Латив

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал

Лати́в, лати́вияб борт (къокъго lat/лат), яги жи́нде борт – бакӀалде ине букӀин жинца бихьизабулеб, жибго аслиял бортаздасан лӀугьунеб борт. Ингилис мацӀалда гьелъул гьесел кьолезул ккола Ӏn ги Ӏnto препозицияби.

Авар мацӀалда гьеб лӀугьуна аслиял бортазде -е- абураб суффиксги жубан. ЦӀиял хвалисал кьучӀаздасан -л- суффиксалъул квекудалъунги: мегӀе́р > магӀа́р-д-е; бох – бо́ха-л-д-е;

Этимология[хисизабизе | код хисизабизе]

Авараб латив лӀугьуна дативалъул (кьовул борт) -е- суффиксалдалъун (гьелъулги буго кавказияб лӀугьен).

Авар мацӀалда[хисизабизе | код хисизабизе]

ЛӀугьен[хисизабизе | код хисизабизе]

Авар мацӀалда латив лӀугьуна суффиксалъул квекудалъун, датив (кьовул бортул суффиксалдалъун), аслиял бортазде тӀадеги жубан, гьездасан бакӀ загьир гьабулеб.

ХӀалтӀизаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Гьаб хӀалтӀизабула щибаб локативияб (бакӀ бихьизабулеб борт) бортгун:

  • Аслиял борталгун хӀалтӀизабуе мисалалъе бачун буго паж абураб рагӀи:
    • жинда борт: па́жи-д-е, па́жи-тӀ-е
    • жиндихъ борт: па́жи-хъ-е
    • жиндилӀ борт: па́жи-лӀ-е
    • жиндикь борт: па́жи-кь-е
    • жаниб борт: па́жи-(б)-е
  • ЦохӀо локативияб гурони, гьалъул букӀуна сенсуалияб функцияги (жоде яги чиясде буссараб бокьараб интибагьалъул бицин). Мисалалъе бачун буго яс абураб рагӀи:
    • я́с-ал-де: дир яс-ал-д-е бугеб рихин; я́с-ал-тӀ-е: дир яс-ал-тӀ-е рагӀи абуге
    • я́с-алъу-хъ-е: дой яс-алъу-хъ-е бер рехугеян лъазабуна дида
    • я́с-алъу-лӀ-е: яс-алъу-лӀ-е унти ккана, даб видра баччулего
    • я́с-алъу-кь-е: дурго яс-алъу-кь-е ккезарун те гьел гӀайибчӀваял
  • Гьалдалъун бихьизабизе кӀола мех-ригьалги – цояб мех тӀаде щвелалде абураб гьеселгун яги цо ккураб мехалде щиб букӀаниги жо лӀугьунеб букӀине бицине: рии́-дали-д-е («рии тӀаде щвелалде»), цо сагӀти́-д-е («цо сагӀат тӀобалалде»), минти́-д-е («цо минут тӀобалалде»), сику́нда-л-де («цо сикунд тӀобалалде»), ди́ца ба́щсагӀти-д-е гьабуна хӀалтӀи («дица бащсагӀат тӀобалалде/гӀелалде гьабуна хӀалтӀи»), охо́-ли-д-е («их щвелалде/чӀелалде»).
  • БукӀинесеб вербалде (гӀур.: глагол) жинда бортил (Ӏ-себ локативияб серия) латив (-л-де формалда) жубани, ккураб мех щвелалде гьабураб иш жинца бихьизабулеб постериорияб конверб (PosterӀor converb) лӀугьуна: гьаби́-зе — гьаби́-ла (букӀ. форма) — гьаби́-ла-л-де; хве́-зе — хве́-ла — хве́-ла-л-де; кӀоче́не (назалияб верб) — кӀоче́-на – кӀоче́-на-л-де; тӀу́р-изе — тӀу́р-ила — тӀу́р-ила-л-де ги гь. ц.
  • Жиндихъ бортил (ӀӀ-б локативияб серия) лативалде (-хъ-е формалде) эмфатикияб -го суффикс жубани, лъихъего абураб суалалъе жаваблъун бачӀунеб адвербги лӀугьуна: гӀа́нкӀи-хъ-е-го («гӀанкӀица гӀадин»), хъа́зи-хъе-го («хъазица гӀадин»).
  • ГIандалазул диалекталда жинда бортил -д- суффиксалдалъун лӀугьараб латив, -де бегӀалда, инфинитивалъул суффикслъун хӀалтӀизабула: лит. квача́зе – гIанд. квача́де.

ТӀадеги цӀалиялъе[хисизабизе | код хисизабизе]