Глагол авар мацӀалда

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал

Глаго́л – кӀалъай-мацӀалъул бутӀа авар мацIалда, жинца лIугьа-бахъинги ахIвал-хIалги бихьизабулеб.

Инфинитив[хисизабизе | код хисизабизе]

Авар мацӀалда инфинитив ккола глаголалъул байбихьул форма. Инфинитив лIугьуна кIиго батIияб къагIидаялъ:

  • гьадингояб – гьаб лIугьуна -(и)зе (яги -(о́)зе, -(а́)зе, -(е́)зе) абураб инфинитивияб суффиксги тӀадежубан. БатӀиял формаби рукӀиналъулги гӀила буго.
  • назалияб – гьаб ккола магӀарзухъанаб -n- (-Vn-) гьаркьилаб инфинитивияб суффикс (кьолболIго букIуна жибго, хIо глагол гIуцIизе ккейдал цебегоялдаса нахъе -не-гIадин цIунун хутIана).

Гьадингояб форма[хисизабизе | код хисизабизе]

ГIемерисел авар глаголал гьадингоял ккола. Гьезда гьоркьоре уна назалиялги (яги магIарзулалги) рукIун гьадингоял лIугьаралги. Гьезул байбихьулаб (яги гIицIгояб) суффикс ккола -ze. ХутIарщинал киниги, гьабги букIине бегьула кIиго суффикс тIад-тIад жубараб (цо батIияб падежияб – цо кидагосеб кьовулаб). падеж). Авар мацIалъул инфинитивал ккола кьовул падежалдасан лIугьарал. Бакълъухъ диалекталда гьеб буго жибго -йе абун, болмацIалдагогIадин гьелдаги кьолбодаги гьоркьоб рекIинабулеб -и-ги буго.

Гьаб формадул глаголазде гьоркьоре уна: кIу́сизе, кIу́ризе, ка́лчизе, су́ризе, бо́ртизе, бо́рхизе, хъу́ризе, хъу́шкьизе, су́нтIизе. Гьалъул масдар -и-суффиксалда лIугIула: кIу́с-и, кIу́р-и, ка́лч-и, су́р-и, бо́рт-и, бо́рх-и, хъу́р-и, хъа́шкь-и, су́нтI-и. Масдаралъул -и-ги рекIинабулеб -и-ялъулги цоцазда хурхен гьечIо. КIиялго гьел кьолбохъа рекIуна.

Назалияб форма[хисизабизе | код хисизабизе]

ТIоцебиселда дандеккун, гьаб гIемерго дандчIваларо. Цо мехалда -n- букIана жибго кьолбол гIаламат, хIо цодагь хадуб гьеб, кьовул падежалъул -е нахъа рекIинеги гьабун жибго жиндие гIураб инфинитивияб суффикслъун лIугьана. Гьаб битIи-хъвай хIалтIуларо диалектазда. Гьенир -n- кьолболIго хутIула, гьелтIе жидерго инфинитивги жубала, масала: и́нзи (болм. и́не), къи́нзи (болм. къи́не), бучча́нзи (болм. бу́ччине) ва гь.ц.

Гьадинал глаголал ккола: и́не, кIкIви́не, хи́не, гъи́не, ба́чине, бу́ччине, ба́хъине, ба́цIине, ба́чIине, бу́кIине, ху́рхине ва гь.ц.

Амма гьал глаголал хIаллъани, гьезулIас -н- тIубанго тIагIуна: ба́чине > бача́ризе, ху́рхине – хурха́ризе, бу́кIине – букIа́ризе, ба́цIине – бацIа́ризе ва гь.ц.

Буго цинги гьадинаб гIаламатги – омонимиял кьалбал ккун рукIуна батIи-батIиял формазда: ба́хъизе – ба́хъине, бу́ччизе – бу́ччине.

Диалектазда[хисизабизе | код хисизабизе]

Диалектазда (киналго малъичIого) назалияб форма гьечIо, -n- кьолболIаго хутIун букIиндал. -n-кьолботIе жидерго бугеб инфинтивияб суффиксги жубан лIугьуна гьезул инфинитивияб форма.

  • Хунз диалекталда -зи абула, цохIо Генубги цо кIиго-лъабго росу хутIизегIан – гьез -зе яги абула.
  • Бакълъухъ диалекталда -йе/-е абула: у́нтийе, су́кIие, квача́е ва гь.ц.
  • ГIандал диалекталда цIикIкIунис -де буго, сугъралIияб ялъуни чIохъияб сверелазда -тте-ги абула. Кьолбодаги инфинитивияб суффиксалдаги гьоркьоб рекIинабулеб -и- букIунаро: у́нтде (яги у́нтте), су́кIде, квача́де ва гь.ц. ХIо цого цо кIкIуядияб сверелалда -зе абула рекIинабулеб -и-гун.
  • БацIадияб жубараб диалекталдаги -зе буго рекIинабулеб -и- гьечIогун: у́нтзе, су́кIзе ва гь.ц.
  • Гьид диалекталда буго -ле (гьеб тун батIиял журарал диалектаздаги – шуланияб, къулебаб, къелебаб): у́нтле, су́кIле ва гь.ц.
  • Анцухъ диалекталда кинацаго -зи абула, цохIо чIадаколояб сверелалда -жи хутIизегIан. Гьезул -жи-ги гъобго -зи ккола, гьеб буго сверелалъул хасал гIаламатазда хурхараб жо (з > ж, с > ш, ц > ч – Бакълъухъ диалекталдагогIадин).