Кириллияб хъвай-хъвагӀи

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Кириллияб хъвай-хъвагӀул мисал. "Бдински Зборник" манускрипталдаса. Хъван буго 1360 соналъ.[1]

Кириллияб хъвай-хъвагӀи, славоникияб хъвай-хъвагӀи яги славияб хъвай-хъвагӀи ккола Евразиялдаса гӀереде ругел чанго мацӀазда хӀалтӀизабулеб хъвавул система. Эб босун буго националияб хъвай-хъвагӀилъун славиял мацӀазда, гьединго туркиял, монголиял, уралиял, кавказиял ва ираниял мацӀазда кӀалъалел Бакъаккул Европалъул, Кавказалъул, Азиялъул пачалихъазда.

ХӀарпал[хисизабизе | код хисизабизе]

Кириллияб хъвай-хъвагӀи бакъаккул слав ва цо-цо бакъдасел слав территориязда бакӀалъул мацӀал, басрияб бакъаккул слав гӀадинал, хъвазе хӀалтӀизабизе лӀугьиндал. Элъул бакӀ-бакӀалъул мацӀазе адптация гьабиялъ раккана чанго алфабеталги.

Цебесеб кириллияб алфабет[2][3]
А Б В Г Д Є Ж [4] И І К Л М Н О П Р С Т ОУ[5] Ф
Х Ѡ Ц Ч Ш Щ Ъ ЪІ[6] Ь Ѣ Ҍ Ѥ Ю Ѫ Ѭ Ѧ Ѩ Ѯ Ѱ Ѳ Ѵ Ҁ[7]

Кириллияб алфабетал[хисизабизе | код хисизабизе]

Кириллца буго стандартаб хъвайлъун хадусел мацӀазда:

Славиял мацӀал:

Россиялъул славиял-гурел мацӀал:

Цогидал пачалихъазул славиял-гурел мацӀал:

МугъчӀваял[хисизабизе | код хисизабизе]

  • Bringhurst, Robert (2002). The Elements of Typographic Style. 2.5. Vancouver: Hartley & Marks. гь. 262–264. ISBN 0-88179-133-4.
  • Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.
  1. "Bdinski Zbornik[manuscript]". lib.ugent.be. Халагьи 2020-08-26.
  2. А. Н. Стеценко. Хрестоматия по Старославянскому Языку, 1984.
  3. Cubberley, Paul. The Slavic Alphabets, 1996.
  4. Вариантаб форма: S.
  5. Вариантаб форма: Ꙋ.
  6. Вариантаб форма: ЪИ.
  7. Lunt, Horace G. Old Church Slavonic Grammar, Seventh Edition, 2001.
  8. Alphabet soup as Kazakh leader orders switch from Cyrillic to Latin letters (en-GB), The Guardian (26 октобер 2017).
  9. The Times. Mongolia to restore traditional alphabet by 2025 (en-GB), News.MN (20 март 2020).