Перейти к содержанию

Унтел

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
"Унтарай я", 1882, Даниялъул националаб галлерея

У́нтел (латин: morbus) буго хасго нормалаб-гуреб хӀал, жинца тӀолго чорхол яги элъул бутӀадул структуралде яги функциялде негативияб асар тӀамулеб, ва жиб къватӀиса щвараб ругънал хадужолъун кколареб.[1][2] Унталаби гьединго лъала медикалал кондицияби (инг. medical conditions) абунги, жал хурхарал хасал гӀаламатаздаги симптомаздаги. Унтел лӀугьинабизе бегьула патогенал гӀадинал къватӀисел фактораз яги жанисел дисфункциябаз. Мисалалъе, иммунияб системадул жанисеб дисфункциялъ рачине бегьула гӀемерал батӀи-батӀиял унталабазде, жидеда гъорлӀ иммунодефициталъул, гьиперсенситивлъул, аллергиязул ва автоиммуниял ригъабазул батӀи-батӀиял формаби ругел.

Унталил буго ункъго аслияб тайпа: инфенкциониял, дефициталъулал, раталилал (генетикиял гьединго генетик-гурелги раталил унталаби), физиологиял унталаби. Унталабазул классификация букӀине бегьулаб цогидаб куцалъ гьабурабги, мисалалъе, инфекциониял ва инфекциониял гурел гӀадинги. ЧагӀазул бищун хвелхӀалал руго коронариял артериябазул унтел (бичвахул обструкция), хадуцун цереброваскулариябги гъоркьияб респираториябги унталаби.[3]

Унталаби лъазарулеб гӀелму ккола патология, жинца гьединго этиология, яги гӀилла гъорлӀе бачунеб.

БатӀи-батӀиял бакӀазда унтел, ригъен, унтулелъи, унти гӀадал терминал хӀалтӀизарула синонималлъун, руго ситуацияби спецификиял конкретиял терминал хӀалтӀизари лъикӀаблъун рикӀкӀунел.[4]

Унтел
Унтел термин гӀатӀидго гӀахьал гьабула бокьараб хӀаладе, жинца чорхол нормалаб функционаллъи биххизабулеб. Гьелдалъун, унталаби хурхун руго чорхол нормалал гьомеостатикиял ролцессазул дисфункциялда.[5] ГӀемериселъ, термин хӀалтӀизабула хас гьабун инфекциял унталабазе, жал клиникияб рахъалъ цӀакъ къватӀичӀарал ва лӀугьунел патогениял микробиял агентал рукӀиналдалъун, гьенире гъорлӀе рачӀуна вирусал, бактериял, фунгал, протозоял, мултицеллулариял организмал, ва аберрантал протеинал, жал прионал гӀадинан лъалел. Инфекция яги колонизация, жиндир гьечӀеб нормалаб функционаллъи къватӀичӀвараб клиникияб биххи ва жинца гьеб лӀугьинабулареб, мисалалъе, бакьазда жанир бактериял, яги пассажир вирусал рукӀин, унтеллъун рикӀкӀунаро. Гьелде данде, инфекция, жиб инкубационияб периодалда ассимптоматикияб букӀунеб, хӀо, хаду жинца симптомал кьолилан ккараб, гӀемериселъ рикӀкӀуна унтеллъун. Инфект-гурел унталаби ккола цогидал хутӀараллщинал, канцералъул цӀикӀкӀанисел формабиги, рекӀел унтелги, генетикияб унтелги гъорлӀе рачун.
  1. ^ Халип:DorlandsDict
  2. ^ White, Tim (19 Декембер 2014). "What is the Difference Between an "Injury" and "Disease" for Comcare Commonwealth Compensation Claims?". Tindall Gask Bentley. Архивация оригиналалдаса 27 Октобер 2017. Щвей 6 Новембер 2017.
  3. ^ "What is the deadliest disease in the world?". WHO. 16 Май 2012. Архивация оригиналалдаса 17 Декембер 2014. Щвей 7 Декембер 2014.
  4. ^ "Mental Illness – Glossary". US National Institute of Mental Health. Архивация оригинал (28 Май 2010). Щвей 18 Април 2010.
  5. ^ "Regents Prep: Living Environment: Homeostasis". Oswego City School District Regents Exam Prep Center. Архивация оригинал (25 Октобер 2012). Щвей 12 Новембер 2012.