Латин мацӀ: Версиязда гьоркьор батӀалъиял

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Контент гилдана Контент жубана
гI.-м.Нет описания правки
Нет описания правки
Мухъ 1: Мухъ 1:
{{Infobox language
{{МацІазул карточка
| name = Латин мацІ
| name = Латин мацІ
| nativename = lingua latīna
| nativename = {{lang|la|lingua latīna}}
| pronunciation = {{IPA|laˈtiːna|}}
| pronunciation = {{IPA-la|laˈt̪iːna|}}
| states = [[Лация]], [[Румалъул пачІахІлъи]], [[Румалъул республика|Республика]], [[Румалъул империя|Империя]]
| states = {{ublist|[[Лаций]] |[[Румалъул пачалъи|Пачалъи]]{{\}}[[Румалъул Республика|Республика]]{{\}}[[Румалъул империя|Империя]]}}
| ethnicity = [[Латинал (Италиялъул халкъ)|Латинал]]
| ethnicity = [[Латинал (Италикияб халък)|Латинал]]
| era = [[Вулгарияб латин]] цебетІуна [[Романиял мацІал| романиял мацІазде]], VI гІасруялдаса IX гІасруялде; формалияб мацІ хІалтІизабулаан гІелмия [[лингва франка]] хІисабалда гьоркьохъел гІсрабазул Европаялда ва [[Киликиялъул эрмениязулаб пачахІлъи|Киликиялда]], гьединго литургияб мацІ хІисабалда хІалтІизабула [[католикияб килиса|католикияб килисаялъ]].
| era = [[Вулгарияб латин]] цебетІуна [[Романиял мацІ]]азде, [[VI гӀасру|VI]]–[[IX гІасру|IX гІасрабазда]]; формалияб мацІ букІана гІелмуялъул [[лингва франка|болмацІлъун]] [[гьоркьохъел гІасраби|гьоркьохъел гІасрабазул]] [[Европа|Европаялда]] ва [[Киликиялъул Армениялъул пачалъи|Киликиялда]], гьединго [[католикияб килиса|католикияб килисаялул]] [[мукъадасаб мацІ|мукъадасаб мацІлъун]].
| familycolor = Indo-European
| familycolor = Indo-European
| fam2 = [[Италиял мацІал]
| fam2 = [[Италикиял мацІал|Италикияб]]
| fam3 = [[Латингун фалисканиял мацІал]]
| fam3 = [[Латингин фалисканиял мацІал|Латингин фалисканияб]]
| script = [[Латин алипба]]&nbsp;<!--&nbsp; needed to prevent default link to Latin script-->
| script = [[Латин алипба]]&nbsp;<!--&nbsp; needed to prevent default link to Latin script-->
| agency = {{ublist|НекІо: Румалъул грамматикчагІазул/реторикчагІазул школа<ref>{{cite encyclopedia |title=Schools |encyclopedia=Britannica |edition=1911}}</ref> |Гьанже: [[Латиналъул понтификалияб академия]]}}
| nation = [[Ватикан]]
| iso1 = la
| agency = НекІсияб заманалда: Грамматиказул/риторазул румалъулаб школа<ref>{{cite encyclopedia |title=Schools |encyclopedia=Britannica |edition=1911}}</ref> Жакъа къоялъ: [[Латин мацІалъул понтификалияб академия]]
| iso1 = la
| iso2 = lat
| iso2 = lat
| iso3 = lat
| glotto = impe1234
| iso3 = lat
| glottorefname = Imperial Latin
| glotto = impe1234
| glotto2 = lati1261
| glottorefname = Imperial Latin
| glottorefname2 = Latin
| glotto2 = lati1261
| lingua = 51-AAB-aa to 51-AAB-ac
| glottorefname2 = Latin
| image = Rome Colosseum inscription 2.jpg
| lingua = 51-AAB-aa to 51-AAB-ac
| imagecaption = [[Рум|Румалъул]] [[Колоссеум|Колоссеумалдаса]] латин хъвай-хъвагІай, Италия
| image = Rome Colosseum inscription 2.jpg
| map = Roman_Empire_Trajan_117AD.png
| imagecaption = Latin inscription, in the [[Colosseum]] of [[Rome]], Italy
| mapcaption = Траян императорасул заманалда букІараб Румалъул империялъул бищун гІатІидал гІурхъабазул ([[Circa|c.]] 117 н. щ.) ва латиналда кІалъалез нухмалъи гьабулеб ракь-мухъалъул (бецІ-багІараб) харитІа. Латин гуреби цогидал мацІалги рукІана империялда.
| map = Roman_Empire_Trajan_117AD.png
| map2 = Romance_20c_en.png
| mapcaption = Траян императорасул заманалда (гІага-шагарго н. щ. 117 с.) Румалъул империялъул рукІарал бищун гІатІидал гІорхъабазул карта. Латин мацІалда кІалъалезул кверщаликь букІараб территория (бецІбагІараб). Румалъул империялда латиналда гурелги, цоги мацІаздаги кІалъалаан.
| mapcaption2 = Латин мацІалъул ирсилаллъун кколел гьанжесел романиял мацІазул диапазон Европаялда.
| map2 = Romance_20c_en.png
| notice = IPA
| mapcaption2 = Европаялда ругел латиналъул ирсилал Романиял мацІазул диапазон
| notice = IPA
}}
}}
[[Файл:Lapis-niger.jpg|thumb|289px|[[Lapis Niger]] (''ЧІегІераб гамачІ'') — латин хъвай-хъвагІи тІад бугел бищун цересел монументазул цояб]]
[[Файл:Lapis-niger.jpg|thumb|289px|[[Lapis Niger]] (''ЧІегІераб гамачІ'') — латин хъвай-хъвагІи тІад бугел бищун цересел монументазул цояб]]

08:21, 23 фебруар 2021 версия

Латин мацІ
lingua latīna
Румалъул Колоссеумалдаса латин хъвай-хъвагІай, Италия
Абулеб куц[laˈt̪iːna]
Территория 
ЭтниклъиЛатинал
ЭраВулгарияб латин цебетІуна Романиял мацІазде, VIIX гІасрабазда; формалияб мацІ букІана гІелмуялъул болмацІлъун гьоркьохъел гІасрабазул Европаялда ва Киликиялда, гьединго католикияб килисаялул мукъадасаб мацІлъун.
Латин алипба 
Официалаб статус
Регулация гьаби
МацӀалъул кодал
ISO 639-1la
ISO 639-2lat
ISO 639-3lat
Glottologimpe1234
lati1261
Linguasphere51-AAB-aa to 51-AAB-ac
Траян императорасул заманалда букІараб Румалъул империялъул бищун гІатІидал гІурхъабазул (c. 117 н. щ.) ва латиналда кІалъалез нухмалъи гьабулеб ракь-мухъалъул (бецІ-багІараб) харитІа. Латин гуреби цогидал мацІалги рукІана империялда.
Латин мацІалъул ирсилаллъун кколел гьанжесел романиял мацІазул диапазон Европаялда.
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.
Lapis Niger (ЧІегІераб гамачІ) — латин хъвай-хъвагІи тІад бугел бищун цересел монументазул цояб

Лати́н мацІ (рахьдал мацІалда — lingua Latina) ккола некІсиял румазул мацІлъун, жибги хІалтІизабулеб букІараб Румалъул империялда. Гъорлъе уна индоевропаялъул мацІазул хъизаналъул италиялъулал мацІазул латингун-фалис гІаркьелалде[2]. Жакъа къоялде латин ккола цохІо бугеб хІалтІизабулеб (гаргадулеб гуреб) некІсиял италиялъула мацІаздасан цояб. Латин мацІалдасан лъугьарал ккола роман мацІал, хутІарал италиялъулал мацІал тІагІана.

Гьединго латин мацІ хъвай-хъваги бугел индоевропиял мацІазул бищун цебесезул цояблъун.

Жакъа къоялъ латин мацІ ккола Понтификасул тахалъул, Мальтаялъул орденалъул ва Ватиканалъул, гьединго Румгун-католикияб килисаялъул расмияб мацІлъун.

Латин мацІ лексикияб ва рамматикияб рахъалъ ккола бечедаб мацІалъун. Латиналъул рагІабазул гІемераб къадар буго Европалъул ва цогидал мацІазда гъорлъ (авар мацІалде гІунтІунги).

Хъвай-хъвагІи

Тарих

Грамматика

Лексика

Адабият

Иццал

  1. "Schools". Britannica (1911 ред.).
  2. Кацман, Покровская 2006.