Адам авараг
Куц-мухъ
(«Адам» гьумералдаса гьанибе буссинабуна)
| Адам авараг | |
|---|---|
| Адам | |
|---|---|
| КІодо гьавула | Исламалда |
| Насаб | лъади: ХІаваъ васал: Къабил Гьабил Шис ва цогидал |
Ада́м (жугь. אָדָם, магӀна: гӀадам-инсан; жугь. אדמה, ракь ва אדום, багӀараб рагӀабигун цокьибилаб буго; грек. Ἀδάμ, гӀараб: آدم), Инжилалда ва Къуръаналда — Аллагьас тӀоцеве вижарав чи, тӀолго инсанияталъул эмен гӀадин рикӀкӀулев. ХӀавал рос, Къабилил, Хабилил ва Сифил эмен. Алжаналдасан къватӀив къотӀун вукӀана, хӀарам гьабураб гъветӀалдасан пихъги кванан.
Кинематографалда
[хисизабизе | код хисизабизе]- Ной/ Noah (2014; США) режиссёр Даррен Аронофски Адамил ролалда Адам Гриффит.
ХӀужаби
[хисизабизе | код хисизабизе]Линкал
[хисизабизе | код хисизабизе]| Адам Викицитатаялда | |
| Адам Викигъамасалда |
- Статья «Адам» в Православной энциклопедии
- Статья «Адам» Архивация 2008-03-05 Wayback Machine в Католической энциклопедии Архивация 2013-12-08 Wayback Machine
- Adam and Eve resources online (инг.) — обширное собрание текстов
- Две истории сотворения мира Архивация 2008-03-23 Wayback Machine, П. Полонский
- Александр Мень, «Библия и литература XVII века» (образ Адама у Гроция, Вондела и Мильтона)
- Michael E. Stone. Adam and Eve in the Armenian Traditions, Fifth through Seventeenth Centuries. — Society of Biblical Lit, 2013. — (Early Judaism and its literature, 38).
| Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо. Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай. |