СалахӀуддин

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Сала́хӀуди́н Юсуф ибн Айюб
гӀар. صلاح الدين يوسف ابن ايوب‎‎
Сала́хӀуди́н Юсуф ибн Айюб
Байрахъ
Байрахъ
Мисралъул, ГӀиракъалъул, ХӀижазалъул, Сириялъул, Курдистаналъул, Йеменалъул, Палестинаялъул ва Ливиялъул султӀан
1174 — 1193 соналъул 4 март
Цеве вукІарав: хъулухъ гӀуцӀана
Хадув вачІарав: Ал-ГІазиз ГІусман ибн Юсуф
Байрахъ
Байрахъ
Мисралъул КІудияв вазир
23 март, 1169 сон — 1174 сон
Цеве вукІарав: Асад ад-Дин Ширкух І ибн Шади
 
Дин: Ислам, суннит мазгьаб
Гьави: 1137
Тикрит
Хвей: 4.3.1193
Димишкъ, Айюбидазул султӀанат
Вукъун вуго: Омавиязул мажгит, Димишкъ (Сирия)
Тухум: Айюбиял
Эмен: Нажмудин Аюб ибн Шади
Эбел: лъалеб гьечӀо

Аль-Ма́лик ан-На́сир Сала́хӀ ад-Дунийа ва-д-Дин Абу́ль-Муза́ффар Ю́суф ибн Айю́б (гӀар. الملك الناصر أبو المظفر يوسف بن أيوب‎‎), гӀурус ва магърибалъул гӀадаталда рекъон - Салади́н (гӀар. صلاح الدين‎‎; 1138, Тикриталда1193, Димишкъалда) — Египталъул, Сириялъул ва цогидал улкабазул султӀан, XII гӀасруялъул махщел бугев рагъул цевехъан ва бусурбабазул лидер. Миллаталда балагьун курдавлъун ккола. Гьединго гьев рикӀкӀуна Айюбиязул тухумалъе кьучӀ лъуравлъунги.

Европаялда, гьеб гьесул цӀар гьечӀонаниги, гьев лъала гӀицӀго Саладин абун. СалахӀудин — ккола лакъаб — «диналъул ритӀухъли»-абун магӀна кьолеб цӀар[1]. Кин бугонаниги, гьесул унго-унгояб цӀар буго — Юсуф ибн Айюб (Айюбил вас Юсуф).

Димишкъалда СалахӀудиние памятник
Бергьенлъаби росулев Саладин, Гюстав Доре, 19-гӀасру.
Димишкъалда бугеб СалахӀудинил зиярат, Сирия.

Биография[хисизабизе | код хисизабизе]

СалахӀуддин гьавуна 1137 соналъ Тикриталда, Месопотамия[2][3].

Гьесул хIакъалъулъ хъварал тӀахьал[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Багьау Дин Абул МахIасин Йусуф ибн РафигI ибн Тамим. . — 432 гь. — 1000 экз. — ISBN 978-5-88503-890-4.
  • Усама ибн Мункъыз. НасихӀатазул тӀехь. Пг., 1922 (переизд.: Москва, 1958).
  • Альбер Шамдор. . — Гь. 346. — (Clio). — 2000 экз. — ISBN 5-8071-0158-8.
  • Александр Владимирский. . — Гь. 544. — (Гении власти). — 2500 экз. — ISBN 978-5-699-66993-6.

Кинабазда[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Ричард ГъалбацIил РакI (Richard the Lion-Hearted) — реж. Честер Уитей (АЦШ, 1923). СалахIудинил ролалда — Чарльз Джеррард.
  • Хъанчилазул аскариял сапарал (The Crusades) — реж. Сесиль Блаунт де Милль (АЦШ, 1935). СалахIудинил ролалда — Йан Кейт.
  • Ричард хан ва хъанчилал (King Richard and the Crusaders) — реж. Дэвид Батлер (АЦШ, 1954). СалахIудинил ролалда — Рекс Харрисон.
  • СалахIуддин — Иерусалим хвасар гьабурав — реж. Юсуф Шахин (Египет (ГІарабазул Цолъараб Жумгьурият), 1963). СалахIудинил ролалда — Ахмед Мазхар.
  • Доктор Кто — сценарист Дэвид Уитакер, реж. Дуглас Кэмфилд. СалахIудинил ролалда — Бернард Кей.
  • Ричард ГъалбацIил РакI — реж. Евгений Герасимов (Россия-Сирия, 1992). СалахIудинил ролалда — Армен Джигарханян.
  • Зобалазул Ханлъи (Kingdom of Heaven) — реж. Ридли Скотт (АЦШ-Испания-Магъриб, 2005). СалахIудинил ролалда — ХIассан МасгIуд.
  • Ад Данте(мультфильм) - реж. Виктор Кук (Япония-АЦШ, 2010)

ХӀужаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. H. A. R. Gibb, «The Rise of Saladin», in A History of the Crusades, vol. 1: The First Hundred Years, ed. Kenneth M. Setton (University of Wisconsin Press, 1969). p. 563.
  2. В. Ф. Минорский, The Prehistory of Saladin, Studies in Caucasian History, Изд. Кембриджского университета, 1957, стр. 124—132.
  3. Bahā' al-Dīn «Жизнь Саладина» (2002), стр. 17.

РегӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Вальтер Скотт. Талисман или Ричард Львиное Сердце в Палестине.
  • Рыцарь Востока — Султан Саллах-Ад-Дин. Программа «Эха Москвы» из цикла «Всё так».
  • Rosebault, Charles J. Saladin. Prince of Chivalry.
  • Меч Аллаха middleages.at.ua, 23.01.2012.
  • Фатима Манзур (2012-07-12). "Салах ад-Дин". Ислам.ру. Архивация оригинал (2013-05-10). Халагьи 2013-05-06. {{cite web}}: Unknown parameter |deadlink= ignored (|url-status= suggested) (квеки)


Ошибка Lua в Модуль:External_links на строке 61: assign to undeclared variable 'link'. Халип:Айюбиял