Цивилизация

Цивилизация (латин: civis — ватӀанчилъиялъулаб, пачалихъияб абураб рагӀудаса) — комплексияб жамгӀият, жиндие сипат-сурат гьабулеб шагьарияб цебетӀеялдалъун, жамгӀияб стратификациялдалъун, бетӀерлъи гьабиялъул формаялдалъун ва коммуникациялул симболикияб системаялдалъун (хъвай-хъвагӀи гӀадал)[2][3][4][5][6][7][8][9].
Цивилизациял ратӀа тӀечӀого рухьарал рукӀуна ва тӀадеги мухӀкан гьарула цогидал жамгӀиялги сиясиялгин экономикаял сипат-суратаз: централизация, гӀадамал рукӀа, цогидал рухӀчӀаголъаби рукӀа рукъалде руссинари, захӀматалъул специализация, маданиябгин интеграллъараб прогрессалъулаб ва тӀадегӀанлъиялъулаб идеалогия, монументалияб архитектура, магъалалъи, росдал магӀишаталда ва экспансионизмалда рай гӀадал[3][4][5][7][8][9].
Тарихияб рахъалъ "цивилизация" гӀемерисеб бичӀчӀулеб букӀана дагьабги кӀудияб ва "цебетӀураб" маданият хӀисабалда, дагьалги гӀисинал, примитивиял маданиятазде данде жал лъолел[2][4][5][10]. Гьеб гӀатӀидаб магӀнаялда цивилизация данде лъола централлъичӀел къавмазулал жамгӀиятазде, жидеде гъорлӀе гочарулел гӀухьбузулги, неолитикиял жамгӀиятазулги ялъуни чанахъаби-бакӀарунчагӀазулги маданиятал рачунел; амма цо-цо гьел данде лъола гьединго маданиятазда, жал жибго цивилизациялда жанир ратараздеги. Цивилизациял ккола гӀуцӀарал, гӀемер чи вугел чӀчӀей бугел бакӀал, иерархиял жамгӀиял классазде рикьарал, бетӀерлъуда элитаги бугел, гьезие мутӀигӀлъулеб росдалаб халкъги бугел, жинца интенсивияб росдал магӀишатги, даран-базарги гьабулеб, гӀиси-бикъинаб мануфактураги бугеб, магӀдан-къоноги бахъулеб. Цивилизациялъ концентратлъизабула къуват, хутӀараб тӀабигӀаталда, гьенибго гъорлӀ инсанияталдаги тӀад кверщел тӀибитӀизабулаго[11].
Цивилизация, гьелъул этимологиялда рекъон (ралагье гъорлкьегӀан), буго байбихьудасанго шагьаразда хурхараб бичӀчӀи. Бищун цебесеб цивилизация бакки хурхараб буго неолитикияб революциялъул ахирисел этапазда, жиндир кульминациялъун гӀахьалго хехаб шагьаралъулаб революциялъулги ва жиндирсиясияб цебетӀей бетӀерлъул элита баккиялда хурхараб пачалихъал лӀугьиналъулги процесслъун бугел.
Концепциялъул тарих
[хисизабизе | код хисизабизе]Сипат-суратал
[хисизабизе | код хисизабизе]Маданияб идентитлъи
[хисизабизе | код хисизабизе]Комплексиял системаби
[хисизабизе | код хисизабизе]Тарих
[хисизабизе | код хисизабизе]Шагьаралъулаб революция
[хисизабизе | код хисизабизе]Агъаб ригь
[хисизабизе | код хисизабизе]Гьанжелъи
[хисизабизе | код хисизабизе]Цивилизациял щапи
[хисизабизе | код хисизабизе]БукӀинисеб
[хисизабизе | код хисизабизе]Инсанияталъул гурел цивилизациял
[хисизабизе | код хисизабизе]Ралагье гьединго
[хисизабизе | код хисизабизе]Библиография
[хисизабизе | код хисизабизе]КъватӀисел регӀелал
[хисизабизе | код хисизабизе]- ↑ "Chronology". Digital Egypt for Universities. University College London. 2000. Архивация оригиналалдаса, 16 March 2008.
{{cite web}}: Check date values in:|archive-date=(help) - 1 2 Adams, Robert McCormick (1966). The Evolution of Urban Society. Transaction Publishers. гь. 13. ISBN 9780202365947. Архивация оригиналалдаса, 30 December 2016. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help) - 1 2 Cultural Anthropology: The Human Challenge. Cengage Learning. 2013. гь. 250. ISBN 978-1285675305. Архивация оригиналалдаса, 13 July 2019. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help); Unknown parameter|authors=ignored (help) - 1 2 3 Wright, Ronald (2004). A Short History anthropological. ISBN 9780887847066.
- 1 2 3 Llobera, Josep (2003). An Invitation to Anthropology. Berghahn Books. гьгь. 136–137. ISBN 9781571815972. Архивация оригиналалдаса, 30 December 2016. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help) - ↑ Fernández-Armesto, Felipe (2001). Civilizations: Culture, Ambition, and the Transformation of Nature. Simon & Schuster. ISBN 9780743216500. Архивация оригиналалдаса, 1 April 2021. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help) - 1 2 Boyden, Stephen Vickers (2004). The Biology of Civilisation. UNSW Press. гьгь. 7–8. ISBN 9780868407661. Архивация оригиналалдаса, 30 December 2016. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help) - 1 2 Solms-Laubach, Franz (2007). Nietzsche and Early German and Austrian Sociology. Walter de Gruyter. гьгь. 115, 117, and 212. ISBN 9783110181098. Архивация оригиналалдаса, 30 December 2016. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help) - 1 2 1964-, AbdelRahim, Layla. Children's literature, domestication and social foundation : narratives of civilization and wilderness. New York. гь. 8. ISBN 9780415661102. OCLC 897810261.
{{cite book}}:|last=has numeric name (help)CS1 maint: multiple names: authors list (link) - ↑ Bolesti, Maria (2013). Barbarism and Its Discontents. Stanford University Press. ISBN 9780804785372. Архивация оригиналалдаса, 1 April 2021. Щвей 20 June 2015.
{{cite book}}: Check date values in:|access-date=гин|archive-date=(help) - ↑ Mann, Michael (1986). The Sources of Social Power. Том 1. Cambridge University Press. гьгь. 34–41.
- CS1 errors: dates
- Макъалаби латин-мацӀаб текстгун
- Pages using Lang-xx templates
- CS1 errors: unsupported parameter
- CS1 errors: numeric name
- CS1 maint: multiple names: authors list
- Articles with hatnote templates targeting a nonexistent page
- Халкъазул антропологиял категориял
- Цивилизациял
- Маданияб антропология
- Маданияб география
- Маданияб тарих
- Маданият
- Тарихалъул теориял