Перейти к содержанию

ПиргӀавназул сияхӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Бищун машгьурал «Маликзабазул сияхӀал»

«Палермалъул гамачӀ», гӀ. ш.. XXV гӀ. н. з. щ.
(Палермо, музей «Antonio Salinas»).

«Карнакалъул сияхӀ», Ипет-Исут магӀбад (Карнак), гӀ ш. XV гӀ. н. з. щ.
(Париж, Лувр музей).

«Абидосалъул сияхӀ 2», Сетил I хӀарам (Абидус), гӀ. ш.. XIII гӀ. н. щ.
(ЕГӀЖ, Аль-ГӀараб-аль-Мафдуна росдада аскӀор монументал).

«Абидосалъул сияхӀ 1», Рамсеса ТӀадегӀанасесул хӀарам (Абидос), гӀ. ш. XIII гӀ. н. щ.
(Лондон, Британиялъул музей).

«Саккаралъул сияхӀ 2», архитектор Тунарил хоб-рухъ, гӀ. ш. XIII гӀ. н. щ.
(Къагьир, Къагьаралъул Египеталъул музей).

«Туриналъул папирус», гӀ. ш. XII гӀ. н. щ.
(Турин, Туриналъул Египеталъул музей).

Манефонаил «Египтиака» , III гӀ. н. щ.
(тест тӀибитӀиялъул схема).

ПиргӀаназул сияхӀ — НекӀсияб Египеталъул жидеда гӀадаталда рекъон «пиргӀавналилан» абулел бутӀрузул сияхӀ. ПиргӀавн абураб титул хӀалтӀизабула маликзабазе, жал Нармерица ТӀасиябги Гъоркьиябги Египет цолъизабун хадур рукӀарал. ПиргӀавн абураб титул буго хадуб баккараб, жалго египтяназ гьеб хӀалтӀизабулеб букӀинчӀо, гьез Египеталъул хӀакимзабазда абулаан нисут-бити абун (nswt-bjtj) ва хӀалтӀизабулаан щуго титулалдаса гӀуцӀараб цӀар. Гьанир кьун руго пиргӀавназул бищун машгьурал ва лъалел цӀарал (гьединго Гьиероглифаздалъунги).

СияхӀалъул байбихьуда руго наслабазде цебесеб заманалъул (нилъеде щвелалде IV азарсонил ахир) хӀакимзаби, жал рукӀараблъи жакъа къоялде египтологиялда лъалеб. Гьединго сияхӀалда рихьизарун руго Птолемейилазул наслуялъул маликзабиги, жидеца пиргӀавн титул хӀалтӀизабулел рукӀарал. Гьединго буго бутӀа некӀсияб Египеталъул диналда ва мифологилда рекъон Египеталъул тӀоцересел хӀакимзабилъун рикӀкӀунел илагьзабазул.

ЦӀарал хъваялъул суал. СияхӀалда пиргӀавназул цӀарал кьун руго жидер автораз бищун гӀадатияб къагӀидаялда цӀарал рехслолел иццазда рекъон, ай, «школалъул»-ян абулеб къагӀидаялъ цӀалулеб хӀалалда. Гьеб хурхараб буго щивав пиргӀавнасул оригиналиял цӀаразул чанго батӀияб вариант букӀиналда ва гьел цӀаразул транскрипция жиб заман бахъанагӀан цебетӀолеб ва цӀигьабулеб теориялда букӀиналда. Египеталъул мацӀалъул фонетикаялъул гӀелмияб цӀех-рех цӀакъго лъикӀ гьабун гьечӀо, гьелда тӀад гьарурал гӀелмиял хӀалтӀабиги аслуялде росун гӀалимзабазаде жеги кӀолеб гьечӀо Египеталъул мацӀалъул фонетикияб гӀуцӀи лъазабизе. Гьелъ цо-цо цӀаразда хӀаракаби лъеялъул (вокализация гьаби) чанго батӀияб къагӀида лӀугьуна.

Хронологиялъул суал. Гьаб сияхӀалда рихьизарурал къо-моцӀал руго гӀага-шагарго ругел, гьелъ, бищун церегӀанал пиргӀавназул маликлъиялъул заманалъул къо-моцӀалъул битӀун букӀиналъул хӀужжаби рукӀуна загӀипаллун. ГӀемерисел гӀелмияб цӀех-рех гьабулел египтологчагӀазул руго жидерго хасал пикраби батӀи-батӀиял пиргӀавназул маликлъиялъул заманаялъул ва тарихиял периодазул гӀурхъабазда хурхарал. Аслияб къагӀидаялъ, гьанир ругел къо-моцӀазе аслулъун босун буго гӀадалъун лӀугьараб НекӀсияб Египеталъул хронология[1], жиндие аслулъун Египеталъул Археологиялъул Петрил Музеялъ гӀуцӀараб Egypt for Universities баяназул база бугеб. Цогидал иццазда рихьизарун ругел къо-моцӀал кьун руго ратӀаго.

Гьанжесеб хронологиялъул система камилаб гьечӀо, гьелда жаниб дандчӀвала 150 соналъулги заманалъулӀ данде ккунгутӀиги, амма гъалатӀазул къадар сон бахъанагӀан дагьлъулеб буго. Жакъа къоялъ египтологчагӀаз хӀалтӀизабула «данде кквеялъул» къагӀидаялъул датировкаби: «тартибияб» яги археологиял артефактал, жидер стилалъухъ, материалалъухъ ва рухъа-хъваялъул гъатазда ругел хӀалазухъ балагун, хасаб къагӀидаялъ цоцада хадур-цере тартибалда лъун гьабулеб датировка. Гьединго хӀалтӀизабизе бегьула текстуалиял мугъчӀваязул къагӀидаби ялъуни гӀелмиябгун техникияб датировкаялъул къагӀида: радиокарбонияб ва термолюминесцентияб анализал, дендрохронология.

НекӀсиял пиргӀавназул сияхӀ. НекӀсиял египтяназ хӀалтӀизабулаан къо-моцӀ чӀезабиялъул система, жинда жаниб хасал къо-моцӀазе пиргӀавнас маликлъи гьабиялъул кӀвар бугел лӀугьа-бахъиназда ва саназда хурхен гьабулеб, гьезда абулаан «Маликлъиялъул санал»-илан, ва цӀияв пиргӀавн маликлъи гьабизе лӀугьаравго, къо-моцӀ чӀчӀезаби цӀигьабулаан. Гьанже лъаларо, кидагойищ Египеталъул къаламчагӀаз жидерго хъвай-хъвагӀабазда хӀалтӀизабулеб букӀарабали 365 къоялъул календар (ялъуни гьез хӀалтӀизабулеб букӀин дагьаби халатаб бакъул сон), лъаларо пиргӀавнас ва гьесул ирсилас къокъаб заманалда жаниб цадахъ маммаликлъи гьабулеб заман хъвайялъул практика (бичӀчӀулеб гьечӀо, кин гьеб рикӀкӀунеб букӀарабали ва гьеб заманалъе кӀвар кьолеб букӀин); жал мухӀканго чӀезарун бажарулел, астрономиял лӀугьа-бахъинал хъвай бараб букӀуна гьезда хадуб хал гьабулеб бакӀалда, амма гьеб гьабураб бакӀ ялъуни лъаларо ялъуни мухӀкан гьабун бажаруларо. Гьелъ, жакъа къоялде щвезегӀан данде гьарурун ругел халатал «Ханзабазул сияхӀазул» бокьараб къ-моцӀ букӀине бегьула щакаблъун. Египтологазул аслияб суаллъун ва масъалалъун ккола гьел батӀа-батӀаго ругел сияхӀал гьанжесеб хронологиялде гъорлӀе рачин, НекӀсияб Египеталъул тарихалъул лӀугьа-бахъинал, тартибалда лъун, цойде гьаризе

.

«Маликзабазул сияхӀал»

[хисизабизе | код хисизабизе]

ПиргӀавназул гьанжесел сияхӀазул кьучӀалъе росун руго тарихиял сияхӀал, жидеда гьоркьор НекӀсиял Египеталъул сияхӀалги ва гьединго хадусеб заманалъ гьарурал сияхӀалги, Манефонил Эгиптиака гӀадал ва цогидал, гьединго кьучӀалъе росун руго археологиял хӀужжабиги. НекӀсиял сияхӀалгун египтологчагӀи хӀалтӀизе ккола цӀодорго, щайгурелъул гьенир рукӀине бегьула гъалтӀал (гӀемерисел сияхӀазда рехсараб лӀугьун букӀуна гьел сияхӀал гьабилалдего). КӀудияб квалквал ккола гьел маликзабазул сияхӀал бащдал хварал рукӀиналъул.

Машгьурал руго пиргӀавназул некӀсиял сияхӀал хадур ругел:

Тарихалда цебесеб заман

[хисизабизе | код хисизабизе]
  • 5000–3000 сс. н. щ.

Наслабазда цебесеб заман

[хисизабизе | код хисизабизе]

Гъоркьияб Египет

[хисизабизе | код хисизабизе]
ЦӀар Сурат мамлакат гьабураб хаман Комментариял
Хеджу-Хор
—
ГӀ.-ш. 3200 н. щ.
Ни-Хор
—
ГӀ.-ш. 3200–3175 н. щ.
Секиу / Сека
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[2]
?
Хайу
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[3]
?
Тиу / Tейеу
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[4]
?
Теш / Tийеш
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[5]
?
Негьеб
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[6]
?
Уазнер
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[7]
Ruled around or earlier than 3100 BC
Халип:Буссинабун гьечІо
—
ГӀ.-ш. 3100 н. щ.
Мех
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[8]
?
(destroyed)
Лъала гӀицӀго Палермалъул ганчӀидасан[8]
?
КӀирекъараб Лачен
Батизе бегьулеб жа буго, гьединго ТӀасияб Египеталъеги нухмалъи гьаби
Naqada III
(32nd century BC)
Уаш
Халип:Css Image Crop
Лъала гӀицӀго Нармерил палеткаялдаса[9]
Naqada III
(31st century BC)

ТӀасияб Египет

[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьанир рихьизарун руго наслабазде цебесеб заманалъул ТӀасияб Египеталъул ханзаби, жидер заман Накъада III периодалъул ахиралде кколеб, гьединго, цо-цо мехалъ, официалияб гуреб къагӀидаялъ, хӀалтӀизабула 00 наслу абураб рагӀи.

ЦӀар Сурат мамлакат гьабураб заман Комментариял
Джазил
—
—
Накъада III
Finger Snail[de]
—
БиценазулӀ вугев ТӀасиб Египеталъул тӀоцевесев хан, жив нилъеде щвелалде 3200 соналъ хварав.
Накъада III
ЧчугӀа [11]
—
—
Накъада III
Пен-Абу[12]
—
Накъада III
Анимал[13]
—
—
Накъада III
Сторк[14][15]
—
—
Накъада III
Каниде[13]
—
—
Накъада III
Бугъа
—
—
Накъада III
Селк I
—
—
Накъада III

Цебесеб мамлакат

[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 3150–2686 н. щ., гъорлӀе бачуна I ва II Наслаби.

Цо-цо египтологаз, гьанжесел НекӀсияб Египеталъул хронологиялъул хӀалтӀабазулӀ (мисалалъе, Э. Хорнунгица, Р. Крауссица ва Д. Уорбертоница), Цебесеб мамлакатялде гъорлӀе бачуна III Наслуги. Гьеб хурхараб буго Цебесеб ва Басрияб мамлакат батӀа гьабулеб заманалъул къотӀел цӀакъ шартӀияб букӀиналда. Гьаб сияхӀалда, билъараб гӀадаталда рекъон, III Наслу бачун буго Басрияб мамлакатялде гъорлӀе.

Цебесеб Маликлъиялъул цогидаб хронология:

  • гӀ.-ш. 3000–2778 н. щ. (гӀ.-ш. 222 сон) — по Э. Бикерману
  • гӀ.-ш. 3032/2982–2707/2657 н. щ. (гӀ.-ш. 325 сон) — по Ю. фон Бекерату
  • гӀ.-ш. 2900–2544+25 н. щ. (гӀ.-ш. 356 сон) — по Э. Хорнунгу, Р. Крауссу и Д. Уорбертону (включают III династию)

Маликлъиялъул заман: гӀага-шагарго 3150–2890 н. щ.

I Наслуялъул цогидаб хронология:

  • гӀ.-ш. 3000–? н. щ. (?) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 3032/2982–2853/2803 н. щ. (гӀ.-ш. 179 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон
  • гӀ.-ш. 2900–2730+25 н. щ. (гӀ.-ш. 170 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Гьиероглифаздалъун цӀар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Нармер
G5
U23
гӀ.-ш. 3100 н. щ.
РикӀкӀуна Нармер ва Менес цого чи вугин ва гьес кӀиябго Египет цолъизабунин.
Хор-Аха Тети
G5
D34
G39N5
t
t
i
гӀ.-ш. 3050 н. щ.
Джер Ити
G5

M37
V10AM17X1U33V11A
54 сон[16]
Гьесул цӀар ва титул буго Палермалъул ганчӀида. Гьесул хоб-рукъ хадусеб заманалда рикӀкӀунаан биценазулӀ бугеб Усирил хоб-рукълъун.
Джет Ита
G5
M13I10
<
M17X1G1
>
10 сон[17]
Den
G5
D46
n
<
N24
N24
>
42 сон[17]
ТӀоцевесев кӀиябго Египеталъул таж тӀад лъун жиндир сурат бихьизабурав ва тӀубарат «нисут-бити» цӀар бугев пиргӀавн.
Аджиб
G5
V27
F34
G39N5
G5
O38
G5
O38
U6N42
p
10 сон
Семерхет
G5
S29 U23 F32
M23L2
M23
t
L2
t
G16A21A
8½ сон[17]
Къаа
G5
X7
D36
M23L2
M23
t
L2
t
G16T22 D20
N35
34 сон
Синеферка
G5
snfrkA
гӀ.-ш. 2900 н. щ.
ЦӀакъ къокъаб Маликлъиялъул заман, хронологияб тартиб лъарало.
Хор-Ба
G5
G38
гӀ.-ш. 2900 н. ш.
ЦӀакъ къокъаб Маликлъиялъул заман, хронологияб тартиб лъарало.

Маликлъиялъул заман: 2890–2686 н. щ.

II Наслуялъул цогидаб хронология:

  • ?—гӀ.-ш. 2778 н. щ. (?) — по Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2853/2803—2707/2657 н. щ. (гӀ.-ш. 146 сон) — по Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2730—2593+25 н. щ. (гӀ.-ш.137 сон) — по Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Гьиероглифаздалъун цӀар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
ХӀотепсехемуи
G5
R4S42S42
M23
X1
L2
X1
G16R4
15 сон
Хор-ранеб[18]
G5
N5
V30
M23
X1
L2
X1
G16N5
V30
14 сон
Нинечер[19]
G5
R8n
V10AW10AE11R8N35V11A
43–45 сон
Венег-небти[20]
G39N5
M23
X1
L2
X1
G16
ГӀ.-ш. 2740 н. щ.
Сенеди[21]
M23
X1
L2
X1
sn
d

G39N5
sn
d
i
47 сон
Сет-Перибсен
O1
F34
S29n
G39N5
M23
X1
L2
X1
G16O1
F34
S29n
ГӀ.-ш. 2890–2686 н. щ.
Сехемиб-ПеренмагӀат
G5
S29S42F34
M23L2
M23
t
L2
t
S29S42F34
ГӀ. ш. 2720 н. щ.
НеферкарагӀ I
V10AN5F35D28V11A
25сон (Манефонида рекъон)
Неферкасокар
V10AO34
k
r
F35D28V11A
8 сон
Худжефа I
V10AV28I10
I9
G1G41
G37
V11AG7
11 сон (Туриналъул сияхӀалда рекъон)
Хасехемуи[22][23]
G5
N28sxmsxm
18 сон

Басрияб мамлакат

[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 2686–2181 н. щ., гъорлӀе бачуна III, IV, V, VI Наслаби.

Басрияб Маликлъиялъул цогидаб хронология:

  • 2778–2220 н. щ. (558 сон) — Бикерманида рекъон
  • гӀ.-ш. 2707/2657–2170/2120 н. щ. (гӀ.-ш. 423 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон
  • гӀ.-ш. 2543–2120+25 н. щ. (гӀ.-ш. 423 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.

Лъабабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2686–2613 н. щ.

III Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2778–2723 н. щ. (55 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2707/2657–2639/2589 н. щ. (гӀ.-ш. 68 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2592–2544+25 н. щ. (гӀ.-ш. 48 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Гьиероглифаздалъун цӀар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Джосер[24][25]
M23L2
G16R8D21
F32
S12
G39N5
G8
18 яги 28 сон, гӀ.-ш. 2670 н. щ.
Джосерил заманалда Египеталда бана тӀоцебесеб пирамида: хӀакахараб Джосерил пирамида, архитектор — ИмхӀотеп.
Сехемхет (Тети I)[26]
G5
S29S42F32
<
t
t
i
>
2649–2643 н. щ.
Санахт
G5
V18N35
M3
ГӀ.-ш. 2650 н. щ.
Хаба
G5
N28G29
<
O34I10S29
>
2643–2637 н.
ХӀуни[27]
M23L2
M23X1
N35
V28
G39N5
V28A24N35
Z4
D40
2637–2613 н. щ.

Ункъабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2613–2498 н. щ.

IV Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2723–2563 н. щ. (160 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2639/2589–2504/2454 н. щ. (гӀ.-ш. 135 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2543–2436+25 н. щ. (гӀ.-ш.107 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Гьиероглифаздалъун цӀар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Сенефру
G5
V30
U5
X1
M23L2
S29F35D21G43
2613–2589 н. щ.
Жиндир Маликлъиялъул 48 соналда жаниб бана Медумалда бугеб пирамида, гьетӀараб ва багӀараб пирамидаби. Цо-цо гӀалимзабаз рикӀкӀуна гьев БагӀараб пирамидалъув вукъун вукӀун вугилан. НекӀсиял Египеталъул документазда Сенефру рехсон вуго лъикӀав ва квербиччарав пиргӀавн хӀисабалда[28].
Хуфу
G5
Aa24G43
G39N5
Aa1G43I9G43
2589–2566 н. щ.
Бана Джизаялда бугеб КӀудияб пирамида. НекӀсияб Египеталъул иццазда Хуфу рехсон вуго лъикӀав ва квербиччарав пиргӀавн хӀисабалда. Вескарил папирусалда Хуфу вуго бетӀерав геройлъун.
Джедефра
G5
L1
G39N5
N5R11f
2566–2558 н. щ.
Цо-цо гӀалимзабаз рикӀкӀуна гьес КӀудияб Сфинкс банилан. Гьес гьединго бана Абу-Равашалда пирамида, жиндир хутӀелал румаз материалазде биччараб.
Хафра
G5
F12F34
G39N5
N5N28f
2558–2532 н. щ.
Бана Джизаялда бугеб кӀиабилеб кӀудияб пирамида. Цо-цо гӀалимзабаз рикӀкӀуна КӀудияб Сфинксги гьес банилан.
Бака/Бауфра
V10AN5G29D28V11A

V10AE10D28Z1V11A
ГӀ.-ш. 2570 н. ш.
Ватизе бегьула Ал-Арйаналда буггеб бан лӀугӀичӀибе Шималияб пирамидаялъу бетӀергьанлъун.
Минкаура
G5
D28D52
F32
G39N5
N5
Y5
D28 D28
D28
2532–2503 н. щ.
Бана Джизаялда бугеб лъабабилеб ва бищун гьитӀинаб пирамида.
Шепсескаф
G5
A50F32
M23L2
A50S29S29D28
I9
2503–2498 н. щ.
Ал-ФиргӀавн мастабаялъул бетӀергьан.
Тамфтис/ДжедефптахӀ[29]
V10AHASHHASHHASHV11A
HASHHASHHASHG7HASHM4X1
N33
Z1Z1
[30]
—
ГӀ.-ш. 2500 н. щ.
Манефонида рекъон, гьев ккола IV наслуялъул ахирисев пиргӀавн, амма гьелъие цониги археологияб далил гьечӀо.

Щуабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2498–2345 н. щ.

V Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2563–2423 н. щ. (140 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2504/2454–2347/2297 н. щ. (гӀ.-ш. 157 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2435–2306+25 н. щ. (гӀ.-ш. 129 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Гьиероглифаздалъун цӀар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Усиркаф
G5
D4U1Aa11
t
M23L2
S29F12D28I9
2498–2491 н. щ.
Вукъун вуго Сакъараялда бугеб пирамидаялда жанив. Бана тӀоцебесеб бакъул килиса Абусиралда.
СахӀура
G5
V30N28G43
M23L2
N5D62G43
2490–2477 н. щ.
Ханзабазул некрополь гьабуна Абусиралда ва гьенибго бана жиндирго пирамида.
НефериркарагӀ Какаи
M23L2
N5r
D4
F35D28
G39N5
kAkAi
2477–2467 BC
СахӀурал вас, гьавураб мехалъ букӀараб цӀар — Ранефер.
Неферефра Иси
M23L2
N5F35I9
r
G39N5
iO34i
2460–2458 н. щ.
Нефериркарал вас.
Шепсескара Нечерусир
M23L2
N5A51S29S29D28
G39N5
R8G43F12S29D21
Чанго моцӀ
Неферефрадаса хадуб мамлакат гьабун бегьула (цо чанго моцӀалъ). СахӀурал вас ватизе бегьула[31].
Ниусирра Ини
M23L2
ra
n
F12 s
D21
G39N5
K1
n
M17
2445–2422 н. щ.
Неферефрал вац.
Менкаухор Икау
M23L2
G5Y5D28
D28
D28
G39N5
G5iD28w
2422–2414 н .щ.
Ахирисев пиргӀавн, жинца Абусиралда бакъул килиса барав.
Джедкара Исеси
M23L2
N5R11D28
G39N5
M17O34
O34
M17
2414–2375 н. щ.
Египеталъул администрациялъе гьаруна комплексиял реформаби. Жиндир наслуялъул бищун цӀикӀкӀараб Маликлъиялъул заман бугев пиргӀавн (35 соналдаса тӀаде).
Унас
G5
M13N19
G39N5
G39N5E34
N35
M17S29
2375–2345 н. щ.
Унасил пирамида буго жинда жаниб бищун церегосел Пирамидазул текстазул экземпляр бугеб пирамида.


Анлъабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

Маликлъиялъул заман: 2345–2181 н. щ.

VI Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2423–2263 н. щ. (160 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2347/2297–2216/2166 н. щ. (гӀ.-ш. 131 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2305–2150+25 н. щ. (гӀ.-ш. 155 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Гьиероглифаздалъун цӀар Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Тети
G5
sHtp
t p
tA
tA
G39N5
t
t
i
2345–2333 н. щ.
Усиркара
G39N5
N5wsrskA
2333–2332 н. щ.
Мерира Пепи I
M23L2
N5U6M17M17
G39N5
Q3
Q3
M17M17
2332–2283 н. щ.
Меренра Немтиемсаф I
M23L2
G7AmV17f
G39N5
ramrr
n
2283–2278 н. щ.
Неферкара Пепи II
M23L2
ranfrkA
G39N5
p
p
ii
2278–2184 BC
БукӀине бегьулеб жо буго, гьес 94 соналъ мамлакат гьаби, жиб дунялалъул тарихалда жаниб бищун цӀикӀкӀараб мамлакат гьабиялъул заман кколеб.
Неферка
<
ranfrkA
>
—
2200–2199 н. щ.
мамлакат гьабуна Пепида II цадахъ, ватизе бегьула гьесул васлъун ва цадахъ мамлакат бачуневлъун.
Меренра Немтиемсаф I[32]
M23L2
N5mrn
G42
mV16
f
G39N5
G7AmV18f
1 сон ва 1 моцӀ, гӀ.-ш. 2184 н. щ.
ГӀемераб мехалъ мамлакат гьабичӀев пиргӀавн, Пепил II вас.
Нечеркара СиптахӀ
M23L2
N5R8D28
2184–2181 н. щ.
Идентификация гьабула Нечеркарагун. Нейтикъерти СиптахӀидасан байбихьана Нитокрис ханшаялъул биценал, жал Геродотица ва Манефоница рехсарал[33]. Цо-цояз рикӀкӀуна цо гьабураб 7 ва 8 Наслабазул тӀоцевесев пиргӀавнлъун.


ТӀоцебесеб хиси ккараб заман

[хисизабизе | код хисизабизе]

Анкьабилеб ва микьабилеб Наслаби (цадахъ)

[хисизабизе | код хисизабизе]

ИчӀабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцӀабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцӀила цоабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьоркьохъеб мамлакат

[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 2060–1802 н. щ., гъорлӀе бачун XI ва XII Наслаби

Гьоркьохъеб Маликлъиялъул цогидаб хронология:

  • 2160–1785 н. щ. (375 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • гӀ.-ш. 2119–1794/93 н. щ. (гӀ.-ш. 325/326 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 1980+16–1760 н. щ. (гӀ.-ш. 220 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.

XI Наслу (Египет цолъизабун хадуб)

[хисизабизе | код хисизабизе]
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Небгьапетра МентухӀотеп II[34]
M23L2
ra
nb
P8
G39N5
mn
n
TwHtp
t p
2060–2010 н. щ.
ТӀолабго Египеталда тӀад мамлакат щвана 2015 н. щ. соналъ Египет цо гьабун хадуб, гьелдалъун байбихьана Гьоркьохъеб мамлакат, МентухӀотеп I лӀугьана гьелъул тӀоцевесев пиргӀавнлъун.
Санхкара МентухӀотеп III[35]
M23L2
rasS34D28
G39N5
mn
n
T
wHtp
t p
2010–1998 н. щ.
Нухмалъи гьабуна тӀоцебесеб Египеталъ Пунталде гьабураб экспедициялъе.
Небтауира МентухӀотеп IV[36]
M23L2
ra
nb
N16
N16
G39N5
mn
n
T
wHtp
t p
1997–1991 н. щ.
Лъаларев пиргӀавн. Гьесул цӀарал гьечӀо хадусел ханзабазул сияхӀазда, хоб-рукъ лъаларо.

Маликлъиялъул заман: 1991–1802 н. щ.

XII Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 2000–1785 н. щ.. (215 сон) — Э. Бикерманида рекъон
  • 1976–1794/93 н. щ. (182/183 сон) — Ю. фон Бекератмда рекъон.
  • 1939+16–1760 н. щ. (гӀ.-ш. 179 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Сехетепибра Аменемхат I[37][38]
M23L2
rasR4
t p
ib
G39N5
imn
n
mHAt
t
1991–1962 н. щ.
Хеперкара Сенусрет I[39]
M23L2
raxprkA
G39N5
F12sD21
t
z
n
1971–1926 н. щ.
Нубкаура Аменемхат II[40]
M23L2
ra
S12
D28 D28
D28
G39N5
imn
n
mHAt
t
1929–1895 н. щ.
Хахеперра Сенусрет II[41] (Sesostris II)
M23L2
N5N28L1
G39N5
F12S29D21
X1
O34
N35
1897–1878 н. щ.
Хакаура Сенусрет III[42]
M23L2
raN28D28 D28
D28
G39N5
F12sD21
t
z
n
1878–1860 BC
Гьоркьохъеб Маликлъиялъул бищун кутакав пиргӀавн.
Нимаатра Аменемхат III[43]
M23L2
ra
n
U2N17
t
G39N5
imn
n
mHAt
t
1860–1815 н. щ.
Маатхерура Аменемхат IV[44]
M23L2
raU5
a
xrww
G39N5
imn
n
mHAt
t
1815–1807 н. щ.
Собеккара Собекнеферу[45]
M23L2
raI4kA
G39N5
I3nfrnfrnfr
1807–1802 н. щ.
ТӀоцеесей жинца мамлакат гьабурай чӀужугӀадан

КӀиабилеб хиси ккараб заман

[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцӀила ункъабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцӀила щуабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцӀила анлъабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

АнцӀила анкьабилеб Наслу

[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦӀияб мамлакат

[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: 1550–1077 н. щ.. Гъорлъе бачуна XVIII, XIX ва XX Наслаби

ЦӀияб Маликлъиялъул хъцогидаб хронология:

  • 1580–1085 н. щ. (гӀ.-ш. 500 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 1550–1070/1069 н. щ. (гӀ.-ш. 480 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 1539–1077 н. щ. (гӀ.-ш. 460 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон

Маликлъиялъул заман: 1550–1292 н. щ.

XVIII Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 1580–1314 н. щ. (гӀ.-ш. 265 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 1550–1292 н. щ. (гӀ.-ш. 260 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • гӀ.-ш. 1539–1292  н. щ. (гӀ.-ш. 250 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
  • 1576–1317 н. щ. (259 сон) — Артур Вейгаллида рекъон.
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Небпехтира АхӀмос I, АхӀмос I
M23L2
ra
nb
F9
t t
G39N5
iaHmss
ГӀ. ш. 1550–1525 н. щ.
Гьесул мамлакатялде лӀугьиналъул заманалъул радиокарбониял къо-моцӀазул диапазон буго 1570-1544 н. щ., гьезкл гьоркьохъеб — 1557 н. щ.[46]
Таа II Секененрал вас ва Камосил вац, жинца Гъоркьияб Египет эркен гьабурав.
Джесеркара АменхӀотеп I
M23L2
N5D45D28
G39N5
imn
n
R4
t p
1541–1520 н. щ.
АхӀмосил I вас
Аахеперкара Тутмос I
M23L2
N5
O29
L1D28
G39N5
G26F31S29
1520–1492 н. щ.
Тутмосил эмен щив вукӀаравали мухӀканго лъалеб гьечӀо, батизе бегьулеб жо буго, гьесул эмен АменхӀотеп I вукӀин. Гьесул эбел Сенсенеб абураб цӀаралда гъоркь лъала. Тутмосица жиндир Маликлъиялъул заманаялда Египеталъул ракь гӀатӀид гьабуна.
АахеперэнраТутмос II
M23L2
N5
O29
L1N35
G39N5
G26F31S29
1492–1479 BC
Тутмосил I ва Мутнофретил вас, ккола АменхӀотепил I ясалъул васлъун.
Мааткара Хатшепсут ♀
M23L2
ramAatkA
G39N5
imn
n
W9 t
F4

t
A51
1479–1458 н. щ.
Менхеперра Тутмос III, Тутмос ТӀадегӀанав
M23L2
ramnxpr
G39N5
G26msnfrxpr
1458–1425 н. щ. (33 сон)
Аахеперура АменхӀотеп II
M23L2
N5
O29
L1
Z2s
G39N5
imn
n
R4
t p
HqAiwn
1425–1400 н. ш. (25 сон)
Менхеперура Тутмос IV
M23L2
ra
mn
xprZ2
G39N5
G26mss
1400–1390 н. щ. (10 сон)
Небмаатра АменхӀотеп III Гучав хан
M23L2
ramAatnb
G39N5
imn
n
R4HqAR19
1390–1352 BC (38 сон)
Неферхеперура-ваэнра АменхӀотеп IV/Ахенатен
M23L2
ranfrxprZ3ra
wa
n
G39N5
it
n
ra
G25x
n
1352–1336 н. щ.
Анххеперура Сменкхара
M23L2
raanxxprZ2
G39N5
N5smnxD28D45L1
Z2
1335–1334 ш. щ.
Анххеперура-мери-Неферхеперура/Нефернефруатен
M23L2
raanxxprZ3A
G39N5
it
n
N5
nfrnfrnfrnfr
1334–1332 н. щ. (2 сон)
Небхеперура Тутанхатен/Тутанхамун
M23L2
raxprZ2
nb
G39N5
imn
n
twtanxS38O28M26
1332–1324 н. щ.
Хеперхеперура Ай (II)
M23L2
N5L1L1Z3D4
Aa11
t
G39N5
nTrit
f
iA2ii
1324–1320 н. щ.
Джесерхеперура-сетепенра Мери-Амон-Хоремхеб
M23L2
ra
Dsr
xpr
Z2
rastp
n
G39N5
M17Y5
N35
U6G5S3Aa15
W3
1320–1292 н. щ.

Маликлъиялъул заман: 1292–1186 н. щ.

XIX Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 1314–1200 н. щ. (г.-шІ. 115 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 1292–1186/1185 н. щ. (г.-шІ. 105 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 1292–1191 н. щ. (г.-шІ.. 100 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Менпехтира Рамсес I[47]
M23L2
ra
mn
F9
t t
G39N5
p
t
HC7iimri i
n
1292–1290 н. щ.
Лъимал рукӀинчӀого, Хоремхебица жиндирго ирсилавлъун тарав.
МенмагӀатра Сети I
M23L2
ramAatmn
G39N5
p
t
HC7iimri i
n
1290–1279 н. щ.
УсирмагӀатрагӀ-сетепенрагӀ Рамсес Мериамон II КӀудияв
M23L2
rawsrmAatra stp
n
G39N5
imn
n
N36
ra
Z1
msssw
1279–1213 н. щ.
Баненра МернептахӀ[48]
M23L2
N5E11
n
N36
nTr nTr nTr
G39N5
H6X1
D42
U4D2
Z1
R4
X1 Q3
V28Q3
X1
U6
N35
1213–1203 н. щ.
Рамсес ТӀадегӀанасесул анцӀила лъабабилев вас
Менмира-сетепенра Аменемсес
M23L2
ra
Y5
W19ira
U21
n
G39N5
C12msssS38N29S40
1203–1200 н. щ.
УсирхеперурагӀ Сети II[49]
M23L2
rawsrxpr
Z2
ra
stp
n
G39N5
p
t
V28U6C7iin
1203–1197 н. щ.
МернептахӀил вас. Жинцаго мамлакат гьабилалде Аменемсесилгун данде чӀей букӀун батизе бегьула
Секхаенра/Ахенра МеренптахӀ СиптахӀ[50]
M23L2
rasxa
n
N36imn
n
G39N5
C2F31z
z
H8
Z1
p
t
H
1197–1191 н. щ.
Сатра-меренамун Таусрет ♀
M23L2
H8
t
C2C12mrii
G39N5
X1G1F12S29D21
D40
B7
1191–1190 н. щ.

Маликлъиялъул заман: 1190–1077 н. щ.

XX Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 1200–1085 н. щ. (гӀ.-ш. 115 сон) — Э. Бикерманида рекъон
  • 1186/1185–1070/1069 н. щ. (гӀ.-ш. 116 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 1190–1077 н. щ. (гӀ.-ш.113 сон) — Э. Хорнунгида Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Усирхаура Сетнахт
M23L2
N5wsrN28
Z2
N5U21
n
G39N5
N5C12C7D40
N36
r&r
1190–1186 н. щ.
Цебесеб наслуялъул лъабго ахирисел пиргӀавназул гӀагарав кколаро. Сетнахт ватизе бегьула Рамсес ТӀадегӀанасул наслуялъул чилъун.
Усирмаатра-мериамун Рамсес III
M23L2
rawsrmAatN36imn
n
G39N5
C1msz
z
HqAqiwn
1186–1155 н. щ.
Усирмаатра/ХӀикъамаатра-сетепенамун Рамсес IV
M23L2
N5F12H6C12U21S3
G39N5
U6C12C2F31O34
O34
N5S38C10
1155–1149 н. щ.
Рамсесил III вас.
Усирмаатра-сехеперенра Рамсес V
M23L2
N5wsrC10sL1N5n
G39N5
N5C2C12N36
f
sF31M23
1149–1145 н. щ.
Рамсесил IV вас.
Небмаатра-мериамун Рамсес VI
M23L2
N5C12C10N36
V30
G39N5
N5C12F31O34
O34
R8S38O28
1145–1137 н. щ.
Рамсесил III вас. Рамсесил IV вац ва Рамсесил V имгӀал.
Усирмаатра-сетепенра-мериамун Рамсес VII
M23L2
N5F12C12N5U21
N35
U6
G39N5
N5C12F31O34
O34
M17X1R8S38O28
1137–1130 н. щ.
Рамсесил VI вас.
Усирмаатра-ахенамун Рамсес VIII
M23L2
wsrC10C12G25Aa1
n
G39N5
N5C7C12N36F31sM23
1130–1129н. щ.
Жиндир хӀакъалъулӀ щибниги лъаларев пиргӀавн, жинца мамлакат лъагӀел гӀанасеб заманалъ гьабурав. Гьесул идентификация гьабула Рамсесил III вас Сетихерхепешеф II принцгун. Рамсесил IV ва Рамсесил VI вац. Рамсесил V ва Рамсесил VII имгӀал. XX Наслуялъул цо вугев пиргӀавн, жиндир хоб-рухъ жеги батичӀев.
Неферкара-сетепенра Рамсес IX
M23L2
C2nfrD28N5U19
n
G39N5
N28C2R19C12N36M23F31sr&r
1129–1111 н. щ.
Ватизе бегьула Рамсесил III вас Монтухехопшефил васлъун. Рамсесил V и Рамсесил VII вацгӀал .
Хепермаатра-сетепенптахӀ Рамсес X[51]
M23L2
N5L1C10N5U21
n
G39N5
C2F31C12O34
O34
N36
M17Y5
N35
I9
1111–1107 н. щ.
Гьесул хӀакъалъулӀ гӀемераб жо лъаларо, гьесулМаликлъиялъул заман 3 соналдаса 10 соналде щвезегӀан. Гьев лъил щивали ва вачӀараб бакӀ лъаларо.
Менмаатра-сетепенптахӀ Рамсес XI[52]
M23L2
N5
Y5
C10U21
N35
Q3
X1
V28
G39N5
O34
O34
F31C2N28
R19
C12U6D21
D21
S38R8O28
1107–1077 н. щ.
Ватизе бегьула Рамсесмл X васлъун. Гьесул Маликлъиялъул ахирисеб бащалъуда, ТӀасияб Египеталда бетӀерлъи гьаби кодобе босула Амунил кӀудияв кагӀин Херихорица. Гъоркьияб Египеталда Рамсес XI хисун вачӀуна Симендес.

Лъабабилеб хиси ккараб заман

[хисизабизе | код хисизабизе]

Хадусеб период

[хисизабизе | код хисизабизе]

Заман: гӀ.-ш. 664-332, гъорлӀе рачуна XXVI, XXVII, XXVIII, XXIX, XXX, XXXI Наслаби

Хадусеб периодалъул цогидаб хронология: 664–343 н. щ. (321 сон, XXXI Наслу гьечӀого) — Э. Бикерманида рекъон. 664–336/335 н. щ. (328/329 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон. ок. 722–332 н. щ. (гӀ.-ш. 390 сон, включает XXV[сн. 1]— XXX Наслаби ва 2-б Персазул период[сн. 2]) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.

Маликлъиялъул заман: 664–525 н.щ.[53]

XXVI Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 664–525 н. щ. (139 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 664–525 н. щ. (139 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 664–525 н. щ.. (139 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Tefnakht II —
685–678 н. щ.
Ватизе бегьула XXV Наслуялъул ирсилавлъун.
Некауба —
—
678–672 н. щ.
Манефоница рехсон вуго Нехепсос цӀаралда гъоркь, амма гьев вукӀин щакаб буго.
Менхеперра Некау I (Нехо I)
M23L2
ra
mn
xpr
G39N5
n
kA
w
672–664 н. щ.
Псамтикил эмен. ЧӀвана н. щ. 664 соналъ кушитал тӀаде кӀанцӀараб заманалад.
Некаул I вас ва ирсилав Псамтикица I Египет цолъизабуна, ва гьев, гӀемерисеб, рикӀкӀуна XXVI Наслуялъул кьучӀ лъуравлъун.
УахӀибра Псамтик I (Псамметихус I)
M23L2
rawAHib
G39N5
p s mT
k
664–610 н. щ.
Египет цолъизабуна.Некаул I вас ва Некау II эмен.
Уехемибра Неху (Нехо II)
M23L2
rawHmib
G39N5
n
E1
w
610–595 н. щ.
Псамтикил I вас, Псамтикил II эмен.
Неферибра Псамтик II (Псаметихус II)
M23L2
ranfrib
G39N5
p s mT
k
595–589 н. щ.
Нехул II вас ва Априял эмен.
Хааибра УахӀибра (Априес)
M23L2
raHa
a
ib
G39N5
rawAHib
589–570 н. щ.
Псамтикил II вас.
Хнумибра АхӀмос II (Амасис II)
M23L2
raW9mib
G39N5
N12msR24zA
570–526 н. щ.
Анхаенра Псамтик III (Псамметихус III)
M23L2
raanxkA
n
G39N5
psmT
k
526–525 н. щ.
АхӀмосил II вас. мамлакат гьабуна гӀ.-ш. бащадаб лъагӀелалъ персал тӀаде кӀанцӀилалде цебе, чӀвана персаз.


ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
1 2 3 4 5
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
1 2 3 4 5
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
1 2 3 4 5

Маликлъиялъул заман: 380–343 н. щ.

XXX Наслуялъул цогидаб хронология:

  • 380–343 н. щ.. (37 сон) — Э. Бикерманида рекъон.
  • 380–342 н. щ. (38 сон) — Ю. фон Бекератида рекъон.
  • 380–343 н. щ. (37 сон) — Э. Хорнунгида, Р. Крауссида ва Д. Уорбертонида рекъон.
ЦӀар Картуш Сурат Маликлъиялъул заман Коментариял
Хеперкара Нехтнебеф (Нектанеб I)
M23L2
N5L1D28
G39N5
n
M3
Aa1 t
D40
V30
f
379–361 н. щ.
Иримаатенра Джедхор
M23L2
N5
D6
U4t
D36
n
G39N5
W25N1
A40
I10
D2 Z1
U21
n
361–359 н. щ.
Сенеджемибра Нахтхорхебут (Нектанеб II)
M23L2
C1C9snDmib
Z1
U21
n
G39N5
C9mrD40G5W4t
O49
359–342н. щ.

Эллинияб заман

[хисизабизе | код хисизабизе]

Рималъул заман

[хисизабизе | код хисизабизе]

Балагье гьединго

[хисизабизе | код хисизабизе]
  1. ↑ "Digital Egypt for Universities". www.ucl.ac.uk. Щвей 2019-02-12.
  2. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 259.
  3. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 139.
  4. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 199.
  5. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 138.
  6. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 181.
  7. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 311.
  8. 1 2 Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, p. 137.
  9. ↑ Felde, Rolf: Gottheiten, Pharaonen und Beamte im alten Ägypten, Norderstedt 2017, S. 125.
  10. ↑ "«Late Predynastic and Early dynastic Egypt»". Архивация оригинал, 2019-11-25. {{cite web}}: Cite has empty unknown parameters: |description= гин |datepublished= (help); Invalid |url-status=хвараб (help)
  11. ↑ zur Altägyptischen Kultur, Band 37
  12. ↑ Ludwig David Morenz: Bild-Buchstaben und symbolische Zeichen. Die Herausbildung der Schrift der hohen Kultur Altägyptens (= Orbis Biblicus et Orientalis 205). Fribourg 2004, ISBN 3-7278-1486-1, p. 91.
  13. 1 2 Zur Aktualität von Jan Assmann: Einleitung in sein Werk
  14. ↑
  15. ↑
  16. ↑ Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (= Ägyptologische Abhandlungen (ÄA), Vol. 45). Harrassowitz, Wiesbaden 1987, ISBN 3-447-02677-4, p. 124.
  17. 1 2 3 Wolfgang Helck: Untersuchungen zur Thinitenzeit (Agyptologische Abhandlungen), ISBN 3-447-02677-4, O. Harrassowitz (1987), p. 124
  18. ↑ Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien. In: Münchener Ägyptologische Studien, vol. 17. Deutscher Kunstverlag, Munich/Berlin 1969, p. 31–33.
  19. ↑ Wilkinson (1999) p. 79
  20. ↑ Wilkinson (1999) pp. 87–88
  21. ↑ Pascal Vernus, Jean Yoyotte, The Book of the Pharaohs, Cornell University Press 2003, p.27
  22. ↑ Архивация 2013-07-22 Wayback Machine King Khasekhem
  23. ↑ Архивация 2009-02-12 Wayback Machine King Khasekhemwy
  24. ↑ Toby Wilkinson, Early Dynastic Egypt, Routledge, 1999, pp.83 & 95
  25. ↑ Toby Wilkinson, Royal Annals of Ancient Egypt, pp.79 & 258
  26. ↑ Clayton (1994) p.32
  27. ↑ Clayton (1994) p.42
  28. ↑ Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 3-491-96053-3, S. 278–279.
  29. ↑ Hayes William C. The Scepter of Egypt. — S. 53—54, 180.
  30. ↑ Alan H. Gardiner: The royal canon of Turin. Griffith Institute, Oxford (UK) 1997, ISBN 0-900416-48-3, p. 16; table II.
  31. ↑ Miroslav Verner (2000): Who was Shepseskara, and when did he reign?, in: Miroslav Bárta, Jaromír Krejčí (editors): Abusir and Saqqara in the Year 2000, Academy of Sciences of the Czech Republic, Oriental Institute, Prague, ISBN 80-85425-39-4, p. 581–602, available online Архивация 2011-02-01 Wayback Machine.
  32. ↑ Dodson & Hilton (2004) p.73
  33. ↑ Ryholt & Bardrum (2000) pp.87–100.
  34. ↑ Labib Habachi: King Nebhepetre Menthuhotep: his monuments, place in history, deification and unusual representations in form of gods, in: Annales du Service des Antiquités de l'Égypte 19 (1963), pp. 16–52
  35. ↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 23–25
  36. ↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 25–26
  37. ↑ Amenemhat I
  38. ↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 28–35
  39. ↑ Murnane (1977) p.2
  40. ↑ Murnane (1977) p.7
  41. ↑ Murnane (1977) p.9
  42. ↑ Josef Wegner, The Nature and Chronology of the Senwosret III–Amenemhat III Regnal Succession: Some Considerations based on new evidence from the Mortuary Temple of Senwosret III at Abydos, JNES 55, Vol.4, (1996), pp.251
  43. ↑ Wolfram Grajetzki (2006) pp. 56–61
  44. ↑ "Amenemhat IV Maakherure (1807/06-1798/97 BC)". Digital Egypt for Universities. Архивация оригинал, 2018-12-26.
  45. ↑ Grajetzki (2006) pp. 61–63
  46. ↑ Christopher Bronk Ramsey et al., Radiocarbon-Based Chronology for Dynastic Egypt, Science 18 June 2010: Vol. 328. no. 5985, pp. 1554–1557.
  47. ↑ "Ramesses I Menpehtire". Digital Egypt. University College London. 2001. Архивация оригинал, 2009-04-11. Щвей 2007-09-29.
  48. ↑ "King Merenptah". Digital Egypt. University College London. 2001. Щвей 2007-09-29.
  49. ↑ "Sety II". Digital Egypt. University College London. 2001. Архивация оригинал, 2018-12-26. Щвей 2007-10-27.
  50. ↑ "Siptah Sekhaenre/Akhenre". Digital Egypt. University College London. 2001. Архивация оригинал, 2018-12-26. Щвей 2007-10-27.
  51. ↑ Grimal (1992) p.291
  52. ↑ "Ramesses XI Menmaatre-setpenptah". Архивация оригинал, 2018-12-26. Щвей 2007-10-28.
  53. ↑ "Late Period Kings". Архивация оригинал, 2009-04-02. Щвей 2007-10-27.

    КъватӀисел линкал

    [хисизабизе | код хисизабизе]
    1. ↑ Цитация мекъи: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб III i.p. -лъе текст бихьизабун гьечІо
    2. ↑ Ю. фон Бекератиде данде ккун, Э. Хорнунгил, Р. Крауссил ва Д. Уорбертонил хронологиялда рекъон XXXI Наслуялде абулеб буго 2-б Персазул период абун.
    Цитация мекъи: Для существующих тегов <ref> группы «сн.» не найдено соответствующего тега <references group="сн."/>