Андал

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Андал
КӀодолъи
Халалъи9000 км
ГӀеблъи500 км
Бищун борхатаб бакӀ
ТӀогьАконкагуа 
Борхалъи6961 м
Координатал32/39/10/S/70/0/40/W 
Геология
ЛӀугьинЦебесеб Юраялда байбихьун 
ОрогенияАлпияб 
География
32°39′10″ ж. гӀ. 70°00′40″ бтӀ. х.HGЯO
Пачалихъал
Жанубияб Америка
БагӀараб тӀанкӀ
Андал
 Медиафайлал Викигъамасалда

Андал ялъуни Анд мугӀрул (исп. Cordillera de los Andes) — дунялалда бищун халатаб континенталияб мугӀрул бал, жинца Жанубияб Америкаялъул бакътӀерхьуда гьоркьоса къотӀичӀеб рорхатракьал гӀуцӀулеб. Балалъул халалъи буго 8900 км, гӀеблъи — 200-ялдаса 700-де щун км (бищун гӀебаб бакӀ буг 18°S20°S халалъелалда гьоркьоб), гьоркьохъеб борхалъи буго гӀ.-ш. 4000 м. Андал тӀиритӀарал руго шималалдаса жанубалде Жанубияб Америкаялъул анкьго пачалихъалдасан, гьелги: Венесуэла, Колумбия, Эквадор, Перу, Боливия, Чили ва Аргентина.

Жиндир халалъул Андал рикьун руго чанго балалде, гьоркьор ругел жаниблъабаз ратӀа гьарурал. Андазда руго чанго борхатаб тӀалъи, гьезул цо-цоязда руго чӀахӀиял шагьарал, Кито, Богота, Кали, Арекипа, Меделйин, Букараманга, Сукре, Мерида, Эл-Алто ва Ла-Пас гӀадал. Алтиплано тӀалъи ккола борхалъиялъул рахъалъ кӀиабилеблъун Тибеталъул тӀалъиялдаса хадуб. Гьел балал, жиндирго иргаялда, климаталда рекъон группинарула лъабго аслияб тӀелалде: тропикиял Андал, ракъварал Андал ва регьелал Андал. .

Андал ккола Азия тун къватӀиб бугеб мугӀрул бал. Гьезул бищун борхатаб тӀогь буго Аконкагва мегӀер, жиндир ралъдал гьумералдаса борхалъи 6 961 м бугеб. Эквадоралъул Андазда бугеб Чимборасо пик ккола Ракь тӀадсвериялъ лӀугьунеб экваториалияб цутӀел букӀинал гьелъул централдаса бищун добегӀан бугеб бакӀлъун. Бищун рорхатал вулканалги руго Андазда, гьезда гъорлӀ 6893 метр борхалъиялъул Охос-дел-Саладо, Чилиялъулги Аргентинаялъулги гӀорхъода бугеб.

Андал гьединго ккола бутӀалъун Американ Кордилйеразул, мугӀрул балазул (кордилйеразул) рахас, жибги Шималияб, Централияб ва Жанубияб Америкаялъул ва Антарктидаялъул бакътӀерхьул бал гӀуцӀулел балаз къараб.

Этимология[хисизабизе | код хисизабизе]

География[хисизабизе | код хисизабизе]

Геология[хисизабизе | код хисизабизе]

Баянкьелал[хисизабизе | код хисизабизе]

МугъчӀваял[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Oncken, Onno; эд цгл. (2006). The Andes. Frontiers in Earth Sciences. doi:10.1007/978-3-540-48684-8. ISBN 978-3-540-24329-8.
  • Biggar, J. (2005). The Andes: A Guide For Climbers. 3rd. edition. Andes: Kirkcudbrightshire. ISBN 0-9536087-2-7
  • de Roy, T. (2005). The Andes: As the Condor Flies. Firefly books: Richmond Hill. ISBN 1-55407-070-8
  • Fjeldså, J. & N. Krabbe (1990). The Birds of the High Andes. Zoological Museum, University of Copenhagen: ISBN 87-88757-16-1
  • Fjeldså, J. & M. Kessler (1996). Conserving the biological diversity of Polylepis woodlands of the highlands on Peru and Bolivia, a contribution to sustainable natural resource management in the Andes. NORDECO: Copenhagen. ISBN 978-87-986168-0-1

Библиография[хисизабизе | код хисизабизе]

Ингилисалда:

КъватӀисел регӀела[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Mountain Passes of the Andes Халип:Regions of the world