Фашизм

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Фасцииялъул бухьен (фашина).

Фаши́зм (итал. fascismo, fascioцолъи, квацІи, бухьен — абураб рагІудаса) ккола ультра-кваранаб, авторитарияб ультранационализмалъул форма[1], жиндие сипат-суратаб гьабулеб диктаториалияб къуваталдалъунги, зулмуяб хӀалалда оппозиция къинабиялдалъунги, жамгӀияталъул ва экономикаялъул кьварараб регламентациялдалъунги[2], гьелъие машгьурлъи щвана Европаялда XX гӀасруялъул байбихьуда.[3] Гьединго фашизмалъул сипаталлъун руго рагъулаб национализм (гІадидаб бичІчІиялда)[4][5], либерализмалде данде чІей[6], ксенофобия, реваншизм ва шовинизм, церехъанлъи, элитаялъул кверщеллъиялда ва тІабигІияб социалияб иерархиялда божи[7], этатизм ва, цо-цо, синдикализм, расизм[8][9][10] геноцидалъул сиясат.[8][10]

Фашизмалъул тӀоцересел багъа-бачариял раккана Италиялда ТӀоцебесеб дунялалъул рагъул заманалда, хадур тӀиритӀана цогидал европаялъулал пачалихъазде.[3] Анархизмалдеги, демократиялдеги, либерализмалдеги, марксизмалдеги данде ккун, фашизм ккола ультра-квараназде гъорлъе гӀадатияб сиясияб спектралда.[3][11]

Фашистаз ТӀоцебесеб дунялалъул рагъалъул хал гьабулеб букӀана ревелюция хӀисабалад, жинца кӀудияб асар гьабураб рагъул тӀабигӀат, жамгӀият, пачалихъ ва технологиял хисиялде.

РагІи бачІин ва магІна[хисизабизе | код хисизабизе]

Фашизм ва расизм[хисизабизе | код хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | код хисизабизе]

Эра Fin de siècle (ГІасруялъул ахир)[хисизабизе | код хисизабизе]

Фашизмалъул аслиял гІаламатал[хисизабизе | код хисизабизе]

Фашистиял пачалихъазе хасиятаб буго пачалихъалъул экономикаялдаги идеалоиялдаги нухда ккезабулеб ишалъул къуват кІодолъи: пачалихъалъул корпоративизация, тІолголъи цІикІкІарал гІуцІалаби ва жамгІиял цолъалаби гьариялдалъун гІуцІулеб, батІияб пикру тІагІинарулел зулмуял къагІидаби, экономикалъулаб ва сиясатаб либерализмалъул принципал рикІкІунутІи.

Вольфганга Випперманида рекъон, аслиял фашист идеалогиялъул гІаламатл ккола[12]:

И. В. Мазуровасул пикруялда, пачалихъияб бетІерлъи бачин хІисабалда, фашизм буго авторитаризм гуреб, тоталитаризм буго, жидеда гборкьоб кІудияб батІалъи бугеб[13].

Фашизмалъул куцал[хисизабизе | код хисизабизе]

Фашизм (Италия)[хисизабизе | код хисизабизе]

Национал-социализм (Германия)[хисизабизе | код хисизабизе]

Маххулаб гвардия (Румыния)[хисизабизе | код хисизабизе]


  1. Turner (1975), p. 162: "... goals of radical and authoritarian nationalism."; Larsen, Hagtvet & Myklebust (1984), p. 424: "... organized form of integrative radical nationalist authoritarianism."; Paxton (2004), pp. 32, 45, 173; Nolte (1965), p. 300
  2. "fascism". Merriam-Webster Online. Архивация оригиналалдаса (22 August 2017). Халагьи 22 August 2017. {{cite encyclopedia}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  3. 3,0 3,1 3,2 Davies & Lynch (2002), pp. 1–5
  4. Payne S. G. A History of Fascism, 1914—1945. Pp. 106.
  5. Jackson J. Spielvogel. Western Civilization. Wadsworth, Cengage Learning, 2012. P. 935.
  6. Payne S. G. Fascism: Comparison and Definition. — 1980. — P. P. 7..
  7. Soucy R. (инг.)авар.Fascism // Encyclopedia Britannica
  8. 8,0 8,1 Гаджиев К. С. Фашизм // ЦӀияб философияб энциклопедия / Ин-т философии РАН; Нац. обществ.-науч. фонд; Предс. научно-ред. совета В. С. Стёпин, заместители предс.: А. А. Гусейнов, Г. Ю. Семигин, уч. секр. А. П. Огурцов. — 2-е изд., испр. и допол. — М.: Мысль, 2010. — ISBN 978-5-244-01115-9.
  9. Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб passmore2 -лъе текст бихьизабун гьечІо
  10. 10,0 10,1 Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб belmat2 -лъе текст бихьизабун гьечІо
  11. Griffin (1995), pp. 8, 307; Kallis (2003b), p. 71; Hartley (2004), p. 187; Reich (1970); Hawkesworth & Kogan (1992); Copsey (2008); Goodwin (2011); Woodley (2010); Blamires (2006); Richardson (2017); Eley (2013); Wistrich (1976)
  12. Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб lib.ru -лъе текст бихьизабун гьечІо
  13. * Мазуров И. В. «Фашизм как форма тоталитаризма» // Общественные науки и современность. — 1993. — № 5.;
    • Мазуров И. В. «Японский фашизм». — М.: Наука, 1996)