Йогьанн Волфганг фон Гёте

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Гёте, Йогьанн Вольфганг фон» гьумералдаса гьанибе буссинабуна)
Йогьанн Волфганг фон Гёте
Гёте 1828 соналъ, Йозеф Карл Штилерил хІалтІи
Миллат Германияв
Эмен Йогьанн Каспар Гёте
Эбел Катарина Элизабет Гёте
Лъади Кристиана Вульпиус
Лъимал Август фон Гёте (жеги 4 лъимер гьитІинго хвана)
Адабияб гьунар
Пишаялъул тайпа
  • ШагІир
  • прозачи
  • драматург
  • натурфилософиячи
  • дипломат
  • пачалихъияв хъулухъчи
  • коллекционер
Адабияб мазгьаб
Жанр
    • трагедия
    • драма
    • поэма
    • роман
Машгьурал асарал
Шапакъатал
Леопольдил Австриялъулаб орденалъул Командор ХӀурматияб легионалъул орденалъул КӀудияб Хъанчалъул кавалер
Мукъаддасай Аннал орден 1-б даражаялъул
Автограф Гъулбас
Асарал Lib.ru сайталда
Логотип Викитеки Асарал Викитекаялда
 Медиафайлал Викигъамасалда
Викицитатаялъул логотип Цитатаби Викицитатаялда

Йогьанн Вольфганг Гёте (гер. Johann Wolfgang von Goethe, ХФА: ˈjoːhan ˈvɔlfɡaŋ fɔn ˈɡøːtə; 28 август,1749, Франкфурт, Мукъаддасаб Румаб империя – 22 март, 1832, Веймар, Саксен-Веймар-Эйзенах, Германиялъул конфедерация) — кІудияв герман шагІир, драматург, романчи, гІалимчи, пачалихъчи, театралъул директор ва критик.[1] Гьесул хІалтІабаз гъорлъе рачуна пьесаби, поэзия, адабият ва эстетикияб критицизм, ботаникаялъул, анатомиялъул ва кьералъул трактатал. Гьев рикІкІуна гьанжесеб заманалъул герман адабияталъул бищун кІудияб фигуралъун.[1]

Гёте рещтІана Веймаралда 1775 соналъул ноябралда, жиндирго "ГІолохъанав Вертерил пашманлъиял" абураб тІоцебесеб романалъе (1774) битІ ккедал. 1782 соналъ гьев нобилитеталде вачана Саксен-Веймаралъул герцог Карл Августица. Гёте вукІана Sturm und Drang абураб адабияталъулаб хІаракаталъул тІоцересел гІахьалчагІазул цоявлъун. Веймаралда гІумру тьабиялъул тІоцебесеб анцІго соналда жанив Гёте лъугьана герцогасул балъгояб шураялъул гъорлъчилъун, вукІунаан рагъулаб ва шоссеял комиссиязда, хадуб хал кколаан мадугьалихъ бугеб Илменауялда гІарцул магІданахъ хІалтІи цІигьабиялда, Йеналъул университеталда гьес гьабуна чанго административияб реформа. Жиндирго лъалкІ тана Вемаралъул ботаникияб ах гІуцІа-кІутІиялдаги ва герцогасула кІалгІалъул реконструкциялдаги.[2][a]

Гётел тІоцебесеб аслияб гІелмияб хІалтІи ГъветІ-хералъул метаморфозал басмаялде бахъана гьев 1788 соналъ Италиялде сапаралдаса нахъвуссиндал. 1791 соналъ гьев тІамуна Веймаралъул тетаралъул директорлъун, ва 1794 соналъ байбихьана гьесулги драмачи, тарихчи ва философиячи Фридрих Шиллерилги гьудулъи; 1895 соналъ Шиллер хвезегІан гьесул пьесаби рукІана Гётеца театралда лъолел. пьесаби. Гьеб заманалда жаниб Гётеца басма гьабуна жиндирго кІиабилеб роман Вилгьелм Майстерил цІалдохъанлъи, эпикияб шигІру Гьерманн ва Доротея, ва 1808 соналъ басма гьабуна Гётел бищун машгьураб драма Фаустил тІоцебесеб бутІа. 1790-л соназул гьесул Шиллерилгун, Йогьанн Готлиб Фихтелгун, Йогьанн Готфрид Гьердерилгун, Александер фон Гьумбольдтилгун,[3] Вилгьелм фон Гьумбольдтилгун, Август ва Фридрих Шлегелгун накъитал ва цадахъ байбихьиязе цадахъ цІар кьуна Веймералъул классицизм абун.

Биография[хисизабизе | код хисизабизе]

Лъимерлъи[хисизабизе | код хисизабизе]

ЦІали ва тІоцересел шигІраби[хисизабизе | код хисизабизе]

Лейпциг (1765–1768)[хисизабизе | код хисизабизе]

Франкфурт и Страсбург (1768–1771)[хисизабизе | код хисизабизе]

Франкфурт, Вецлар, Веймар (1771–1775)[хисизабизе | код хисизабизе]

Италия (1786–1788)[хисизабизе | код хисизабизе]

Веймарский классицизм (1789 соналдаса)[хисизабизе | код хисизабизе]

Хадусеб гІусру ва хвел[хисизабизе | код хисизабизе]

Гётел гьунар[хисизабизе | код хисизабизе]

Цебесеб гьунар[хисизабизе | код хисизабизе]

Асарал[хисизабизе | код хисизабизе]

«ГІолохъанав Вертерил гІакъуба-гІазабал»[хисизабизе | код хисизабизе]

«Ифигения»[хисизабизе | код хисизабизе]

Румалъул элегиял[хисизабизе | код хисизабизе]

«Эгмонт»[хисизабизе | код хисизабизе]

«Торквато Тассо»[хисизабизе | код хисизабизе]

Балладаби[хисизабизе | код хисизабизе]

«Вилгьелм Мейстерил цІалдохъанлъи»[хисизабизе | код хисизабизе]

«Фауст»[хисизабизе | код хисизабизе]

ГІелмиял хІалтІаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Дин ва сиясат[хисизабизе | код хисизабизе]

Гёте ва масонлъи[хисизабизе | код хисизабизе]

Гётел наслу[хисизабизе | код хисизабизе]

Шапакъатал[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Баянал[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. In 1998, both of these sites, together with nine others, were designated a UNESCO World Heritage Site under the name Classical Weimar.[2]

Цитатаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. 1,0 1,1 Халип:Britannica
  2. 2,0 2,1 "Classical Weimar UNESCO Justification". Justification for UNESCO Heritage Cites. UNESCO. Халагьи 7 June 2012. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= (квеки)
  3. Daum, Andreas W. (March 2019). "Social Relations, Shared Practices, and Emotions: Alexander von Humboldt's Excursion into Literary Classicism and the Challenges to Science around 1800". The Journal of Modern History. University of Chicago. 91 (1): 1–37. doi:10.1086/701757. S2CID 151051482. {{cite journal}}: Check date values in: |date= (квеки)

Иццал[хисизабизе | код хисизабизе]

ТІадеги цІалиялъе[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Calder, Angus (1983), Scott & Goethe: Romantiscism and Classicism, in Hearn, Sheila G. (ed.), Cencrastus No. 13, Summer 1983, pp. 25 - 28, Халип:Issn

КъватІисел регІелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Wikiquote Халип:Wikisource author

Халип:Гёте Халип:Романтизм Халип:Канлъизабиялъул эпоха Халип:Герман адабият