Урахи диалект
| Урахи диалект | |
|---|---|
| хӀурхъила лугъат къаьба | |
| Абулеб куц | [ħuˁrqila luʁat] [ɢæβa] |
| Территория | Россия |
| Регион | Дагъистан |
| Этниклъи | Урахиялдаса даргиял |
КӀалъалел | 35,000 традиционалаб ареалалда (2002) |
Хьондакавказиял
| |
Стандартал формаби | |
| Кирилияб (Услар) | |
| МацӀалъул кодал | |
| ISO 639-3 | – |
| Glottolog | urax1238 |
Хьондасеб даргва, кваранаб гъоркьияб бокӀнида урахи диалектгун | |
Урахи диалект (гьединго хӀуркили)[1] буго хьондасеб дарги мацӀалъул вариант, жинда 35,000-гӀанасев чи кӀалъалеб[2] Сергъохала районалда, ГӀахъуша районалъул хьундасеб рахъалда, Каякент районалъул Герга ва Краснопартизанск росабалӀ. ГӀахъуша диалекталда цадахъ, элъ гӀуцӀула литературияб даргияб мацӀалъул аслу.
Фонология
[хисизабизе | код хисизабизе]Урахи диалекталда гьечӀо рагьаразул халалъи (урчи 'чу' — кубач. ӯче ) яги рагьукъазул геминация (маза 'чахъу' — хьур. мацца ), цогидазде данде ккун. Аффрикатал [d͡ʒ] ва [d͡z] цӀунун хутӀун руго, цудахъар ва цогидазда ругел. Фонемикияб фортис-ленисалъул система тӀагӀун буго, гӀахьалаб гӀахъуша диалекталдаго гӀадин, эб хисун буго зирарал рагьукъаздалъун.[3]
Ортография
[хисизабизе | код хисизабизе]Петро Усларица, жиндирго грамматикалда, урахи диалекталъе ортография гӀуцӀана 1892 соналъ.[1]
| а | ӕ | в | ԝ | г | ӷ | гᷱ | д |
| е | ж | ђ | з | ӡ | һ | ||
| і | ј | к | қ | кᷱ | л | м | |
| н | о | п | ԥ | ԛ | р | с | |
| т | ҭ | у | х | ц | ч | ||
| ш |
Референсал
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ a b Усларъ, П. К. (1892). Khyurkilinskiy yazyk Хюркилинский язык (PDF). Тифлисъ: Типография Канцелярии Главноначальствующего гражданскою частию на Кавказе.
- ^ Osipov, I︠U︡ S., ред. (2004). "Darginskie Jazyki" ДАРГИ́НСКИЕ ЯЗЫКИ́. Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡ (мацӀ: русский). Moskva: Nauchnoe izdatelstvo "Bolʹshai︠a︡ rossiĭskai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡". ISBN 978-5-85270-320-0. OCLC 57660759. Архивация оригинал, январ 10, 2023.
- ^ "Ла́кско-дарги́нские языки́". Лингвистический энциклопедический словарь. ISBN 5-85270-031-2.
КъватӀисел линкал
[хисизабизе | код хисизабизе]- Урахинский диалект и говор (мацӀ: гӀурус)
- CS1 uses русский-language script (ru)
- CS1 русский-мацӀал иццал (ru)
- Макъалаби дарги-мацӀаб текстгун
- ГӀадатаб ИФАгун гьумерал
- Dialects of languages with ISO 639-3 code
- Languages without ISO 639-3 code but with Glottolog code
- Articles with unnamed Glottolog code
- Language articles without reference field
- Макъалаби кубачи-мацӀаб текстгун
- Макъалаби гӀурус-мацӀал иццалгун (ru)
- Хьондакавказиял мацӀал
- Даргиял мацӀал