Кавказ

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Кавказ
Кавказалъул топография
Координатал42°15′40″ ш. гӀ. 44°07′16″ бб. х.HGЯO
Пачалихъал[1][2]
БутӀаккун рикӀкӀарал ва риккӀинчӀел пачалихъал
Автономиял республикаби ва федералиял регионал
ДемонимКавказиял
СагӀтазул зонабиUTC+02:00, UTC+03:00, UTC+03:30, UTC+04:00, UTC+04:30
Бищун борхатаб мегӀерЭлбрус (5642 м)

Кавка́з, ялъуни Кавка́зия[3][4] — географиялъул икълим, цІикІкІунисеб бутІа мугІрузул, жиб Евразиялда бугеб. Гьеб ккола Бакъбаккул-Европаялъул гІодоблъиялъул жанубияб рахъалда, Европаялъул ва Азиялъул гІорхъода. Гьелъ гъолъе рачуна Россиялде, Гуржиялде, Азарбижаналде ва ЦIамухъалде гъорлъе унел ракьал[5] ва гьединго цо-цояз гурони рикӀкӀинчӀел Абхазия ва Жанубияб Гьиристан ва рикӀкӀинчӀеб МугӀрузулаб Гъарабагъалъул Жумгьурият. БакътІерхьудасан ЧІегІер ва бакъбаккудасан Каспий ралъадаз гІорхъиги чІван буго гьелъие.

Этимология[хисизабизе | код хисизабизе]

«Кавказ» (н.-грек Καύκασος) абураб цӀар тӀоцебе дадечӀвалеб буго некӀсиял греказул авторазул асаразулъ: Эсхилили (VI—V гӀасраби н. щ.) «Прометей маххда варав»[6][7] ва Геродотил асаразда (V гӀасру н. щ.). Эратосфениде (III гӀ. н. щ.) мугъчӀвайги гьабун, Страбоница рехсолеб буго Кавказалда ругел гӀадамаз гьелде "Каспий" абулилан,[8] гьеб кколеб буго хъвалсараб хӀужжалъун Καύκασος абураб цӀар къватӀиса бачӀараб букӀиналъе.

Сванетиялда

Καύκασος абураб рагӀи лъугьине бичӀчӀулеб гьечӀо, лингвистазул кинаб букӀаниги этимология кьеялъулъ гьечӀо цо ккураб позиция.[9]

Физикиябги географияб икълимлъизаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Геологиябгин геоморфологияб гӀуцӀиялда рекъон Кавказалъул территория шималияб рахъалдаса жанубияб рахъалде бикьула ункъго аслияб орфографияб зона, жал Кавказалъул гӀуцӀадулал бутӀабазде дандекколел:

Халкъ[хисизабизе | код хисизабизе]

Антропологиял тайпаби[хисизабизе | код хисизабизе]

Дагъистаниял

Европеоидияб раса:

Кавкасионияб тайпа:

Понтияб гъоркьтайпа:

Каспияб гъоркьтайпа:

Арменоидияб тайпа:

Халкъал[хисизабизе | код хисизабизе]

Этнолингвистикиял къокъаби Кавказалъул регионалда

Кавказалъул территориялда гӀумру гьабун буго 50 рахъун халкъал, хасаб маланиятги мацӀалги ругел. Гьединго Кавказалда руго батӀи-батӀияб заманалда жал рачӀун чӀчӀарал халкъал, кавказияллъун жал кколарел: гӀурусал, украиниял, курдал, ассириял, татарал, жугьутӀал ва цогидал.

Кавказалъул халкъал мацӀазда рекъон рикьула лъабго аслияб къокъаялде:

Дин[хисизабизе | код хисизабизе]

Кавказалда ругел аслиял динал ккола насранияб дин ва Ислам, гьединго руго жугьутӀ дин кколелги.

Кавказалъул пачалихъал ва икълмал[хисизабизе | код хисизабизе]

Кьал бугел бакӀал[хисизабизе | код хисизабизе]

Кавказалда кьал букӀарал ва жеги бугел бакӀал руго:

Балагье гьединго[хисизабизе | код хисизабизе]

МугъчӀваял[хисизабизе | код хисизабизе]

  1. Wright, John; Schofield, Richard; Goldenberg, Suzanne (16 Декембер 2003). Transcaucasian Boundaries (in английский). Routledge. гь. 72. ISBN 9781135368500.
  2. "Caucasus | Mountains, Facts, & Map". Encyclopedia Britannica.
  3. Shamil Shetekauri et al., Mountain Flowers and Trees of Caucasia; Pelagic Publishing Limited, 2018, ISBN 178427173X.
  4. John L. Esposito, Abdulaziz Sachedina (2004). "Caucasus". The Islamic World: Past and Present. Volume 1. Oxford University Press USA. ISBN 0195165209. p. 86 Халип:Registration required. Accessed 30 June 2021.
  5. Caucasus // Encyclopedia Britannica
  6. .
  7. Кавказ // Брокгаузил ва Ефронил энциклопедияб къамус: 86 томазда (82 т. ва 4 тӀаджубаял.).
  8. Страбон, География. XI, 497.
  9. Откупщиков Ю. В. Очерки по этимологии. — Халип:СПб: Изд. С.-Петербургского университета, 2001. — 479 с. — С. 310—318. — ISBN 5-288-02121-X.

Иццал[хисизабизе | код хисизабизе]

ТӀадеги цӀалиялъе[хисизабизе | код хисизабизе]

РегӀелал[хисизабизе | код хисизабизе]

Халип:Wikivoyage

Халип:Countries and regions of the Caucasus Халип:Regions of the world