Перейти к содержанию

Шумер мацӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Шумер мацӀ
𒅴𒂠
Эмегир
Территория Шумер ва Аккад
РегионМесопотамияб (гьанжесеб ГӀиракъ)
ЭраТӀоцебесеб нугӀлъи буго гӀ-ш. н. щ. 3000 соналъ. Унгоги мацӀ тӀагӀана н. щ. 2000–1800 саназ; классикияб мацӀ гӀадин хӀалтӀизабулаан 100 соналде щвезегӀан.
Шумергун аккадияб лъотӀохъвай
МацӀалъул кодал
ISO 639-2sux
ISO 639-3sux
Glottologsume1241
сайгъатазул сияхӀ, Адаб шагьар, Н. щ. 26 сон
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.

Шумер мацӀ (𒅴𒂠 Emegir "рахьдал мацӀ")некӀсияб Шумералъул мацӀ. Бищун некӀсияб букӀиналъе нугӀлъи чӀезабураб мацӀ. Эб рикӀкӀуна изолатлъун, жинда кӀалъалел некӀсияб Месопотамиялда, гьанжесеб ГӀиракъалъул территориялда рукӀараб.

Аккадалъ кӀалъазе хӀалтӀизабулеб мацӀ гӀадин, шумер хисана н. щ. 2000 соналда сверухъ (мухӀканаб мехалда тӀасан руго бахӀсал),[1] амма шумер мацӀ хӀалтӀизабулеб букӀана динияб, байрамазулаб, адабияталъулаб ва гӀелмияб мацӀ гӀадин аккад-мацӀаб Месопотамиялда, Ассирия ва Вавилония гӀадинал пачалихъазда, I гӀасруялде щвезегӀанги.[2][3][4] Гьелдаса хадуб гьеб кӀочана XIX гӀасруялъ-лъагӀан, ассирологистаз гьелда хъварал щагӀил таблицабазда тӀадхъваял цӀализе байбихьизегӀан.

МацӀ хъвалаан жалго шумераз ургъараб лӀотӀохъвавудалъун. МацӀалъул генетикиял хурхенал чӀезарун гьечӀо.[5]

фонетикаялъул реконструкция гьаби захӀмалъизабулеб буго лъотӀохъвавул графикалъ. Ккола агглютинативияб ва эргативияб мацӀлъун. Вербазул системалда руго гӀемерал префиксал, буссинаби, амма гьечӀо мехалъул категориял. РагӀабазул гӀадатаб тартиб — SOV (субъект — объект — предикат).[5]

Баянлъелал
  1. Numbers 1-12; table after J.D. Prince,[6] who said: "Delitzsch gives the Sumerian numerals (pp. 60-62) somewhat differently from Langdon (p. 117) and MSL (pp. xvii-xviii), as shown in the following comparative table:"[7]
    Delitzsch[8]Langdon[9]MSL[10]
    as, ge, din, dillidiš
    mina, minmin, manman, min, dab, tab
    eššueš, iš
    limmulammulimmu
    iaiaia
    ašša
    umun, iminiminiminna
    ussuussuus
    ilimmuelimmuilim
    u, ģa; a, ģauu
    neš, nišnišniš
    usuusuusu, es, is
Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «Prince table», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.
Цитатаби
  1. Woods C. 2006 "Bilingualism, Scribal Learning, and the Death of Sumerian". In S. L. Sanders (ed) Margins of Writing, Origins of Culture: 91–120 Chicago (Archive).
  2. Joan Oates (1979). Babylon [Revised Edition] Thames and Hudston, Ltd. 1986 p. 30, 52–53.
  3. The A.K. Grayson, Penguin Encyclopedia of Ancient Civilizations, ed. Arthur Cotterell, Penguin Books Ltd. 1980. p. 92
  4. Канева И. Т. Шумерский язык. СПб.: Петербургское Востоковедение, 2006. — Гь. 6—7. ISBN 5-85803-302-8.
  5. 1 2 Дьяконов, Игорь Михайлович|Дьяконов И. М. Халип:Статья ЛЭС
  6. Prince 1914, гь. 74.
  7. Prince 1908, гь. xvii.
  8. Delitzsch 1914, гь. 60-62.
  9. Langdon 1911, гь. 117.
  10. Prince 1908, гь. xvii-xviii.
  11. Piotr Michalowski, "Sumerian," The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages (2004, Cambridge), pg. 22
  12. Michalowski, P., 2006: "The Lives of the Sumerian Language Архивация 2013-04-29 Wayback Machine", in S.L. Sanders (ed.), Margins of Writing, Origins of Cultures, Chicago, 159–184
  13. Michalowski, Piotr (2008): "Sumerian". In: Woodard, Roger D. (ed.) The Ancient Languages of Mesopotamia, Egypt and Aksum. Cambridge University Press. P.16
  14. Michalowski, Piotr (2008): "Sumerian". In: Woodard, Roger D. (ed.) The Ancient Languages of Mesopotamia, Egypt and Aksum. Cambridge University Press. P.17
  15. "Sumerian language". The ETCSL project. Faculty of Oriental Studies, University of Oxford. 2005-03-29. Щвей 2011-07-30.
  16. Piotr Michalowski, "Sumerian," The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages." Ed. Roger D. Woodard (2004, Cambridge University Press). Pages 19–59
Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «michal04», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «michal06», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «michal08», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «michal08p17», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «etcsl2005», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.Цитация мекъи: Тег <ref> с именем «Piotr Michalowski 2004, Pages 19-59», определённый в <references>, не используется в предшествующем тексте.

ТӀадеги цӀалиялъе

[хисизабизе | код хисизабизе]
  • Friedrich Delitzsch (1914). Sumerisches glossar. J. C. Hinrichs. гь. 295. Щвей 2011-07-05.
  • Ebeling, J., & Cunningham, G. (2007). Analysing literary Sumerian : corpus-based approaches. London: Equinox. ISBN 1-84553-229-5
  • Halloran, J. A. (2007). Sumerian lexicon: a dictionary guide to the ancient Sumerian language. Los Angeles, Calif: Logogram. ISBN 0-9786429-1-0
  • Shin Shifra, Jacob Klein (1996). In Those Far Days. Tel Aviv, Am Oved and The Israeli Center for Libraries' project for translating Exemplary Literature to Hebrew. This is an anthology of Sumerian and Akkadian poetry, translated into Hebrew.

КъватӀисел регӀелал

[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:External links

Халип:Wikibooks

Халип:Language families Халип:Ancient Mesopotamia Халип:Eurasian languages