Сводешил сияхӀ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал

Сводешил cияхІ (инг. Swadesh list) буго америкаялъулав лингвист Моррис Сводешица бахъараб аллат, жиндир кумекалдлъун бищун щулияб аслуялъулаб къамус гІадаб сипаталда рекъон батІи-батІиял мацІазда гъоркьоб бугеб гІагарлъиялъул хурхеналъе къимат кьолеб. Гьеб буго кинаб букІаниги мацІалъул кьучІал лексемазул, жал гІага-шагарго «кьучІлъиялда» гІодобе иналда рекъон тартибалд лъурал, стандартлъизабураб сияхІ. Бищун кІвар бугеб лексикаялъул минималияб къадар бихьизабун буго 100 рагІи бугеб Сводешил сияхІалда. Гьединго хІалтІизабула басрияб ва дагьабги семантикияб рахъалъ щулияб, амма дагьабги гІатІидаб 207 рагІи бугеб Сводешил сияхІги.

Вариантал ва авторал[хисизабизе | код хисизабизе]

Принцип[хисизабизе | код хисизабизе]

Лексикостатистикаялда ва глоттохронологиялда хІалтІизаби[хисизабизе | код хисизабизе]

100 рагІи бугеб Сводешил сияхІ[хисизабизе | код хисизабизе]

Авар Ингилис ХФА
1 дун I
2 мун you
3 гьев, гьей, гьеб[Комм 1] he, she, it
4 ниж, нилІ we
5 нуж you
6 дол they
7 гьаб this
8 доб that
9 гьаниб here
10 доба, гъоба there
11 щив who
12 щиб what
13 киб where
14 кида when
15 кин how
16 гуро[Комм 2] not
17 киналго, кинабго all
18 гІемерал[Комм 3], гӀемер many
19 чанго some
20 дагьал[Комм 4] few
21 батІиял[Комм 5] other
22 цо one
23 кӀиго two
24 лъабго three
25 ункъго four
26 щуго five
27 кӀудияб big
28 халатаб long
29 гӀатӀидаб wide
30 бицатаб thick
31 бакӀаб heavy
32 гьитӀинаб small
33 къокъаб short
34 чӀедераб narrow
35 тӀеренаб thin
36 чӀужугӀадан woman
37 бихьинчи, чи man
38 гӀадан, инсан man (human)
39 лъимер child
40 лъади, чӀужу wife
41 рос husband
42 эбел mother
43 эмен father
44 рухІчІаголъи, хӀайван animal
45 ччугӀа fish
46 хӀинчӀ bird
47 гьой dog
48 нацӀ louse
49 борохь snake
50 хӀапаро worm
51 гъветӀ tree
52 рохь forest
53 тӀил stick
54 пихъ fruit
55 хьон seed
56 тӀамах leaf
57 кьибил root
58 хъал bark
59 тӀегь flower
60 хер grass
61 квар rope
62 тӀом skin
63 гьан meat
64 би blood
65 ракьа bone
66 кьаралъи, тІатІи fat
67 хоно egg
68 лълъар (лІар) horn
69 рачӀ tail
70 хӀули feather
71 рас hair
72 бетӀер head
73 гӀин ear
74 бер aye
75 магІазукъалал nose
76 кӀал mouth
77 гӀус, ца tooth
78 мацӀ tongue
79 малъ fingernail
80 хӀетӀе foot
81 бох (мачІчІуялдаса хІатІиде) leg
82 наку knee
83 квер, хъат hand
84 кваркьи wing
85 чехь (цІинадаса гъоркье) belly
86 бакь-кӀач, ургьимес guts
87 габур neck
88 мугъ back
89 керен breast
90 ракӀ heart
91 тӀул liver
92 гьекъезе (лъим) to drink
93 кваназе to eat
94 хӀанчӀизе to bite
95 цӀункӀизе to suck
96 тузе to spit
97 лагӀизе to vomit
98 пузе (гьури) to blow
99 хӀухьел цӀазе to breathe
100 релъизе to laugh
101 бихьизе to see
102 рагӀизе to hear
103 лъазе to know
104 ургъизе, пикру гьабизе to think
105 махІ чІвазе, сунтӀизе to smell
106 хӀинкъизе to fear
107 кьижизе to sleep
108 гӀумру гьабизе to live
109 хвезе to die
110 чӀвазе to kill
111 къеркьезе, рагъизе (тушмангун) to fight
112 чан гьабизе (рохьоб) to hunt
113 кьабизе (цо нухалъ квералъ)[Комм 6] to hit
114 къотӀизе (носоца) to cut
115 бикьизабизе, бикьизе to split
116 къазабизе, хІунчизабизе (нус) to stab
117 хъарсине to scratch
118 бухъизе (гвенд) to dig
119 лъедезе, лъим ххазе (иш гьабизе кІвей) to swim
120 роржине to fly
121 рилІине, ине, хьвадизе to walk
122 рачӀине to come
123 регизе (бусада) to lie
124 гӀодор чӀезе to sit
125 рахъун чӀезе to stand
126 сверизаризе, руссинаризе[Комм 7] to turn
127 бортизе, щапизе to fall
128 кьезе to give
129 кквезе (квералъ) to hold
130 данде къазе, тІаде цузе[Комм 8] to sqeeze
131 лІулІазе (гІемер) to rub
132 чуризе (кверал) to wash
133 бацIцӀине (хІур) to wipe
134 цӀазе (жиндего тІаде) to pull
135 цузе (цебе, жиндасаго) to push
136 рехизе (гамачІ) to throw
137 бухьине (кваралъ) to tie
138 букъизе (гурде) to sew
139 рикӀкӀине to count
140 абизе to say
141 кечӀ ахӀизе to sing
142 хӀазе to play
143 лъедон ине, лъедине (гама) to float
144 чвахизе to flow
145 цӀорозе (лъим) to freez
146 гьорозе (бох) ro swell
147 бакъ sun
148 моцӀ moon
149 цӀва star
150 лъим water
151 цӀад rain
152 гІор, лъар river
153 хӀор lake
154 ралъад sea
155 цӀам salt
156 гамачӀ, гьецІо stone
157 сали sand
158 хӀур dust
159 ракь earth
160 накӀкӀ cloud
161 хьухь, гIодонакIкI fog
162 зоб sky
163 гьури wind
164 гӀазу snow
165 цӀвер ice
166 кӀкӀуй smoke
167 цӀа fire
168 рахъу, мухIур ash
169 цІа рекІине, бухӀизе to burn
170 нух road
171 мегӀер mountain
172 багӀараб red
173 гӀурччинаб green
174 тӀогьилаб yellow
175 хъахӀаб white
176 чӀегӀераб black
177 сордо night
178 къо day
179 сон, лъагІел year
180 хинаб (гьава-бакъ) warm
181 цӀорораб (гьава-бакъ) cold
182 цӀураб (хъаба) full
183 цӀияб new
184 басрияб old
185 лъикӀаб good
186 квешаб bad
187 махӀцараб rotten
188 чорокаб, хъубаб dirty
189 битӀараб (нух) straight
190 гургинаб round
191 бегӀераб (нус) sharp
192 тӀехIараб (нус) dull
193 цӀвакараб, битӀараб smoth
194 биччараб wet
195 бакъвараб dry
196 битӀараб, ритІухъаб correct
197 гӀагараб, аскІосеб near
198 рикӀкӀадаб far
199 кваранаб right
200 квегӀаб left
201 аскӀоб, -хъ, -да at
202 жаниб, -лъулІ, -улІ, -об, -иб in
203 цадахъ, -гун with
204 ва, -ги and
205 нагагь, -ани, -ни if
206 щайгурони, щай абуни, щай гурелъул because
207 цӀар (инсанасул) name

207 рагІи бугеб Сводешил сияхІ[хисизабизе | код хисизабизе]

ГъоркьегІан кьун буго 207 рагІи бугеб стандартияб Сводешил сияхІ ингилис мацІалдаса дурус гьабураб таржамагун, гьлъул комментариялги гІадахъ росун ва гІемерисел лексемабазул магІнабиги ингилис мацІалда жидер аслияб магІнаяле данде ккезарун.

Авар ИФА Авар ИФА Авар ИФА
1 дун dun 70 хӀули ˈħu.li 139 рикӀкӀине ˈri.kːʼi.ne
2 мун mun 71 рас räs 140 абизе ˈʔä.bi.ze
3 эв, эй, эб[Комм 1] ʔew, ʔej, ʔeb 72 бетӀер be.ˈtʼer 141 кечӀ ахӀизе ket͡ʃʼ‿ˈä.ħi.ze
4 ниж, нилӀ niʒ, nit͡ɬː 73 гӀин ʕin 142 хӀазе ˈħä.ze
5 нуж nuʒ 74 бер ber 143 лъедине(гама) ˈɬːe.di.ne
6 дол doɫ 75 мегІер me.ˈʕer 144 чвахизе ˈt͡ʃʷä.χːi.ze
7 гьаб häb 76 кӀал kʼäɫ 145 цӀорозе (лъим) t͡sːʼo.ˈro.ze
8 доб dob 77 гӀус ʕus 146 гьорозе (бох) ho.ˈro.ze
9 гьаниб ˈhä.nib 78 мацӀ mät͡sːʼ 147 бакъ bäq͡χːʼ
10 доба, гъоба do.ˈbä, ʁo.ˈbä 79 малъ mäɬ 148 моцӀ mot͡sːʼ
11 щив ʃːiw 80 хӀетӀе ħe.ˈtʼe 149 цӀва t͡sːʷʼä
12 щиб ʃːib 81 бох (мачІчІалдаса хІатІиде) boχː 150 лъим ɬːim
13 киб kib 82 наку ˈnä.ku 151 цӀад [t͡sːʼäd
14 кида ˈki.dä 83 хъат q͡χːät 152 гІор ʕor
15 кин kin 84 кваркьи kʷär.ˈt͡ɬːʼi 153 хӀор ħor
16 гуро ˈɡu.ro 85 чехь (цІинадаса гъоркье) t͡ʃex 154 ралъад rä.ˈɬäd
17 кинабго, киналго ˈki.näb.ɡo, ˈki.näɫ.ɡo 86 бакь-кӀач bät͡ɬːʼ.kʼät͡ʃ 155 цӀам t͡sːʼäm
18 гІемераб ʕe.ˈmer.äb 87 габур ɡä.ˈbur 156 гамачӀ [ɡä.ˈmät͡ʃʼ]
19 чанго [ˈt͡ʃ än.ɡo] 88 мугъ [muʁ] 157 сали [ˈsä.li]
20 дагьаб [ˈdä.häb] 89 керен [ke.ˈren] 158 хӀур [ħur]
21 батӀияв
батІиял
[bä.ˈtʼi.jäw]
[bä.ˈtʼi.jäɫ]
90 ракӀ [räkʼ] 159 ракь (грунт) [rät͡ɬːʼ]
22 цо [t͡so] 91 тӀул [tʼuɫ] 160 накӀкӀ [näkʼː]
23 кӀиго [ˈkʼi.ɡo] 92 гьекъезе (лъим) [he.ˈq͡χːʼe.ze] 161 хьухь, гIодонакIкI [xux], [ʕo.ˈdo.näkʼː]
24 лъабго [ˈɬäb.ɡo] 93 кваназе [kʷä.ˈnä.ze] 162 зоб [zob]
25 ункъго [ˈʔunq͡χːʼ.ɡo] 94 хӀанчӀизе [ˈħän.t͡ʃʼi.ze] 163 гьури [huˈri]
26 щуго [ˈʃːugo] 95 цӀункӀизе [ˈt͡sːʼun.kʼi.ze] 164 гӀазу [ˈʕä.zu]
27 кӀудияб [kʼu.ˈdi.jäb] 96 тузе [tu.ˈze] 165 цӀер [t͡sːʼer]
28 халатаб [χːä.ˈɫä.täb] 97 лагӀизе [ˈɫä.ʕi.ze] 166 кӀкӀуй [kːʼuj]
29 гӀатӀидаб [ʕä.ˈtʼi.däb] 98 пузе (гьури) [pu.ˈze] 167 цӀа [t͡sʼä]
30 бицатаб [bi.ˈt͡sːä.täb] 99 хӀухьел цӀазе [ħu.xel t͡sːʼä.ze] 168 рахъу, мухIур [rä.q͡χːu], [mu.ˈħur]
31 бакӀаб [ˈbä.kʼäb] 100 релъизе [ˈre.ɬi.ze] 169 цІа рекІине,

бухӀизе

[ˈt͡sʼä re.kʼi.ne][ˈbu.ħi.ze]
32 гьитӀинаб [hi.ˈtʼi.näb] 101 бихьизе [ˈbi.xi.ze] 170 нух [nuχ]
33 къокъаб [ˈq͡χːʼo.q͡χːʼäb] 102 рагӀизе [ˈrä. ʕi.ze] 171 мегӀер [me.ˈʕer]
34 чӀедераб [t͡ʃːʼe.ˈde.räb] 103 лъазе [ˈɬä.ze] 172 багӀараб [bä.ˈʕä.räb]
35 тӀеренаб [tʼe.ˈre.näb] 104 ургъизе, пикру гьабизе [ˈʕur.ʁi.ze]

[ˈpik.ru hä.ˈbize]

173 гӀурччинаб [ʕur.ˈt͡ʃːi.näb]
36 чӀужугӀадан [t͡ʃːʼu.ʒu.ʕä.ˈdän] 105 сунтӀизе [ˈsːun.tʼi.ze] 174 тӀогьилаб [tʼo.ˈhi.läb]
37 бихьинчи [bi.ˈxin.t͡ʃi] 106 хӀинкъизе [ˈħin.q͡χːʼi.ze] 175 хъахӀаб [ˈq͡χːä.ħäb]
38 гӀадан [ʕä.ˈdän] 107 кьижизе [ˈt͡ɬːʼi.ʒi.ze] 176 чӀегӀераб [t͡ʃʼe.ˈʕe.räb]
39 лъимер [ˈɬi.mer] 108 гӀумру гьабизе [ˈʕum.ru hä.ˈbi.ze] 177 сордо [sor.ˈdo]
40 чӀужу

лъади

[t͡ʃːʼu. ʒu]

[ˈɬːä.di]

109 хвезе [ˈχʷe.ze] 178 къо [q͡χʼːo]
41 рос [rosː] 110 чӀвазе [ˈt͡ʃʷʼä.ze] 179 сон,

лъагІел

[son],

[ˈɬä.ʕel]

42 эбел [ʔe.ˈbel] 111 къеркьезе, рагъизе (тушмангун) [q͡χːʼer.ˈt͡ɬːʼe.ze], [ˈrä.ʁi.ze] 180 хинаб (гьава-бакъ) [ˈχi.näb]
43 эмен [ʔe.ˈmen] 112 чан гьабизе (рохьоб) [t͡ʃän hä.ˈbi.ze] 181 цӀорораб (гьава-бакъ) [t͡sʼːo.ˈro.räb]
44 хӀайван [ħäj.ˈwän] 113 кьабизе(цо нухалъ квералъ)[Комм 6] [ˈt͡ɬːʼä.bi.ze] 182 цӀураб (хъаба) [ˈt͡sʼu.räb]
45 ччугӀа [t͡ʃːu.ˈʕä] 114 къотӀизе (носоца) [ˈq͡χːʼo.tʼi.ze] 183 цӀияб [ˈt͡sʼi.jäb]
46 хӀинчӀ [ħint͡ʃːʼ] 115 хъвалхьине [ˈq͡χːʷäɫ.xi.ne] 184 басрияб [bäsː.ˈri.jäb]
47 гьой [hoj] 116 къазабизе, хІунчизабизе (нус) [q͡χːʼä.zä.ˈbi.ze] 185 лъикӀаб [ˈɬːi.kʼäb]
48 нацӀ [nät͡sːʼ] 117 гаржинабизе

хъарсизе

[ˈq͡χːär.sːi.ze] 186 ццидахараб, квешаб [t͡sːi.ˈdä.χä.räb], [ˈkʷe. ʃäb]
49 борохь [bo.ˈrox] 118 бухъизе (гвенд) [ˈbu.q͡χːi.ze] 187 махӀцараб [ˈmäħ.t͡sä.räb]
50 хӀапаро [ħä.ˈpä.ro] 119 лъедезе, лъим ххазе (иш гьабизе кІвезе) [ɬːe.ˈde.ze], [ˈɬːim χːä.ze] 188 чорокаб [t͡ʃo.ˈro.käb]
51 гъветӀ [ʁʷetʼ] 120 роржине [ˈror.ʒi.ne] 189 битӀараб (нух) [ˈbi.tʼä.räb]
52 рохь [rox] 121 рилълъине, ине,

хьвадизе

[ri.ˈt͡ɬːi.ne], [ˈʔi.ne], [ˈxʷä.di.ze] 190 гургинаб [ɡur.ˈɡi.näb]
53 тӀил [tʼil] 122 рачӀине [ˈrä.t͡ʃʼi.ne] 191 бегӀераб (нус) [be.ˈ ʕe.räb]
54 пихъ [piq͡χː] 123 регизе (ракьалда) [ˈre. ɡi.ze] 192 тӀехIараб (нус) [ˈtʼe.ħä.räb]
55 хьон [xon] 124 гӀодор чӀезе [ʕo.dor ˈt͡ʃːʼe.ze] 193 цӀвакараб, битӀараб [ˈt͡sːʷʼä.kä.räb], [ˈbi.tʼä.räb]
56 тӀамах [tʼ.ˈmäχ] 125 рахъун чӀезе [rä.q͡χːun ˈt͡ʃʼe.ze] 194 биччараб [ˈbi.t͡ʃːä.räb]
57 кьибил [t͡ɬːʼi.ˈbil] 126 сверизаризе, руссинаризе («нухдаса унаго, кваранидехун») [sːʷe.ri.zä.ˈri.ze],

[ˈru.sːi.nä.ri.ze]

195 бакъвараб [bä.ˈq͡χːʷʼä.räb]
58 хъал [q͡χːäl] 127 бортизе (битІун гІодобе) [ˈbor.ti.ze] 196 битӀараб (хІакъикъияб) [ˈbi.tʼä.räb]
59 тӀегь [tʼeh] 128 кьезе [ˈt͡ɬʼːe.ze] 197 гӀагараб,

аскІосеб

[ʕä.ˈ ɡä.räb]

[ʔäsː.ˈkʼo.sːeb]

60 хер [χːer] 129 кквезе (квералъ) [kːʷe.ze] 198 рикӀкӀадаб [ˈri.kʼːä.däb]
61 квар [kʷär] 130 данде къазе,

тІаде цузе (квералъ къуваталдалъун)

[ˈdän.de  ˈq͡χʼːä.ze],

[ˈtʼä.de ˈt͡su.ze]

199 кваранаб [kʷä.ˈrä.näb]
62 тӀом [tʼom] 131 лъулъазе (гІемер) [t͡ɬːu.ˈt͡ɬːä.ze] 200 квегӀаб [ˈkʷe. ʕäb]
63 гьан [hän] 132 чуризе (кверал) [ˈt͡ʃu.ri.ze] 201 аскӀоб, -хъ, -да [ʔäsː.ˈkʼob]
64 би [bi] 133 бацIцӀине (хІур) [ˈbä.t͡sːʼi.ne] 202 жаниб,

-лъулъ, -улъ, -об, -иб

[ˈʒä.nib]

[-ɬuɬ], [-ut͡ɬː], [-ob], [-ib]

65 ракьа [rä.t͡ɬːʼä] 134 цӀазе (жиндего тІаде) [ˈt͡sːʼä.ze] 203 цадахъ

-гун

[t͡sä.ˈdäq͡χː]

[-ɡun]

66 кьаралъи [t͡ɬʼːä.ˈrä.ɬi] 135 цузе (цебе, жиндасаго) [ˈt͡su.ze] 204 ва, -ги [wä], [-ɡi]
67 хоно χo.ˈno 136 рехизе (гамачІ) ˈre.χːi.ze 205 -ани, -ни äni, ni
68 лӀар t͡ɬːär 137 бухьине (кварица) ˈbu.xi.ne 206 щайгурони ˈʃːäj.ɡu.ro.ni
69 рачӀ rät͡ʃːʼ 138 букъизе (гурде) ˈbu.q͡χːʼi.ze 207 цӀар (чиясул) t͡sːʼär

Къокъаб сияхІ[хисизабизе | код хисизабизе]

ХІужжаби[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. 1,0 1,1 Авара мацІалда руго III гьумералъул цолъул формялъул цогидал цІарубакІалги: 1) чиясул жинсалъул — гъов [ʁow], гьав [haw], дов [dow]; 2) чІужуялъул жинсалъул — гъой [ʁoj], гьай [haj], дой [doj]; 3) гьоркьохъеб жинсалъул — гъоб[ʁob], гьаб [hab], доб [dob].
  2. ХІалтІизабула цогидал каламалъул бутІабазда цадахъ фигІлабазда хутІизегІан. ФигІлабаз гьечІолъи бихьизабула хасаб формаялдалъун.
  3. гІемерав — ч. ж., [гІемерай] — чІ. ж.
  4. дагьав — ч. ж.; [дагьай] — чІ. ж.; дагьаб — гь. ж.
  5. батІияв — ч. ж.; батІияй — чІ. ж.; батІияб — гь. ж.
  6. 6,0 6,1 Гьединго бегьула "хъат базе" абураб фигІлуяб фраза хІалтІизабизе.
  7. («нухдаса унаго, кваранидехун»)
  8. (квералъ къуваталдалъун)

РегІелал[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Campbell, Lyle. (1998). Historical Linguistics: An Introduction. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 0-262-53267-0.
  • Embleton, Sheila (1995). Review of An Indo-European Classification: A Lexicostatistical Experiment by Isidore Dyen, J.B. Kruskal and P.Black. TAPS Monograph 82–5, Philadelphia. in Diachronica Vol. 12, no. 2, 263–68.
  • Gudschinsky, Sarah. (1956). "The ABCs of Lexicostatistics (Glottochronology)." Word, Vol. 12, 175–210.
  • Hoijer, Harry. (1956). "Lexicostatistics: A Critique." Language, Vol. 32, 49–60.
  • Holm, Hans J. (2007). "The New Arboretum of Indo-European 'Trees': Can New Algorithms Reveal the Phylogeny and Even Prehistory of Indo-European?" Journal of Quantitative Linguistics, Vol. 14, 167–214.
  • Holman, Eric W., Søren Wichmann, Cecil H. Brown, Viveka Velupillai, André Müller, Dik Bakker (2008). "Explorations in Automated Language Classification". Folia Linguistica, Vol. 42, no. 2, 331–354
  • Sankoff, David (1970). "On the Rate of Replacement of Word-Meaning Relationships." Language, Vol. 46, 564–569.
  • Starostin, Sergei (1991). Altajskaja Problema i Proisxozhdenie Japonskogo Jazyka [The Altaic Problem and the Origin of the Japanese Language]. Moscow: Nauka
  • Swadesh, Morris. (1950). "Salish Internal Relationships." International Journal of American Linguistics, Vol. 16, 157–167.
  • Swadesh, Morris. (1952). "Lexicostatistic Dating of Prehistoric Ethnic Contacts." Proceedings of the American Philosophical Society, Vol. 96, 452–463.
  • Swadesh, Morris. (1955). "Towards Greater Accuracy in Lexicostatistic Dating." International Journal of American Linguistics, Vol. 21, 121–137.
  • Swadesh, Morris. (1971). The Origin and Diversification of Language. Ed. post mortem by Joel Sherzer. Chicago: Aldine. ISBN 0-202-01001-5. Contains final 100-word list on p. 283.
  • Swadesh, Morris, et al. (1972). "What is Glottochronology?" in Morris Swadesh and Joel Sherzer, ed., The Origin and Diversification of Language, pp. 271–284. London: Routledge & Kegan Paul. ISBN 0-202-30841-3.
  • Wittmann, Henri (1973). "The Lexicostatistical Classification of the French-Based Creole Languages." Lexicostatistics in Genetic Linguistics: Proceedings of the Yale Conference, April 3–4, 1971, dir. Isidore Dyen, 89–99. La Haye: Mouton.[1]

КъватІисел регІелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Викикъамусалъул логотип
Викикъамусалъул логотип
Викикъамусалда руго макъалаби Appendix:Swadesh lists категориялда