Абу Нувас

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Абу Нувас
أبو نواس
Абу Нувасил сурат, 1916 соналъ Халил Джибраница бахъараб
Гьавидал букӀараб цӀар Абу Нувас аль-ХӀасан ибн Гьаниъ аль-ХӀаками
Гьави Агьваз, ГӀаббасияб халифат
Хвей Багъдад, ГӀаббасияб халифат
Вукъараб бакӀ Шунизи хабзал, Багъдад
ВатӀанчилъи Халип:Флагификация/ГӀаббасияб халифат
Миллат ГӀарабав
Эмен Гьаниъ аль-ХӀаками
Эбел Джуллабан
Адабияб гьунар
Пишаялъул тайпа ШагӀир
Адабияб мазгьаб сухӀматалъул кучӀдул, панегирики, рокьул лирика, сатираби, элегиял, чанахъанлъиялъулал шигӀраби (тардият)
Асаразул мацӀ ГӀараб
 Медиафайлал Викигъамасалда

Абу Нувас[1] (гӀар. أبو نواس‎‎), ялъуни Абу Нувас аль-ХӀасан ибн Гьаниъ аль-ХӀаками (гӀар. أبو نواس الحسن بن هانئ الحكمي‎‎, вариант: Аль-ХӀасан ибн Гьаниъ ГӀабд аль-Аваль ас-СабахӀ; Абу ГӀали ( الحسن بن هانئ بن عبد الأول بن الصباح ،ِابو علي), Абу Нувас ас-Салами хӀисабалдаги лъалев (أبو نواس السلمي)[2]; гӀ.-ш.756, Агьваз, ГӀаббасияб халифатгӀ.-ш. 814, Багъдад, ГӀаббасияб халифат) — классикияв гӀараб шагӀир. Гьавуна Агьваз шагьаралда (жакъасеб Ираналъул, гьесул эмен вукӀана гӀарабав, эбел — парсай. Абу Нувас вахъана гӀараб поэзиялъул гьанжесел киналниги жанразул устарлъун[3]. Гьединго гьев лъугьана фольклорияб гӀадаталдеги, чанго нухалъ рехсон вуго Цо ва азарго сордоялда. Хвана гьев ункъабилеб фитнаялъул заманалда, гьижрияб 199 яги 200 соналъ (814–816 нилъер заманалъул)[4].

Биография[хисизабизе | код хисизабизе]

Цересел санал ва гьунар байбихьи[хисизабизе | код хисизабизе]

Туснахъалъув тӀами ва хвел[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьунар[хисизабизе | код хисизабизе]

Ирс ва ракӀалде щвей[хисизабизе | код хисизабизе]

Цензура[хисизабизе | код хисизабизе]

Таржамаби ва адабиятлъай[хисизабизе | код хисизабизе]

Баянал[хисизабизе | код хисизабизе]

ХӀужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. Garzanti
  2. Ibn-Hallikān 1961, p. 546, II.
  3. Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.
  4. Ibn al-Nadīm 1970, pp. 352-3.

Иццал[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Arbuthnot, F.F. (1890). Arabic Authors: A Manual of Arabian History and Literature. W. Heinemann. ISBN 978-1-4655-1080-8. LCCN 43050203.
  • Flügel, Gustav (1862). Die grammatischen Schulen der Araber [The Grammatical Schools of the Arabs] (German). Leipzig: Brockhaus. OCLC 1042925515.CS1 maint: unrecognized language (link)
  • Gado (1998). Abunuwasi. Sasa Sema Publications. ISBN 9966-9609-0-2. OCLC 475143542.
  • Ibn-Hallikān, Aḥmad Ibn-Muḥammad (1961). Wafayat al-a'yan wa anbã' abna' al-zamãn [The Obituaries of Eminent Men] (Arabic). Pakistan Historical Society. OCLC 633767474.CS1 maint: unrecognized language (link)
  • Ibn al-Nadīm, Muḥammad ibn Isḥāq (1970). Dodge, Bayard (бч.). The Fihrist of al-Nadīm : a tenth-century survey of Muslim culture. Columbia University Press. ISBN 0-231-02925-X. OCLC 298105272.
  • Killeen, Andrew (2009). The Father of Locks. Dedalus. ISBN 978-1-903517-76-5.
  • Mahoney, T.J. (2013). Mercury. Mercury. Springer New York. ISBN 978-1-4614-7951-2. Боси: June 17, 2020. Check date values in: |access-date= (кумек)
  • Pilcher, Tim (2005). The Essential Guide to World Comics. Collins & Brown. ISBN 1-84340-300-5. OCLC 61302672.
  • Ṣāliḥ, al-Ṭayyib (1991). Season of Migration to the North. Translated by Denys Johnson-Davies. Heinemann. ISBN 978-0-435-90974-1.
  • Straley, Dona S. (2004). The undergraduate's companion to Arab writers and their web sites. Libraries Unlimited. гь. 30. ISBN 978-1-59158-118-5.
  • Esat Ayyıldız. "Ebû Nuvâs’ın Şarap (Hamriyyât) Şiirleri". Bozok Üniversitesi İlahiyat Fakültesi Dergisi 18 / 18 (2020): 147-173.

ТӀадеги цӀалиялъе[хисизабизе | код хисизабизе]

Ингилисалда:

КъватӀисел регӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Wikisource1911Enc Халип:Wikiquote

Халип:ГӀараб адабият Халип:Цо ва азарго сордо