Анатомия

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Анатомияб сураталъул мисал.

Анато́мия (латин: anatomia, грек. ἀνα- «цӀидасан; тӀаса» + τέμνω «къотӀула, хъвалхьуна» рагӀиялдаса) — биологиялъул бутӀа, жиндица цӀех-рех гьабулеб организмалъул ва гьелъул бутӀабазул гӀуцӀиялъул.[1] Анатомия ккола тӀабигӀиял гӀелмабазул бутӀа, жинца рухӀчӀаголъабазул ва инсанасул структурияб гӀуцӀи лъазабулеб. Ккола некӀсияб гӀелмулъун, тарихалда цебесеб заманалдаго баккараб.[2] Жиндир аслуялдалъун анатомия бухьараб буго цебетӀеялъул биологиялда, эмбриологиялда, дандекквеялъулаб анатомиялда, эвалюционияб биологиялда, филогениялда[3].


Анатомияб цІех-рехалъул къагІидаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Жакъасеб анатомиялъул гІелмуялъул буго гІезегІан кІудияб гІадамасул ва хІайваназул каркъалаялъул гІуцІиялъул цІех-рех гьабулел къагІидабазул арсенал. ЦІех-рех гьариялъул къагІидаби рарал руго цІех-рехалъул мурадазда ва масъалабазда. КъагІидабазул руго[4]:

  • бищун басрияб ва жеги жиндир кІвар бугеб къотІиялъул (препарированиялъул) къагІида, жиндалъун морфологияб анатомиялъул бутІаялъе цІар кьураб, хІалтІизабула кІудиял бутІабазул топографиялъул ва къватІисеб гІуцІиялъул цІех-рех гьабизе;
  • инъекциялъул къагІида, гІемер рентгенографиялда цадахъ, хІалтІизабула сосудазул, протоказул ва гьодорлъабазул цІех-рех гьабизе;
  • «пироговасул суял» — суял, жидедалъун текстусазул хурхеназул ва лугби цоцаде данде ккун ругеб хІалалъул хІакъалъулъ информация щолеб;
  • пластикияб реконструкция — гистология суял данде кквеялдалъун цІех-рех гьабула бугеб лага ялъуни текстусалъул реконструкция гьаби;
  • Антропометрикия (соматометрикияб) къагІида — къаркъалаялъул гІуцІиялъул гьелъул бутІабазул роцен гьабиялдалъун ва гьезул данде кквеялъул хІисаб гьабиялдалъун цІех-рех гьабизе рес кьола.

Анатомиялъул бутІаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Гъвет-хералъул анатомия[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІайваназул анатомия[хисизабизе | код хисизабизе]

ГІадамасул анатомия[хисизабизе | код хисизабизе]

Дандекквеялъулаб анатомия[хисизабизе | код хисизабизе]

Анатомиялъул терминология[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. Merriam Webster Dictionary
  2. Rotimi, Booktionary. "Anatomy". Архивация оригиналалдаса (1 August 2017). Халагьи 18 June 2017. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  3. "Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918". Архивация оригинал (16 March 2007). Халагьи 19 March 2007. {{cite web}}: Check date values in: |access-date= and |archive-date= (квеки)
  4. Цитатинабиялъул гъалатӀ:Мекъаб тег <ref>; мурад баян гьабун хъвалеб Prives2 -лъе текст бихьизабун гьечІо