ГІурус мацІ
(«ГIурус мацI» гьумералдасан гьаниб битӀана)
Перейти к навигации
Перейти к поиску
русский язык | |
Россия; Бакъбаккул Европаялъул пачалихъал, Балтиялъул пачалихъал, Финляндия, Алмания, Норвегия, Франсия, Жанубияб Кавказалъул пачалихъал; Хъазахъистан, Гьоркьохъеб Азиялъул пачалихъал, ГІизраиль, Монголия, КХР; АЦШ, Канада, Бразилия; Австралия. |
|
рахьдал мацІ: 8 (2015)[1] | |
хӀинкъи гьечӀеб |
|
Евразиялъул мацІал | |
ГъалатӀ Lua: expandTemplate: template "Ш:Красная ссылка с рыбой" does not exist. | |
рус 570 | |
ru | |
rus | |
rus |
ГIурус мацI (гІур. русский язык) ккола Россиялъул федерациялъул ва жеги цо-цо хIукуматазул пачалихъияб мацI. Славяниял мацIазда гьоркьоб бищунго тIобитIараблъун ккола гIурус мацI. ГIурус мацIалда кIалъала гIага-шагарго 285 млн. чи, гьединлъидал гьеб буго дунялалда бищун тIоритIарал мацIазда гьоркьоб ункъабилеб бакIалда.
ГIурус алфавит[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
ГIурус алфавиталда буго 33 хIарп.
А | Б | В | Г | Д | Е | (Ё) | Ж | З | И | Й | К | Л | М | Н | О | П | Р | С | Т | У | Ф | Х | Ц | Ч | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я | |||||
а | б | в | г | д | е | (ё) | ж | з | и | й | к | л | м | н | о | п | р | с | т | у | ф | х | ц | ч | ш | щ | ъ | ы | ь | э | ю | я |
А а | Б б | В в | Г г | Д д | Е е | Ё ё |
Ж ж | З з | И и | Й й | К к | Л л | М м |
Н н | О о | П п | Р р | С с | Т т | У у |
Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Ш ш | Щ щ | Ъ ъ |
Ы ы | Ь ь | Э э | Ю ю | Я я |
Тарих[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Лингвогеография[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Хъвай-хъвагІи[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Грамматикиял баянал[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Фонетика ва фонология[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Морфология[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Синтаксис[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Лексика[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
- перенаправление Шаблон:ТІинчІ
- ↑ Summary by language size // Ethnologue: Languages of the World / Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.).