Перейти к содержанию

Минерал

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Мон Сен-Илералдаса серандиталъул, натролит, аналцималъул ва айгириналъул кристаллал, Квебек, Канада

Геологиялда ва минералогиялда, минерал яги минералазул тайпа ккола, гӀатӀидаб магӀнаялда, къвакӀараб жо, жиндир химикияб гӀуцӀи ва хасаб кристалияб структура бугеб ва тӀабигӀаталда бацӀцӀадаб формаялда дандчӀвалеб.[1][2]

Минералалъул геологияб баянкьеялъ гьоркьоса рахъула гӀицӀго чӀаголъабазулӀ дандчӀвалел жал. Амма цо-цо минералал гӀемериселъ ккола биогениял (калцит гӀадал) яги химикияб рахъалъ органикиял жаллъун (меллит гӀадал). Гьеб гуребги, рухӀчӀаголъабаз гӀемериселъ синтезинарула инорганикиял минералал (гьидроксилапатит гӀадал), жал мугӀрул магӀданазда дандчӀвалел.

Минерал абураб концепт батӀа гьабула гьецӀоялдаса, жиб бокьараб боккелаб геологияб материаллъун кколеб ва жиндир гӀураб къадаралда жаниб гӀахьалго цохӀаллъиги бугеб. ГьецӀо букӀине бегьуа гӀуцӀун минералалъул цо тайпаялдаса, яги букӀине бегьула кӀиго яги цӀикӀкӀун жал батӀи-батӀиял фазабазде рикьарал батӀи-батӀиял минералазул аггрегатлъун.[3]

Цо-цо тӀабигӀиял къвакӀарал, жидер мухӀканаб кристаллияб структураги гьечӀел опал яги обсидиан гӀадал жалазде абизе рекъараб буго минералоид–илан.[4] Химикияб итӀнел тӀабигӀаталда батӀи-батӀияб кристаллияб структураялда дандчӀвалеб батани, щибаб структура рикӀкӀуна минералазул хасал тайпабилъун. Гьедин, мисалалъе, кварц ва стишовит ккола батӀи-батӀиял минералаллъун, жал цохӀого жодаса гӀуцӀарал — силициялъул диоксидалдаса.

Интернационалаб Минералогияб Ассоциация (инг. International Mineralogical Association, IMA) ккола минералазул тайпабазул баянгьабиялъул ва номенклатураялъул киназго рикӀкӀараб идаралъун. 2021 соналъул январалде бугеб хӀалалада рекъон, IMA-ялъ рикӀкӀуна минералазул 5,780 официалияб тайпа[5] ва 5,981 церелъурал яги традициониял.[6]

ЦӀар кьурал минералазул тайпабазул химикияб гӀуцӀи чанго хисизе бегьула гъорлӀе дагьа-дагьал журанжал ккей сабаблъун. Тайпаялъул хасал вариетазул рукӀине бегьула жидерго киназго рикӀкӀарал яги официалиял цӀарал.[7] Мисалалъе, аметист ккола фиолетияб вариет кварц минералалъул. Цо-цо минералазул рукӀине бегьула минералалъул структураялда эквивалентиял бакӀал кколел кӀиго яги цӀикӀкӀун химикиял элементазул цоккурал-гурел пропорцияби; мисалалъе, макинавиталъул формула кьола (Fe,Ni)
9
S
8
гӀадин, магӀнаги Fe
x
Ni
9-x
S
8
бугеб, гьениб x буго 0 ва 9 тархазда гьоркьоб бугеб хисарулеб рикӏкӏен. Цо-цо цоккураб-гуреб гӀуцӀи бугел минералал цӀикӀкӀаниселъ яги дагьалъ рикьула хасал тайпабазде, минералазул групабиги гӀуцӀун; мисалалъе, гьедин рикьула силакатал Ca
x
Mg
y
Fe
2-x-y
SiO
4
, оливиналъул группа.

Аслияб химикияб гӀуцӀи ва кристаллияб структура гуребги, минералазул тайпаялъул сипат гьабиялде гӀемериселъ гъорлӀе рачуна гьелъул гӀаммал физикиял хасиятал: гьабит, къвакӀи, кунчӀи, каркари, кьер, хӀучч, щулалъи, регъел, фрактура, бикь-бикьи, хасаб бакӀлъи, магнетизм, флуоресценция, радиоактивлъи, ва гьединго гьелъул тагӀам яги махӀ ва цӀекӀлъелгун реакция.

Минералазул классификация гьабула кӀулиял химикиял компонентазда рекъон; кӀиго аслияб системалъун буго Данал классификация ва Штрунцил классификация. Силикат минералаз гӀага-шагарго 90%-алъ гӀуцӀула Ракьалъул хъаллъи.[8][9] Цогидал кӀвар бугел минералиял групабаз гъорлӀе рачуна жалгоял элементал, сулфидал, оксидал, гьалидал, карбонатал, сулфатал ва фосфатал.

Минерал абураб рагӀи буго бачӀараб Халип:Lang-la-x-medieval абураб рагӀудаса, гьебги латин: minera, магӀдан абулеб рагӀудаса.[10]

ГьецӀаби, магӀданал, ва къиматал ганчӀал

[хисизабизе | код хисизабизе]

Физикиял хасиятал

[хисизабизе | код хисизабизе]
Могьсил къвакӀи Минерал Химикияб формула
1 Талк Mg3Si4O10(OH)2
2 Гипс CaSO4·2H2O
3 Калцит CaCO3
4 Флуорит CaF2
5 Апатит Ca5(PO4)3(OH,Cl,F)
6 Ортоклаз KAlSi3O8
7 Кварц SiO2
8 Топаз Al2SiO4(OH,F)2
9 Корунд Al2O3
10 Алмас C
  1. John P. Rafferty, ed. (2011): Minerals; p. 1. In the series Geology: Landforms, Minerals, and Rocks. Rosen Publishing Group. ISBN 978-1615304899
  2. Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, Andrei (2004). Minerals: Their Constitution and Origin. Cambridge University Press. гь. 10. ISBN 978-0-521-52958-7.
  3. Stephenson, Tim; Stephenson, Carolyn. "Rocks & Minerals". Gem Rock. Creetown Gem Rock Museum. Щвей 18 юл 2019.
  4. Austin Flint Rogers and Paul Francis Kerr (1942): Optical mineralogy, 2nd ed., p. 374. McGraw-Hill; ISBN 978-1114108523
  5. Pasero, Marco; цгл. (январ 2022). "The New IMA List of Minerals – A Work in Progress" (PDF). The New IMA List of Minerals. IMA – CNMNC (Commission on New Minerals Nomenclature and Classification). Архивация (PDF) оригиналалдаса, 15 январ 2022. Щвей 27 январ 2022.
  6. "IMA Database of Mineral Properties / RRUFF Project". Department of Geosciences, University of Arizona. Щвей 27 январ 2022.
  7. "Definition of mineral variety". mindat.org. Щвей 1 март 2018.
  8. Klein, Cornelis; Hurlbut, Cornelius S., Jr. (1993). Manual of mineralogy : (after James D. Dana) (21st ред.). New York: Wiley. гь. 440. ISBN 047157452X.{{cite book}}: CS1 maint: multiple names: authors list (link)
  9. Klein, Cornelis (14 октобер 2019). "Mineral – Silicates". Encyclopedia Britannica. Щвей 20 април 2021.
  10. "mineral" entry in the Merriam-Webster online dictionary. Accessed on 2020-08-28.

ГӀаммал мугъчӀваял

[хисизабизе | код хисизабизе]
Ингилисалда

ТӀадеги цӀалиялъе

[хисизабизе | код хисизабизе]
Ингилисалда:

КъватӀисел регӀелал

[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Minerals Халип:Natural resources