Латин мацӀ: Версиязда гьоркьор батӀалъиял
гI.-м.Нет описания правки |
Нет описания правки |
||
Мухъ 1: | Мухъ 1: | ||
{{Infobox language |
|||
{{МацІазул карточка |
|||
| name = Латин мацІ |
| name = Латин мацІ |
||
| nativename = lingua latīna |
| nativename = {{lang|la|lingua latīna}} |
||
| pronunciation = {{IPA| |
| pronunciation = {{IPA-la|laˈt̪iːna|}} |
||
| states = [[ |
| states = {{ublist|[[Лаций]] |[[Румалъул пачалъи|Пачалъи]]{{\}}[[Румалъул Республика|Республика]]{{\}}[[Румалъул империя|Империя]]}} |
||
| ethnicity = [[Латинал ( |
| ethnicity = [[Латинал (Италикияб халък)|Латинал]] |
||
| era = [[Вулгарияб латин]] цебетІуна |
| era = [[Вулгарияб латин]] цебетІуна [[Романиял мацІ]]азде, [[VI гӀасру|VI]]–[[IX гІасру|IX гІасрабазда]]; формалияб мацІ букІана гІелмуялъул [[лингва франка|болмацІлъун]] [[гьоркьохъел гІасраби|гьоркьохъел гІасрабазул]] [[Европа|Европаялда]] ва [[Киликиялъул Армениялъул пачалъи|Киликиялда]], гьединго [[католикияб килиса|католикияб килисаялул]] [[мукъадасаб мацІ|мукъадасаб мацІлъун]]. |
||
| familycolor = Indo-European |
| familycolor = Indo-European |
||
| fam2 = [[ |
| fam2 = [[Италикиял мацІал|Италикияб]] |
||
| fam3 = [[ |
| fam3 = [[Латингин фалисканиял мацІал|Латингин фалисканияб]] |
||
| script = [[Латин алипба]] <!-- needed to prevent default link to Latin script--> |
| script = [[Латин алипба]] <!-- needed to prevent default link to Latin script--> |
||
⚫ | |||
| nation = [[Ватикан]] |
|||
| iso1 = la |
|||
⚫ | |||
| |
| iso2 = lat |
||
| |
| iso3 = lat |
||
⚫ | |||
| iso3 = lat |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
| imagecaption = [[Рум|Румалъул]] [[Колоссеум|Колоссеумалдаса]] латин хъвай-хъвагІай, Италия |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
| imagecaption = Latin inscription, in the [[Colosseum]] of [[Rome]], Italy |
|||
| mapcaption = Траян императорасул заманалда букІараб Румалъул империялъул бищун гІатІидал гІурхъабазул ([[Circa|c.]] 117 н. щ.) ва латиналда кІалъалез нухмалъи гьабулеб ракь-мухъалъул (бецІ-багІараб) харитІа. Латин гуреби цогидал мацІалги рукІана империялда. |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
| mapcaption = Траян императорасул заманалда (гІага-шагарго н. щ. 117 с.) Румалъул империялъул рукІарал бищун гІатІидал гІорхъабазул карта. Латин мацІалда кІалъалезул кверщаликь букІараб территория (бецІбагІараб). Румалъул империялда латиналда гурелги, цоги мацІаздаги кІалъалаан. |
|||
| mapcaption2 = Латин мацІалъул ирсилаллъун кколел гьанжесел романиял мацІазул диапазон Европаялда. |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
| mapcaption2 = Европаялда ругел латиналъул ирсилал Романиял мацІазул диапазон |
|||
⚫ | |||
}} |
}} |
||
[[Файл:Lapis-niger.jpg|thumb|289px|[[Lapis Niger]] (''ЧІегІераб гамачІ'') — латин хъвай-хъвагІи тІад бугел бищун цересел монументазул цояб]] |
[[Файл:Lapis-niger.jpg|thumb|289px|[[Lapis Niger]] (''ЧІегІераб гамачІ'') — латин хъвай-хъвагІи тІад бугел бищун цересел монументазул цояб]] |
08:21, 23 фебруар 2021 версия
Латин мацІ | |
---|---|
lingua latīna | |
Абулеб куц | [laˈt̪iːna] |
Территория | |
Этниклъи | Латинал |
Эра | Вулгарияб латин цебетІуна Романиял мацІазде, VI–IX гІасрабазда; формалияб мацІ букІана гІелмуялъул болмацІлъун гьоркьохъел гІасрабазул Европаялда ва Киликиялда, гьединго католикияб килисаялул мукъадасаб мацІлъун. |
Индо-европиял
| |
Латин алипба | |
Официалаб статус | |
Регулация гьаби |
|
МацӀалъул кодал | |
ISO 639-1 | la |
ISO 639-2 | lat |
ISO 639-3 | lat |
Glottolog | impe1234 lati1261 |
Linguasphere | 51-AAB-aa to 51-AAB-ac |
Траян императорасул заманалда букІараб Румалъул империялъул бищун гІатІидал гІурхъабазул (c. 117 н. щ.) ва латиналда кІалъалез нухмалъи гьабулеб ракь-мухъалъул (бецІ-багІараб) харитІа. Латин гуреби цогидал мацІалги рукІана империялда. | |
Латин мацІалъул ирсилаллъун кколел гьанжесел романиял мацІазул диапазон Европаялда. | |
Лати́н мацІ (рахьдал мацІалда — lingua Latina) ккола некІсиял румазул мацІлъун, жибги хІалтІизабулеб букІараб Румалъул империялда. Гъорлъе уна индоевропаялъул мацІазул хъизаналъул италиялъулал мацІазул латингун-фалис гІаркьелалде[2]. Жакъа къоялде латин ккола цохІо бугеб хІалтІизабулеб (гаргадулеб гуреб) некІсиял италиялъула мацІаздасан цояб. Латин мацІалдасан лъугьарал ккола роман мацІал, хутІарал италиялъулал мацІал тІагІана.
Гьединго латин мацІ хъвай-хъваги бугел индоевропиял мацІазул бищун цебесезул цояблъун.
Жакъа къоялъ латин мацІ ккола Понтификасул тахалъул, Мальтаялъул орденалъул ва Ватиканалъул, гьединго Румгун-католикияб килисаялъул расмияб мацІлъун.
Латин мацІ лексикияб ва рамматикияб рахъалъ ккола бечедаб мацІалъун. Латиналъул рагІабазул гІемераб къадар буго Европалъул ва цогидал мацІазда гъорлъ (авар мацІалде гІунтІунги).
Хъвай-хъвагІи
Тарих
Грамматика
Лексика
Адабият
Иццал
- ↑ "Schools". Britannica (1911 ред.).
- ↑ Кацман, Покровская 2006.