лъугьа-бахъинал хъвай бараб букІуна гьезда хадуб хал гьабулеб бакІалда, амма гьеб гьабураб бакІ ялъуни лъаларо ялъуни мухІкан гьабун бажаруларо. Гьелъ, жакъа къоялде щвезегІан данде гьарурун ругел халатал «Ханзабазул сияхІазул» бокьараб къ-моцІ букІине бегьула щакаблъун. Египтологазул аслияб суаллъун ва масъалалъун ккола гьел батІа-батІаго ругел сияхІал гьанжесеб хронологиялде гъорлъе рачин, НекІсияб Египеталъул тарихалъул лъугьа-бахъинал, тартибалда лъун, цойде гьаризе

.

«Маликзабазул сияхІал»[хисизабизе | код хисизабизе]

ПиргІавназул гьанжесел сияхІазул кьучІалъе росун руго тарихиял сияхІал, жидеда гьоркьор НекІсиял Египеталъул сияхІалги ва гьединго хадусеб заманалъ гьарурал сияхІалги, Манефонил Эгиптиака гІадал ва цогидал, гьединго кьучІалъе росун руго археологиял хІужжабиги. НекІсиял сияхІалгун египтологчагІи хІалтІизе ккола цІодорго, щайгурелъул гьенир рукІине бегьула гъалтІал (гІемерисел сияхІазда рехсараб лъугьун букІуна гьел сияхІал гьабилалдего). КІудияб квалквал ккола гьел маликзабазул сияхІал бащдал хварал рукІиналъул.

Машгьурал руго пиргІавназул некІсиял сияхІал хадур ругел:

Тарихалда цебесеб заман[хисизабизе | код хисизабизе]

  • 5000–3000 сс. н. щ.

Наслабазда цебесеб заман[хисизабизе | код хисизабизе]

Гъоркьияб Египет[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІар Сурат мамлакат гьабураб хаман Комментариял
Хеджу-Хор
ГІ.-ш. 3200 н. щ.
Ни-Хор
ГІ.-ш. 3200–3175 н. щ.
Секиу / Сека
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[2]
?
Хайу
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[3]
?
Тиу / Tейеу
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[4]
?
Теш / Tийеш
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[5]
?
Негьеб
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[6]
?
Уазнер
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[7]
Ruled around or earlier than 3100 BC
Халип:Буссинабун гьечІо
ГІ.-ш. 3100 н. щ.
Мех
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[8]
?
(destroyed)
Лъала гІицІго Палермалъул ганчІидасан[8]
?
КІирекъараб Лачен
Батизе бегьулеб жа буго, гьединго ТІасияб Египеталъеги нухмалъи гьаби
Naqada III
(32nd century BC)
Уаш
[[Файл:{{{изобр}}}|px]]
Лъала гІицІго Нармерил палеткаялдаса[9]
Naqada III
(31st century BC)

ТІасияб Египет[хисизабизе | код хисизабизе]

00 наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьанир рихьизарун руго наслабазде цебесеб заманалъул ТІасияб Египеталъул ханзаби, жидер заман Накъада III периодалъул ахиралде кколеб, гьединго, цо-цо мехалъ, официалияб гуреб къагІидаялъ, хІалтІизабула 00 наслу абураб рагІи.

ЦІар Сурат мамлакат гьабураб заман Комментариял
Джазил
Накъада III
Finger Snail[de]
Биценазулъ вугев ТІасиб Египеталъул тІоцевесев хан, жив нилъеде щвелалде 3200 соналъ хварав.
Накъада III
ЧчугІа [11]
Накъада III
Пен-Абу[12]
Накъада III
Анимал[13]
Накъада III
Сторк[14][15]
Накъада III
Каниде[13]
Накъада III
Бугъа
Накъада III
Селк I
Накъада III

Цебесеб мамлакат[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 3150–2686 н. щ., гъорлъе бачуна I ва II Наслаби.

Цо-цо египтологаз, гьанжесел НекІсияб Египеталъул хронологиялъул хІалтІабазулъ (мисалалъе, Э. Хорнунгица, Р. Крауссица ва Д. Уорбертоница), Цебесеб мамлакатялде гъорлъе бачуна III Наслуги. Гьеб хурхараб буго Цебесеб ва Басрияб мамлакат батІа гьабулеб заманалъул къотІел цІакъ шартІияб букІиналда. Гьаб сияхІалда, билъараб гІадаталда рекъон, III Наслу бачун буго Басрияб мамлакатялде гъорлъе.

Цебесеб Маликлъиялъул цогидаб хронология:

  • гІ.-ш. 3000–2778 н. щ. (гІ.-ш. 222 сон) — по Э. Бикерману
  • гІ.-ш. 3032/2982–2707/2657 н. щ. (гІ.-ш. 325 сон) — по Ю. фон Бекерату
  • гІ.-ш. 2900–2544+25 н. щ. (гІ.-ш. 356 сон) — по Э. Хорнунгу, Р. Крауссу и Д. Уорбертону (включают III династию)

I Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: гІага-шагарго 3150–2890 н. щ.

I Наслуялъул цогидаб хронология:

  • гІ.-ш. 3000–? н. щ. (?) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 3032/2982–2853/2803 н. щ. (гІ.-ш. 179 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон
  • гІ.-ш. 2900–2730+25 н. щ. (гІ.-ш. 170 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Гьиероглифаздалъун цІар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Нармер
G5
U23
гІ.-ш. 3100 н. щ.
РикІкІуна Нармер ва Менес цого чи вугин ва гьес кІиябго Египет цолъизабунин.
Хор-Аха Тети
G5
D34
G39N5
t
t
i
гІ.-ш. 3050 н. щ.
Джер Ити
G5

M37
V10AM17X1U33V11A
54 сон[16]
Гьесул цІар ва титул буго Палермалъул ганчІида. Гьесул хоб-рукъ хадусеб заманалда рикІкІунаан биценазулъ бугеб Усирил хоб-рукълъун.
Джет Ита
G5
M13I10
<
M17X1G1
>
10 сон[17]
Den
G5
D46
n
<
N24
N24
>
42 сон[17]
ТІоцевесев кІиябго Египеталъул таж тІад лъун жиндир сурат бихьизабурав ва тІубарат «нисут-бити» цІар бугев пиргІавн.
Аджиб
G5
V27
F34
G39N5
G5
O38
G5
O38
U6N42
p
10 сон
Семерхет
G5
S29 U23 F32
M23L2
M23
t
L2
t
G16A21A
8½ сон[17]
Къаа
G5
X7
D36
M23L2
M23
t
L2
t
G16T22 D20
N35
34 сон
Синеферка
G5
snfrkA
гІ.-ш. 2900 н. щ.
ЦІакъ къокъаб Маликлъиялъул заман, хронологияб тартиб лъарало.
Хор-Ба
G5
G38
гІ.-ш. 2900 н. ш.
ЦІакъ къокъаб Маликлъиялъул заман, хронологияб тартиб лъарало.

II Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2890–2686 н. щ.

II Наслуялъул цогидаб хронология:

  • ?—гІ.-ш. 2778 н. щ. (?) — по Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 2853/2803—2707/2657 н. щ. (гІ.-ш. 146 сон) — по Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 2730—2593+25 н. щ. (гІ.-ш.137 сон) — по Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Гьиероглифаздалъун цІар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
ХІотепсехемуи
G5
R4S42S42
M23
X1
L2
X1
G16R4
15 сон
Хор-ранеб[18]
G5
N5
V30
M23
X1
L2
X1
G16N5
V30
14 сон
Нинечер[19]
G5
R8n
V10AW10AE11R8N35V11A
43–45 сон
Венег-небти[20]
G39N5
M23
X1
L2
X1
G16
ГІ.-ш. 2740 н. щ.
Сенеди[21]
M23
X1
L2
X1
sn
d

G39N5
sn
d
i
47 сон
Сет-Перибсен
O1
F34
S29n
G39N5
M23
X1
L2
X1
G16O1
F34
S29n
ГІ.-ш. 2890–2686 н. щ.
Сехемиб-ПеренмагІат
G5
S29S42F34
M23L2
M23
t
L2
t
S29S42F34
ГІ. ш. 2720 н. щ.
НеферкарагІ I
V10AN5F35D28V11A
25сон (Манефонида рекъон)
Неферкасокар
V10AO34
k
r
F35D28V11A
8 сон
Худжефа I
V10AV28I10
I9
G1G41
G37
V11AG7
11 сон (Туриналъул сияхІалда рекъон)
Хасехемуи[22][23]
G5
N28sxmsxm
18 сон

Басрияб мамлакат[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 2686–2181 н. щ., гъорлъе бачуна III, IV, V, VI Наслаби.

Басрияб Маликлъиялъул цогидаб хронология:

  • 2778–2220 н. щ. (558 сон) — Бикерманида рекъон
  • гІ.-ш. 2707/2657–2170/2120 н. щ. (гІ.-ш. 423 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон
  • гІ.-ш. 2543–2120+25 н. щ. (гІ.-ш. 423 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.

Лъабабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2686–2613 н. щ.

III Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2778–2723 н. щ. (55 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 2707/2657–2639/2589 н. щ. (гІ.-ш. 68 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 2592–2544+25 н. щ. (гІ.-ш. 48 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Гьиероглифаздалъун цІар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Джосер[24][25]
M23L2
G16R8D21
F32
S12
G39N5
G8
18 яги 28 сон, гІ.-ш. 2670 н. щ.
Джосерил заманалда Египеталда бана тІоцебесеб пирамида: хІакахараб Джосерил пирамида, архитектор — ИмхІотеп.
Сехемхет (Тети I)[26]
G5
S29S42F32
<
t
t
i
>
2649–2643 н. щ.
Санахт
G5
V18N35
M3
ГІ.-ш. 2650 н. щ.
Хаба
G5
N28G29
<
O34I10S29
>
2643–2637 н.
ХІуни[27]
M23L2
M23X1
N35
V28
G39N5
V28A24N35
Z4
D40
2637–2613 н. щ.

Ункъабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2613–2498 н. щ.

IV Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2723–2563 н. щ. (160 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 2639/2589–2504/2454 н. щ. (гІ.-ш. 135 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 2543–2436+25 н. щ. (гІ.-ш.107 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Гьиероглифаздалъун цІар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Сенефру
G5
V30
U5
X1
M23L2
S29F35D21G43
2613–2589 н. щ.
Жиндир Маликлъиялъул 48 соналда жаниб бана Медумалда бугеб пирамида, гьетІараб ва багІараб пирамидаби. Цо-цо гІалимзабаз рикІкІуна гьев БагІараб пирамидалъув вукъун вукІун вугилан. НекІсиял Египеталъул документазда Сенефру рехсон вуго лъикІав ва квербиччарав пиргІавн хІисабалда[28].
Хуфу
G5
Aa24G43
G39N5
Aa1G43I9G43
2589–2566 н. щ.
Бана Джизаялда бугеб КІудияб пирамида. НекІсияб Египеталъул иццазда Хуфу рехсон вуго лъикІав ва квербиччарав пиргІавн хІисабалда. Вескарил папирусалда Хуфу вуго бетІерав геройлъун.
Джедефра
G5
L1
G39N5
N5R11f
2566–2558 н. щ.
Цо-цо гІалимзабаз рикІкІуна гьес КІудияб Сфинкс банилан. Гьес гьединго бана Абу-Равашалда пирамида, жиндир хутІелал румаз материалазде биччараб.
Хафра
G5
F12F34
G39N5
N5N28f
2558–2532 н. щ.
Бана Джизаялда бугеб кІиабилеб кІудияб пирамида. Цо-цо гІалимзабаз рикІкІуна КІудияб Сфинксги гьес банилан.
Бака/Бауфра
V10AN5G29D28V11A

V10AE10D28Z1V11A
ГІ.-ш. 2570 н. ш.
Ватизе бегьула Ал-Арйаналда буггеб бан лъугІичІибе Шималияб пирамидаялъу бетІергьанлъун.
Минкаура
G5
D28D52
F32
G39N5
N5
Y5
D28 D28
D28
2532–2503 н. щ.
Бана Джизаялда бугеб лъабабилеб ва бищун гьитІинаб пирамида.
Шепсескаф
G5
A50F32
M23L2
A50S29S29D28
I9
2503–2498 н. щ.
Ал-ФиргІавн мастабаялъул бетІергьан.
Тамфтис/ДжедефптахІ[29]
V10AHASHHASHHASHV11A
HASHHASHHASHG7HASHM4X1
N33
Z1Z1
[30]
ГІ.-ш. 2500 н. щ.
Манефонида рекъон, гьев ккола IV наслуялъул ахирисев пиргІавн, амма гьелъие цониги археологияб далил гьечІо.

Щуабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2498–2345 н. щ.

V Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2563–2423 н. щ. (140 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 2504/2454–2347/2297 н. щ. (гІ.-ш. 157 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 2435–2306+25 н. щ. (гІ.-ш. 129 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Гьиероглифаздалъун цІар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Усиркаф
G5
D4U1Aa11
t
M23L2
S29F12D28I9
2498–2491 н. щ.
Вукъун вуго Сакъараялда бугеб пирамидаялда жанив. Бана тІоцебесеб бакъул килиса Абусиралда.
СахІура
G5
V30N28G43
M23L2
N5D62G43
2490–2477 н. щ.
Ханзабазул некрополь гьабуна Абусиралда ва гьенибго бана жиндирго пирамида.
НефериркарагІ Какаи
M23L2
N5r
D4
F35D28
G39N5
kAkAi
2477–2467 BC
СахІурал вас, гьавураб мехалъ букІараб цІар — Ранефер.
Неферефра Иси
M23L2
N5F35I9
r
G39N5
iO34i
2460–2458 н. щ.
Нефериркарал вас.
Шепсескара Нечерусир
M23L2
N5A51S29S29D28
G39N5
R8G43F12S29D21
Чанго моцІ
Неферефрадаса хадуб мамлакат гьабун бегьула (цо чанго моцІалъ). СахІурал вас ватизе бегьула[31].
Ниусирра Ини
M23L2
ra
n
F12 s
D21
G39N5
K1
n
M17
2445–2422 н. щ.
Неферефрал вац.
Менкаухор Икау
M23L2
G5Y5D28
D28
D28
G39N5
G5iD28w
2422–2414 н .щ.
Ахирисев пиргІавн, жинца Абусиралда бакъул килиса барав.
Джедкара Исеси
M23L2
N5R11D28
G39N5
M17O34
O34
M17
2414–2375 н. щ.
Египеталъул администрациялъе гьаруна комплексиял реформаби. Жиндир наслуялъул бищун цІикІкІараб Маликлъиялъул заман бугев пиргІавн (35 соналдаса тІаде).
Унас
G5
M13N19
G39N5
G39N5E34
N35
M17S29
2375–2345 н. щ.
Унасил пирамида буго жинда жаниб бищун церегосел Пирамидазул текстазул экземпляр бугеб пирамида.


Анлъабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2345–2181 н. щ.

VI Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2423–2263 н. щ. (160 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 2347/2297–2216/2166 н. щ. (гІ.-ш. 131 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 2305–2150+25 н. щ. (гІ.-ш. 155 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Гьиероглифаздалъун цІар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Тети
G5
sHtp
t p
tA
tA
G39N5
t
t
i
2345–2333 н. щ.
Усиркара
G39N5
N5wsrskA
2333–2332 н. щ.
Мерира Пепи I
M23L2
N5U6M17M17
G39N5
Q3
Q3
M17M17
2332–2283 н. щ.
Меренра Немтиемсаф I
M23L2
G7AmV17f
G39N5
ramrr
n
2283–2278 н. щ.
Неферкара Пепи II
M23L2
ranfrkA
G39N5
p
p
ii
2278–2184 BC
БукІине бегьулеб жо буго, гьес 94 соналъ мамлакат гьаби, жиб дунялалъул тарихалда жаниб бищун цІикІкІараб мамлакат гьабиялъул заман кколеб.
Неферка
<
ranfrkA
>
2200–2199 н. щ.
мамлакат гьабуна Пепида II цадахъ, ватизе бегьула гьесул васлъун ва цадахъ мамлакат бачуневлъун.
Меренра Немтиемсаф I[32]
M23L2
N5mrn
G42
mV16
f
G39N5
G7AmV18f
1 сон ва 1 моцІ, гІ.-ш. 2184 н. щ.
ГІемераб мехалъ мамлакат гьабичІев пиргІавн, Пепил II вас.
Нечеркара СиптахІ
M23L2
N5R8D28
2184–2181 н. щ.
Идентификация гьабула Нечеркарагун. Нейтикъерти СиптахІидасан байбихьана Нитокрис ханшаялъул биценал, жал Геродотица ва Манефоница рехсарал[33]. Цо-цояз рикІкІуна цо гьабураб 7 ва 8 Наслабазул тІоцевесев пиргІавнлъун.


ТІоцебесеб хиси ккараб заман[хисизабизе | код хисизабизе]

Анкьабилеб ва микьабилеб Наслаби (цадахъ)[хисизабизе | код хисизабизе]

ИчІабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцІабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцІила цоабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьоркьохъеб мамлакат[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 2060–1802 н. щ., гъорлъе бачун XI ва XII Наслаби

Гьоркьохъеб Маликлъиялъул цогидаб хронология:

  • 2160–1785 н. щ. (375 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гІ.-ш. 2119–1794/93 н. щ. (гІ.-ш. 325/326 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 1980+16–1760 н. щ. (гІ.-ш. 220 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.

XI Наслу (Египет цолъизабун хадуб)[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Небгьапетра МентухІотеп II[34]
M23L2
ra
nb
P8
G39N5
mn
n
TwHtp
t p
2060–2010 н. щ.
ТІолабго Египеталда тІад мамлакат щвана 2015 н. щ. соналъ Египет цо гьабун хадуб, гьелдалъун байбихьана Гьоркьохъеб мамлакат, МентухІотеп I лъугьана гьелъул тІоцевесев пиргІавнлъун.
Санхкара МентухІотеп III[35]
M23L2
rasS34D28
G39N5
mn
n
T
wHtp
t p
2010–1998 н. щ.
Нухмалъи гьабуна тІоцебесеб Египеталъ Пунталде гьабураб экспедициялъе.
Небтауира МентухІотеп IV[36]
M23L2
ra
nb
N16
N16
G39N5
mn
n
T
wHtp
t p
1997–1991 н. щ.
Лъаларев пиргІавн. Гьесул цІарал гьечІо хадусел ханзабазул сияхІазда, хоб-рукъ лъаларо.

XII Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 1991–1802 н. щ.

XII Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2000–1785 н. щ.. (215 сон) — Э. Бикерманида рекъон
  • 1976–1794/93 н. щ. (182/183 сон) — Ю. фон Бекератмда рекъон.
  • 1939+16–1760 н. щ. (гІ.-ш. 179 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Сехетепибра Аменемхат I[37][38]
M23L2
rasR4
t p
ib
G39N5
imn
n
mHAt
t
1991–1962 н. щ.
Хеперкара Сенусрет I[39]
M23L2
raxprkA
G39N5
F12sD21
t
z
n
1971–1926 н. щ.
Нубкаура Аменемхат II[40]
M23L2
ra
S12
D28 D28
D28
G39N5
imn
n
mHAt
t
1929–1895 н. щ.
Хахеперра Сенусрет II[41] (Sesostris II)
M23L2
N5N28L1
G39N5
F12S29D21
X1
O34
N35
1897–1878 н. щ.
Хакаура Сенусрет III[42]
M23L2
raN28D28 D28
D28
G39N5
F12sD21
t
z
n
1878–1860 BC
Гьоркьохъеб Маликлъиялъул бищун кутакав пиргІавн.
Нимаатра Аменемхат III[43]
M23L2
ra
n
U2N17
t
G39N5
imn
n
mHAt
t
1860–1815 н. щ.
Маатхерура Аменемхат IV[44]
M23L2
raU5
a
xrww
G39N5
imn
n
mHAt
t
1815–1807 н. щ.
Собеккара Собекнеферу[45]
M23L2
raI4kA
G39N5
I3nfrnfrnfr
1807–1802 н. щ.
ТІоцеесей жинца мамлакат гьабурай чІужугІадан

КІиабилеб хиси ккараб заман[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцІила ункъабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцІила щуабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцІила анлъабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцІила анкьабилеб Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІияб мамлакат[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 1550–1077 н. щ.. Гъорлъе бачуна XVIII, XIX ва XX Наслаби

ЦІияб Маликлъиялъул хъцогидаб хронология:

  • 1580–1085 н. щ. (гІ.-ш. 500 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 1550–1070/1069 н. щ. (гІ.-ш. 480 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 1539–1077 н. щ. (гІ.-ш. 460 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон

XVIII Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 1550–1292 н. щ.

XVIII Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 1580–1314 н. щ. (гІ.-ш. 265 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 1550–1292 н. щ. (гІ.-ш. 260 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гІ.-ш. 1539–1292  н. щ. (гІ.-ш. 250 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
  • 1576–1317 н. щ. (259 сон) — Артур Вейгаллида рекъон.
ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Небпехтира АхІмос I, АхІмос I
M23L2
ra
nb
F9
t t
G39N5
iaHmss
ГІ. ш. 1550–1525 н. щ.
Гьесул мамлакатялде лъугьиналъул заманалъул радиокарбониял къо-моцІазул диапазон буго 1570-1544 н. щ., гьезкл гьоркьохъеб — 1557 н. щ.[46]
Таа II Секененрал вас ва Камосил вац, жинца Гъоркьияб Египет эркен гьабурав.
Джесеркара АменхІотеп I
M23L2
N5D45D28
G39N5
imn
n
R4
t p
1541–1520 н. щ.
АхІмосил I вас
Аахеперкара Тутмос I
M23L2
N5
O29
L1D28
G39N5
G26F31S29
1520–1492 н. щ.
Тутмосил эмен щив вукІаравали мухІканго лъалеб гьечІо, батизе бегьулеб жо буго, гьесул эмен АменхІотеп I вукІин. Гьесул эбел Сенсенеб абураб цІаралда гъоркь лъала. Тутмосица жиндир Маликлъиялъул заманаялда Египеталъул ракь гІатІид гьабуна.
АахеперэнраТутмос II
M23L2
N5
O29
L1N35
G39N5
G26F31S29
1492–1479 BC
Тутмосил I ва Мутнофретил вас, ккола АменхІотепил I ясалъул васлъун.
Мааткара Хатшепсут
M23L2
ramAatkA
G39N5
imn
n
W9 t
F4

t
A51
1479–1458 н. щ.
Менхеперра Тутмос III, Тутмос ТІадегІанав
M23L2
ramnxpr
G39N5
G26msnfrxpr
1458–1425 н. щ. (33 сон)
Аахеперура АменхІотеп II
M23L2
N5
O29
L1
Z2s
G39N5
imn
n
R4
t p
HqAiwn
1425–1400 н. ш. (25 сон)
Менхеперура Тутмос IV
M23L2
ra
mn
xprZ2
G39N5
G26mss
1400–1390 н. щ. (10 сон)
Небмаатра АменхІотеп III Гучав хан
M23L2
ramAatnb
G39N5
imn
n
R4HqAR19
1390–1352 BC (38 сон)
Неферхеперура-ваэнра АменхІотеп IV/Ахенатен
M23L2
ranfrxprZ3ra
wa
n
G39N5
it
n
ra
G25x
n
1352–1336 н. щ.
Анххеперура Сменкхара
M23L2
raanxxprZ2
G39N5
N5smnxD28D45L1
Z2
1335–1334 ш. щ.
Анххеперура-мери-Неферхеперура/Нефернефруатен
M23L2
raanxxprZ3A
G39N5
it
n
N5
nfrnfrnfrnfr
1334–1332 н. щ. (2 сон)
Небхеперура Тутанхатен/Тутанхамун
M23L2
raxprZ2
nb
G39N5
imn
n
twtanxS38O28M26
1332–1324 н. щ.
Хеперхеперура Ай (II)
M23L2
N5L1L1Z3D4
Aa11
t
G39N5
nTrit
f
iA2ii
1324–1320 н. щ.
Джесерхеперура-сетепенра Мери-Амон-Хоремхеб
M23L2
ra
Dsr
xpr
Z2
rastp
n
G39N5
M17Y5
N35
U6G5S3Aa15
W3
1320–1292 н. щ.

XIX Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 1292–1186 н. щ.

XIX Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 1314–1200 н. щ. (г.-шІ. 115 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 1292–1186/1185 н. щ. (г.-шІ. 105 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 1292–1191 н. щ. (г.-шІ.. 100 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Менпехтира Рамсес I[47]
M23L2
ra
mn
F9
t t
G39N5
p
t
HC7iimri i
n
1292–1290 н. щ.
Лъимал рукІинчІого, Хоремхебица жиндирго ирсилавлъун тарав.
МенмагІатра Сети I
M23L2
ramAatmn
G39N5
p
t
HC7iimri i
n
1290–1279 н. щ.
УсирмагІатрагІ-сетепенрагІ Рамсес Мериамон II КІудияв
M23L2
rawsrmAatra stp
n
G39N5
imn
n
N36
ra
Z1
msssw
1279–1213 н. щ.
Баненра МернептахІ[48]
M23L2
N5E11
n
N36
nTr nTr nTr
G39N5
H6X1
D42
U4D2
Z1
R4
X1 Q3
V28Q3
X1
U6
N35
1213–1203 н. щ.
Рамсес ТІадегІанасесул анцІила лъабабилев вас
Менмира-сетепенра Аменемсес
M23L2
ra
Y5
W19ira
U21
n
G39N5
C12msssS38N29S40
1203–1200 н. щ.
УсирхеперурагІ Сети II[49]
M23L2
rawsrxpr
Z2
ra
stp
n
G39N5
p
t
V28U6C7iin
1203–1197 н. щ.
МернептахІил вас. Жинцаго мамлакат гьабилалде Аменемсесилгун данде чІей букІун батизе бегьула
Секхаенра/Ахенра МеренптахІ СиптахІ[50]
M23L2
rasxa
n
N36imn
n
G39N5
C2F31z
z
H8
Z1
p
t
H
1197–1191 н. щ.
Сатра-меренамун Таусрет
M23L2
H8
t
C2C12mrii
G39N5
X1G1F12S29D21
D40
B7
1191–1190 н. щ.

XIX Наслу (Рамессидал)[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 1190–1077 н. щ.

XX Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 1200–1085 н. щ. (гІ.-ш. 115 сон) — Э. Бикерманида рекъон
  • 1186/1185–1070/1069 н. щ. (гІ.-ш. 116 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 1190–1077 н. щ. (гІ.-ш.113 сон) — Э. Хорнунгида Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Усирхаура Сетнахт
M23L2
N5wsrN28
Z2
N5U21
n
G39N5
N5C12C7D40
N36
r&r
1190–1186 н. щ.
Цебесеб наслуялъул лъабго ахирисел пиргІавназул гІагарав кколаро. Сетнахт ватизе бегьула Рамсес ТІадегІанасул наслуялъул чилъун.
Усирмаатра-мериамун Рамсес III
M23L2
rawsrmAatN36imn
n
G39N5
C1msz
z
HqAqiwn
1186–1155 н. щ.
Усирмаатра/ХІикъамаатра-сетепенамун Рамсес IV
M23L2
N5F12H6C12U21S3
G39N5
U6C12C2F31O34
O34
N5S38C10
1155–1149 н. щ.
Рамсесил III вас.
Усирмаатра-сехеперенра Рамсес V
M23L2
N5wsrC10sL1N5n
G39N5
N5C2C12N36
f
sF31M23
1149–1145 н. щ.
Рамсесил IV вас.
Небмаатра-мериамун Рамсес VI
M23L2
N5C12C10N36
V30
G39N5
N5C12F31O34
O34
R8S38O28
1145–1137 н. щ.
Рамсесил III вас. Рамсесил IV вац ва Рамсесил V имгІал.
Усирмаатра-сетепенра-мериамун Рамсес VII
M23L2
N5F12C12N5U21
N35
U6
G39N5
N5C12F31O34
O34
M17X1R8S38O28
1137–1130 н. щ.
Рамсесил VI вас.
Усирмаатра-ахенамун Рамсес VIII
M23L2
wsrC10C12G25Aa1
n
G39N5
N5C7C12N36F31sM23
1130–1129н. щ.
Жиндир хІакъалъулъ щибниги лъаларев пиргІавн, жинца мамлакат лъагІел гІанасеб заманалъ гьабурав. Гьесул идентификация гьабула Рамсесил III вас Сетихерхепешеф II принцгун. Рамсесил IV ва Рамсесил VI вац. Рамсесил V ва Рамсесил VII имгІал. XX Наслуялъул цо вугев пиргІавн, жиндир хоб-рухъ жеги батичІев.
Неферкара-сетепенра Рамсес IX
M23L2
C2nfrD28N5U19
n
G39N5
N28C2R19C12N36M23F31sr&r
1129–1111 н. щ.
Ватизе бегьула Рамсесил III вас Монтухехопшефил васлъун. Рамсесил V и Рамсесил VII вацгІал .
Хепермаатра-сетепенптахІ Рамсес X[51]
M23L2
N5L1C10N5U21
n
G39N5
C2F31C12O34
O34
N36
M17Y5
N35
I9
1111–1107 н. щ.
Гьесул хІакъалъулъ гІемераб жо лъаларо, гьесулМаликлъиялъул заман 3 соналдаса 10 соналде щвезегІан. Гьев лъил щивали ва вачІараб бакІ лъаларо.
Менмаатра-сетепенптахІ Рамсес XI[52]
M23L2
N5
Y5
C10U21
N35
Q3
X1
V28
G39N5
O34
O34
F31C2N28
R19
C12U6D21
D21
S38R8O28
1107–1077 н. щ.
Ватизе бегьула Рамсесмл X васлъун. Гьесул Маликлъиялъул ахирисеб бащалъуда, ТІасияб Египеталда бетІерлъи гьаби кодобе босула Амунил кІудияв кагІин Херихорица. Гъоркьияб Египеталда Рамсес XI хисун вачІуна Симендес.

Лъабабилеб хиси ккараб заман[хисизабизе | код хисизабизе]

Хадусеб период[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: гІ.-ш. 664-332, гъорлъе рачуна XXVI, XXVII, XXVIII, XXIX, XXX, XXXI Наслаби

Хадусеб периодалъул цогидаб хронология: 664–343 н. щ. (321 сон, XXXI Наслу гьечІого) — Э. Бикерманида рекъон. 664–336/335 н. щ. (328/329 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон. ок. 722–332 н. щ. (гІ.-ш. 390 сон, включает XXV[сн. 1]— XXX Наслаби ва 2-б Персазул период[сн. 2]) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.

XXVI Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 664–525 н.щ.[53]

XXVI Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 664–525 н. щ. (139 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 664–525 н. щ. (139 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 664–525 н. щ.. (139 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Tefnakht II
685–678 н. щ.
Ватизе бегьула XXV Наслуялъул ирсилавлъун.
Некауба
678–672 н. щ.
Манефоница рехсон вуго Нехепсос цІаралда гъоркь, амма гьев вукІин щакаб буго.
Менхеперра Некау I (Нехо I)
M23L2
ra
mn
xpr
G39N5
n
kA
w
672–664 н. щ.
Псамтикил эмен. ЧІвана н. щ. 664 соналъ кушитал тІаде кІанцІараб заманалад.
Некаул I вас ва ирсилав Псамтикица I Египет цолъизабуна, ва гьев, гІемерисеб, рикІкІуна XXVI Наслуялъул кьучІ лъуравлъун.
УахІибра Псамтик I (Псамметихус I)
M23L2
rawAHib
G39N5
p s mT
k
664–610 н. щ.
Египет цолъизабуна.Некаул I вас ва Некау II эмен.
Уехемибра Неху (Нехо II)
M23L2
rawHmib
G39N5
n
E1
w
610–595 н. щ.
Псамтикил I вас, Псамтикил II эмен.
Неферибра Псамтик II (Псаметихус II)
M23L2
ranfrib
G39N5
p s mT
k
595–589 н. щ.
Нехул II вас ва Априял эмен.
Хааибра УахІибра (Априес)
M23L2
raHa
a
ib
G39N5
rawAHib
589–570 н. щ.
Псамтикил II вас.
Хнумибра АхІмос II (Амасис II)
M23L2
raW9mib
G39N5
N12msR24zA
570–526 н. щ.
Анхаенра Псамтик III (Псамметихус III)
M23L2
raanxkA
n
G39N5
psmT
k
526–525 н. щ.
АхІмосил II вас. мамлакат гьабуна гІ.-ш. бащадаб лъагІелалъ персал тІаде кІанцІилалде цебе, чІвана персаз.


XXVII Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
1 2 3 4 5

XXVIII Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
1 2 3 4 5

XXIX Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
1 2 3 4 5

XXX Наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 380–343 н. щ.

XXX Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 380–343 н. щ.. (37 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 380–342 н. щ. (38 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 380–343 н. щ. (37 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦІар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Хеперкара Нехтнебеф (Нектанеб I)
M23L2
N5L1D28
G39N5
n
M3
Aa1 t
D40
V30
f
379–361 н. щ.
Иримаатенра Джедхор
M23L2
N5
D6
U4t
D36
n
G39N5
W25N1
A40
I10
D2 Z1
U21
n
361–359 н. щ.
Сенеджемибра Нахтхорхебут (Нектанеб II)
M23L2
C1C9snDmib
Z1
U21
n
G39N5
C9mrD40G5W4t
O49
359–342н. щ.

Эллинияб заман[хисизабизе | код хисизабизе]

Рималъул заман[хисизабизе | код хисизабизе]

Балагье гьединго[хисизабизе | код хисизабизе]

Библиография[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. "Digital Egypt for Universities". www.ucl.ac.uk. Халагьи 2019-02-12.
  2. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 259.
  3. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 139.
  4. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 199.
  5. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 138.
  6. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 181.
  7. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 311.
  8. 8,0 8,1 Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 137.
  9. Felde, Rolf: Gottheiten, Pharaonen und Beamte im alten Ägypten, Norderstedt 2017, S. 125.
  10. "«Late Predynastic and Early dynastic Egypt»". Архивация оригинал (2019-11-25). {{cite web}}: Cite has empty unknown parameters: |description= and |datepublished= (квеки); Invalid |url-status=хвараб (квеки)
  11. zur Altägyptischen Kultur, Band 37
  12. Ludwig David Morenz: Bild-Buchstaben und symbolische Zeichen. Die Herausbildung der Schrift der hohen Kultur Altägyptens (= Orbis Biblicus et Orientalis 205). Fribourg 2004, ISBN 3-7278-1486-1, p. 91.
  13. 13,0 13,1 Zur Aktualität von Jan Assmann: Einleitung in sein Werk
  14. [1]
  15. [2]
  16. Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (= Ägyptologische Abhandlungen (ÄA), Vol. 45). Harrassowitz, Wiesbaden 1987, ISBN 3-447-02677-4, p. 124.
  17. 17,0 17,1 17,2 Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (Agyptologische Abhandlungen), ISBN 3-447-02677-4, O. Harrassowitz (1987), p. 124
  18. Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. In: Münchener Ägyptologische Studien, vol. 17. Deutscher Kunstverlag, Munich/Berlin 1969, p. 31–33.
  19. Wilkinson (1999) p. 79
  20. Wilkinson (1999) pp. 87–88
  21. Pascal Vernus, Jean Yoyotte, The Book of the Pharaohs, Cornell University Press 2003, p.27
  22. [3] King Khasekhem
  23. [4] King Khasekhemwy
  24. Toby Wilkinson, Early Dynastic Egypt, Routledge, 1999, pp.83 & 95
  25. Toby Wilkinson, Royal Annals of Ancient Egypt, pp.79 & 258
  26. Clayton (1994) p.32
  27. Clayton (1994) p.42
  28. Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, S. 278–279.
  29. Hayes William C. The Scepter of Egypt. — S. 53—54, 180.
  30. Alan H. Gardiner: The royal canon of Turin. Griffith Institute, Oxford (UK) 1997, ISBN 0-900416-48-3, p. 16; table II.
  31. Miroslav Verner (2000): Who was Shepseskara, and when did he reign?, in: Miroslav Bárta, Jaromír Krejčí (editors): Abusir and Saqqara in the Year 2000, Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute, Prague, ISBN 80-85425-39-4, p. 581–602, available online Archived 2011-02-01 at the Wayback Machine.
  32. Dodson & Hilton (2004) p.73
  33. Ryholt & Bardrum (2000) pp.87–100.
  34. Labib Habachi: King Nebhepetre Menthuhotep: his monuments, place in history, deification and unusual representations in form of gods, in: Annales du Service des Antiquités de l'Égypte 19 (1963), pp. 16–52
  35. Wolfram Grajetzki (2006) pp. 23–25
  36. Wolfram Grajetzki (2006) pp. 25–26
  37. [5] Amenemhat I
  38. Wolfram Grajetzki (2006) pp. 28–35
  39. Murnane (1977) p.2
  40. Murnane (1977) p.7
  41. Murnane (1977) p.9
  42. Josef Wegner, The Nature and Chronology of the Senwosret III–Amenemhat III Regnal Succession: Some Considerations based on new evidence from the Mortuary Temple of Senwosret III at Abydos, JNES 55, Vol.4, (1996), pp.251
  43. Wolfram Grajetzki (2006) pp. 56–61
  44. "Amenemhat IV Maakherure (1807/06-1798/97 BC)". Digital Egypt for Universities.
  45. Grajetzki (2006) pp. 61–63
  46. Christopher Bronk Ramsey et al., Radiocarbon-Based Chronology for Dynastic Egypt, Science 18 June 2010: Vol. 328. no. 5985, pp. 1554–1557.
  47. "Ramesses I Menpehtire". Digital Egypt. University College London. 2001. Халагьи 2007-09-29.
  48. "King Merenptah". Digital Egypt. University College London. 2001. Халагьи 2007-09-29.
  49. "Sety II". Digital Egypt. University College London. 2001. Халагьи 2007-10-27.
  50. "Siptah Sekhaenre/Akhenre". Digital Egypt. University College London. 2001. Халагьи 2007-10-27.
  51. Grimal (1992) p.291
  52. "Ramesses XI Menmaatre-setpenptah". Халагьи 2007-10-28.
  53. "Late Period Kings". Халагьи 2007-10-27.


КъватІисел линкал[хисизабизе | код хисизабизе]


Цитатинабиялъул гъалатӀ: Для существующих тегов <ref> группы «сн.» не найдено соответствующего тега <references group="сн."/>