Абу Нувас
Абу Нувас | |
---|---|
أبو نواس | |
![]() Абу Нувасил сурат, 1916 соналъ Халил Джибраница бахъараб | |
Гьавидал букӀараб цӀар | Абу Нувас аль-ХӀасан ибн Гьаниъ аль-ХӀаками |
Гьави | Агьваз, ГӀаббасияб халифат |
Хвей | Багъдад, ГӀаббасияб халифат |
Вукъараб бакӀ | Шунизи хабзал, Багъдад |
ВатӀанчилъи | Халип:Флагификация/ГӀаббасияб халифат |
Миллат | ГӀарабав |
Эмен | Гьаниъ аль-ХӀаками |
Эбел | Джуллабан |
Адабияб гьунар | |
Пишаялъул тайпа | ШагӀир |
Адабияб мазгьаб | сухӀматалъул кучӀдул, панегирики, рокьул лирика, сатираби, элегиял, чанахъанлъиялъулал шигӀраби (тардият) |
Асаразул мацӀ | ГӀараб |
![]() |
Абу Нувас[1] (гӀар. أبو نواس), ялъуни Абу Нувас аль-ХӀасан ибн Гьаниъ аль-ХӀаками (гӀар. أبو نواس الحسن بن هانئ الحكمي, вариант: Аль-ХӀасан ибн Гьаниъ ГӀабд аль-Аваль ас-СабахӀ; Абу ГӀали ( الحسن بن هانئ بن عبد الأول بن الصباح ،ِابو علي), Абу Нувас ас-Салами хӀисабалдаги лъалев (أبو نواس السلمي)[2]; гӀ.-ш.756, Агьваз, ГӀаббасияб халифат — гӀ.-ш. 814, Багъдад, ГӀаббасияб халифат) — классикияв гӀараб шагӀир. Гьавуна Агьваз шагьаралда (жакъасеб Ираналъул, гьесул эмен вукӀана гӀарабав, эбел — парсай. Абу Нувас вахъана гӀараб поэзиялъул гьанжесел киналниги жанразул устарлъун[3]. Гьединго гьев лъугьана фольклорияб гӀадаталдеги, чанго нухалъ рехсон вуго Цо ва азарго сордоялда. Хвана гьев ункъабилеб фитнаялъул заманалда, гьижрияб 199 яги 200 соналъ (814–816 нилъер заманалъул)[4].
Биография[хисизабизе | код хисизабизе]
Цересел санал ва гьунар байбихьи[хисизабизе | код хисизабизе]
Туснахъалъув тӀами ва хвел[хисизабизе | код хисизабизе]
Гьунар[хисизабизе | код хисизабизе]
Ирс ва ракӀалде щвей[хисизабизе | код хисизабизе]
Цензура[хисизабизе | код хисизабизе]
Таржамаби ва адабиятлъай[хисизабизе | код хисизабизе]
Баянал[хисизабизе | код хисизабизе]
ХӀужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]
- ↑ Garzanti
- ↑ Ibn-Hallikān 1961, p. 546, II.
- ↑ Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.
- ↑ Ibn al-Nadīm 1970, pp. 352-3.
Иццал[хисизабизе | код хисизабизе]
- Arbuthnot, F.F. (1890). Arabic Authors: A Manual of Arabian History and Literature. W. Heinemann. ISBN 978-1-4655-1080-8. LCCN 43050203.
- Flügel, Gustav (1862). Die grammatischen Schulen der Araber [The Grammatical Schools of the Arabs] (German). Leipzig: Brockhaus. OCLC 1042925515.CS1 maint: unrecognized language (link)
- Gado (1998). Abunuwasi. Sasa Sema Publications. ISBN 9966-9609-0-2. OCLC 475143542.
- Ibn-Hallikān, Aḥmad Ibn-Muḥammad (1961). Wafayat al-a'yan wa anbã' abna' al-zamãn [The Obituaries of Eminent Men] (Arabic). Pakistan Historical Society. OCLC 633767474.CS1 maint: unrecognized language (link)
- Ibn al-Nadīm, Muḥammad ibn Isḥāq (1970). Dodge, Bayard (бч.). The Fihrist of al-Nadīm : a tenth-century survey of Muslim culture. Columbia University Press. ISBN 0-231-02925-X. OCLC 298105272.
- Killeen, Andrew (2009). The Father of Locks. Dedalus. ISBN 978-1-903517-76-5.
- Mahoney, T.J. (2013). Mercury. Mercury. Springer New York. ISBN 978-1-4614-7951-2. Боси: June 17, 2020. Check date values in:
|access-date=
(кумек) - Pilcher, Tim (2005). The Essential Guide to World Comics. Collins & Brown. ISBN 1-84340-300-5. OCLC 61302672.
- Ṣāliḥ, al-Ṭayyib (1991). Season of Migration to the North. Translated by Denys Johnson-Davies. Heinemann. ISBN 978-0-435-90974-1.
- Straley, Dona S. (2004). The undergraduate's companion to Arab writers and their web sites. Libraries Unlimited. гь. 30. ISBN 978-1-59158-118-5.
- Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.
ТӀадеги цӀалиялъе[хисизабизе | код хисизабизе]
Ингилисалда:
- Kennedy, Philip F. (1997). The Wine Song in Classical Arabic Poetry: Abu Nuwas and the Literary Tradition. Open University Press. ISBN 0-19-826392-9.
- Kennedy, Philip F. (2005). Abu Nuwas: A Genius of Poetry. OneWorld Press. ISBN 1-85168-360-7.
- Lacy, Norris J. (1989). "The Care and Feeding of Gazelles – Medieval Arabic and Hebrew love poetry". бакӀ: Moshe Lazar (бч.). Poetics of Love in the Middle Ages. George Mason University Press. гьгь. 95–118. ISBN 0-913969-25-7.
- Frye, Richard N. (1975). The Golden Age of Persia. гь. 123. ISBN 0-06-492288-X.
- Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.
- Rowell, Alex (2017). Vintage Humour: The Islamic Wine Poetry of Abu Nawas. C. Hurst & Co. ISBN 978-1-84904-897-2.
- Khallikān (Ibn), Aḥmad ibn Muḥammad (1843). Ibn Khallikan's Biographical Dictionary (tr. Wafayāt al-A'yān wa-al-Anbā Abnā' al-Zamān) (English). i. Таржама: McGuckin de Slane, William. London: W.H. Allen. гьгь. 391–395.CS1 maint: unrecognized language (link)
КъватӀисел регӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]
![]() |
Викимедиялда буго Абу Нувас темаялда хурхараб медиа. |
- Страницы с ошибками скриптов
- Википедия:«Инфобокс» халипалда «гъоркьхъвай» параметр хӀалтӀизабулел халипал
- CS1 maint: unrecognized language
- CS1 errors: dates
- 750 соналъ гьарурал
- VIII гӀасруялъул гӀараб шагӀирзаби
- IX гӀасруялъул гӀараб шагӀирзаби
- Агьвазалдаса гӀадамал
- Парс-мацӀалъулал шагӀирзаби
- ГӀараб шагӀирзаби
- Фольклоралъул персонажал
- Парс шагӀирзаби
- Цо ва азарго сордоялъул персонажал
- ГӀаббасияб халифаталъул шагӀирзаби
- ШугӀубия
- 810 соналъ хварал