Туркиял мацӀал
Туркиял мацӀал | |
---|---|
Этниклъи | Туркиял халкъал |
Географияб тӀибитӀи | Евразия |
Рахьдалаб кколел | гІ-ш. 200 миллион (2020)[1] |
Лингвистикияб классификация | ТӀоцереял мацӀазулал хъизабазул цояб |
Инс-мацӀ | Прото-турк |
Гъоркьрикьи | |
ISO 639-5 | trk |
Glottolog | turk1311 |
![]() Туркиял мацӀазул тӀиритӀи |
Туркиял мацӀал ккола мацӀазулаб хъизан, жинда жаниб 35-ялдаса[2] цӀикӀкӀун документарурал мацӀалги ругеб, жинда туркиял халкъалги кӀалъалеб Евразиялъул Бакъбаккул Европалдасаги Бакъдасеб Европалдасаги Централаб Азиялдеги, Бакъбаккул Азиялдеги, Хьондасеб Азиялдеги (Сибир) БакътӀерхьул Азиялдеги гӀунтӀун ругел. Туркиял мацӀал лӀугьана Бакъбаккул Азиялъул регионалда Монголиялдаса бахъараб БакътӀерхьул Чиналде щвезегӀан бугеб, рикӀкӀунеб буго, гьениб кӀалъалеб мацӀ прото-турк букӀанилан,[3] гьениса цинги эб тӀибитӀана Гьоркьохъеб Азиялде ва хадубккун бакътӀерхьудеги тӀоцебесеб азарсоналда жаниб.[4] Эзие характеристика кьола диалоектияб континуум гӀадин.[5]
Туркиял мацӀазда кӀалъала гӀ-ш 200 миллион чи.[1] КӀалъалезул бищун гӀемераб рикӀкӀенб бугеб туркияб мацӀ ккола аслияб куцалъ Анатолиялдаги Балканаздаги бугеб турк мацӀ; элда кӀалъалез ккола киналниги туркиязда кӀалъалездаса account гӀ-ш 38%, хадусеблъун буго узбек мацӀ.[4]
Характериял куц-мухъал, рагьаразул гьармония, агглутинация, субйект-обйект-верб тартиб, грамматикияб жинс гьечӀолъи гӀадал, ккола унвирселаллъун туркияб хъизамуда.[4] Буго цӀикӀкӀараб цоцада гьоркьоб бичӀчӀи батӀи-батӀиял угъуз мацӀазул, жинде гъорлӀе турк, къажар, туркмен, хъашхъай, чагьармагьали турк, гагауз ва Балканазул гагауз турк, гьединго угъуз-асарукь ккараб хъиримтатар мацӀал унеб.[6] Цогидал туркиял мацӀаз бихьизабула цоцазда бичӀчӀул батӀи-батӀияб даражал жидерго субгрупазда жаниб. Классификациялъул методал чанго батӀиял рукӀаниги, туркиял мацӀал рикӀкӀуна кӀиго гӀаркьалиде рикьарал ругилан: огъур, жинда гъорлӀ чӀагояб цохӀо чуваш мацӀ бугеб, ва жалго туркиял (гӀаммал), хутӀарал мацӀал гъорлӀе рачунеб.
Туркиял мацӀаз бихьизабула гӀемерабго релълъен монголиял, тунгусиял, кореял ва япониял мацӀалгун. Гьел релълъабаз цо-цо лингвистал (гьезулӀго Талат Текинги) рачана алтаяб мацӀазулб хъизан цебелъезе, гьеб ургъ гӀатӀидго нахъчӀвалеб букӀаниги историк-лингвистаз.[7][8] Уралиял мацӀазулгун релълъенлъуца тӀамун рукӀана гӀемераб мехалъ гьел хъизаби урал-алтаяб гьипотезалда гъоркь цо гӀадин рикӀкӀине .[9][10][11] Амма, рукӀинчӀо жеги гӀурал тӀоритӀалаби цониги гьеб макрохъизан бугилан чӀезабизе. МацӀазда гьоркьор ругел гӀаммал характеристикаби гьанжесеб мехалда хъвала гӀатӀидаб преисторикияб мацӀазулаб контакталъе.
МацӀал
[хисизабизе | код хисизабизе]Хадусеб табло бараб буго Ларс Йогьансонил классификационияб схемалда рекъон.[12][13]
Нотаби
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ Николай Баскаковасги чанго цогидазди рикӀкӀунеб буго хъиргъиз-хъипчахъ субгрупа лӀугьадалъун сибирияб групалде кколеблъи, амма цӀикӀкӀараб асар хъипчахъ мацӀаздаса букӀиналъ, эб гьанже хъвазе бегьулеб хъипчахъ групалде.[18][19][20]
- ^ Ларс Йохансоница цо мехалда хъиргъиз мацӀ рикӀкӀунаан бакъдасеб хъипчахъалъул гъорлӀбутӀалъун.(Йогьансон 1998)
- ^ Айну мацӀалда буго цӀикӀкӀараб парс вокабуларияб компонент, элда кӀалъала чӀахӀиял бихьинал,криптолект гӀадинаб жо.
- ^ Ларс Йогьансоница цо мехалда бакъдасеб сибирияб група бикьун букӀана 4 субгрупалде (саян-туркиял, енисей-туркиял, чулым-туркиял ва алтай-туркиял). Саян-туркиязде гъорлӀ руго туван (сойот, урянхай) ва тофа (хъарагас) мацӀал. Енисей-туркиязулӀе ккола хакас, ва гӀахьалал диалектал (сагъай, хъака, хъизил). Чулым-туркиязул руго диалектал кюэрик гӀадинал. Алтай-туркияз гъорлӀе рачуна алтай (орот) мацӀ ва диалектал, туба, хъуманда, хъу, телеут, теленгит гӀадинал. (Йогьансон 1998)
- ^ Ларс Йогьансонида рекъон, фуйу хъиргъизал рикӀкӀуна цӀакъ гӀагараллъун хакасазде.
- ^ Николай Баскаковасги чанго цогидазги бакъдасеб алтай мацӀ рикӀкӀунаан хъиргъиз-хъипчахъ субгрупалъулаблъун.[18][19][20]
Референсал
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ a b Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ Janhunen, Juha (2013). "Personal pronouns in Core Altaic". Кв. Martine Irma Robbeets; Hubert Cuyckens (редл.). Shared Grammaticalization: With Special Focus on the Transeurasian Languages. John Benjamins. гь. 223. ISBN 9789027205995. Архивация оригиналалдаса, 15 январ 2023. Боси: 19 април 2017.
- ^ a b c Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
- ^ Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ "Language Materials Project: Turkish". UCLA International Institute, Center for World Languages. фебруар 2007. Архивация оригинал, 11 октобер 2007. Боси: 26 април 2007.
- ^ Vovin, Alexander (2005). "The end of the Altaic controversy: In memory of Gerhard Doerfer". Central Asiatic Journal. 49 (1): 71–132. JSTOR 41928378.
- ^ Georg, Stefan; Michalove, Peter A.; Ramer, Alexis Manaster; Sidwell, Paul J. (1999). "Telling general linguists about Altaic". Journal of Linguistics. 35 (1): 65–98. doi:10.1017/S0022226798007312. JSTOR 4176504. S2CID 144613877.
- ^ Sinor, 1988, p.710
- ^ George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL 2001. Page 336
- ^ M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849
- ^ Lars Johanson, "The classification of the Turkic languages" Archived 2023-01-15 Wayback Machine, in Martine Robbeets and Alexander Savelyev (eds.), The Oxford Guide to the Transeurasian Languages, 2020, Oxford University Press, pp. 105–114
- ^ a b c d "turcologica". Архивация оригиналалдаса, 8 април 2011. Боси: 18 юн 2021.
- ^ БатӀагьетӀараб. Историкалго цӀебетӀуна бакъдатӀерхьулалдаса (угъуз) (Йогьансон 1998) [1] Archived 2011-04-08 Wayback Machine
- ^ a b c Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). 1998. The Turkic languages. London: Routledge. 82-83p.
- ^ Urum Archived 2020-12-04 Wayback Machine – Glottolog
- ^ Krymchak Archived 2021-07-07 Wayback Machine – Glottolog
- ^ a b c Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ a b c Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ a b c Kormushin, I. V. (2018). "Алтайский язык" [Altai language]. Большая российская энциклопедия Онлайн (мацӀ: русский). Архивация оригиналалдаса, 27 юл 2021. Боси: 31 юл 2021.
- ^ Ili Turki Archived 2021-06-20 Wayback Machine – Glottolog
- ^ Rassadin, V.I. "The Soyot Language". Endangered Languages of Indigenous Peoples of Siberia. UNESCO. Архивация оригиналалдаса, 3 май 2006. Боси: 18 юл 2021.
- ^ "Northern Altai". ELP Endangered Languages Project. Архивация оригиналалдаса, 25 новембер 2022. Боси: 16 юл 2021.
- ^ "Kumandin". ELP Endangered Languages Project. Архивация оригиналалдаса, 27 новембер 2021. Боси: 15 юл 2021.
- ^ Bitkeeva, A.N. "The Kumandin Language". Endangered Languages of Indigenous Peoples of Siberia. UNESCO. Архивация оригиналалдаса, 11 юл 2021. Боси: 16 юл 2021.
- ^ Tazranova, A.R. "The Chelkan Language". Endangered Languages of Indigenous Peoples of Siberia. UNESCO. Архивация оригиналалдаса, 11 юл 2021. Боси: 16 юл 2021.
- ^ Nevskaya, I.A. "The Teleut Language". Endangered Languages of Indigenous Peoples of Siberia. UNESCO. Архивация оригиналалдаса, 11 юл 2021. Боси: 16 юл 2021.
- ^ Coene 2009 Archived 2023-01-15 Wayback Machine, гь. 75
- ^ Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).
- ^ Glottolog-алда, бакътӀерхьул югъур мацӀалъул классификация гьабун ьуго енисей-бакъбаккул сибирияб турк гӀадин.
ТӀадеги цӀалуе
[хисизабизе | код хисизабизе]- Akhatov G. Kh. 1960. "About the stress in the language of the Siberian Tatars in connection with the stress of modern Tatar literary language" .- Sat *"Problems of Turkic and the history of Russian Oriental Studies." Kazan. (мацӀ: гӀурус)
- Akhatov G.Kh. 1963. "Dialect West Siberian Tatars" (monograph). Ufa. (мацӀ: гӀурус)
- Baskakov, N. A. (1962, 1969). Introduction to the study of the Turkic languages. Moscow. (мацӀ: гӀурус)
- Boeschoten, Hendrik & Lars Johanson. 2006. Turkic languages in contact. Turcologica, Bd. 61. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-05212-0
- Clausen, Gerard. 1972. An etymological dictionary of pre-thirteenth-century Turkish. Oxford: Oxford University Press.
- Deny, Jean et al. 1959–1964. Philologiae Turcicae Fundamenta. Wiesbaden: Harrassowitz.
- Dolatkhah, Sohrab. 2016. Parlons qashqay. In: collection "parlons". Paris: L'Harmattan.
- Dolatkhah, Sohrab. 2016. Le qashqay: langue turcique d'Iran. CreateSpace Independent Publishing Platform (online).
- Dolatkhah, Sohrab. 2015. Qashqay Folktales. CreateSpace Independent Publishing Platform (online).
- Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). 2022. The Turkic Languages. Second edition. London: Routledge. ISBN 978-0-415-73856-9.
- Johanson, Lars. 2022. "The history of Turkic." In: Johanson & Csató, pp. 83–120.[2] Archived 8 април 2011 Wayback Machine
- Johanson, Lars. 1998. "Turkic languages." In: Encyclopædia Britannica. CD 98. Encyclopædia Britannica Online, 5 sept. 2007.[3] Archived 23 юн 2008 Wayback Machine
- Menges, K. H. 1968. The Turkic languages and peoples: An introduction to Turkic studies. Wiesbaden: Harrassowitz.
- Öztopçu, Kurtuluş. 1996. Dictionary of the Turkic languages: English, Azerbaijani, Kazakh, Kyrgyz, Tatar, Turkish, Turkmen, Uighur, Uzbek. London: Routledge. ISBN 0-415-14198-2
- Samoilovich, A. N. 1922. Some additions to the classification of the Turkish languages. Petrograd.
- Savelyev, Alexander and Martine Robbeets. (2019). lexibank/savelyevturkic: Turkic Basic Vocabulary Database (Version v1.0) [Data set]. Zenodo. Халип:Doi
- Schönig, Claus. 1997–1998. "A new attempt to classify the Turkic languages I-III." Turkic Languages 1:1.117–133, 1:2.262–277, 2:1.130–151.
- Schönig, Claus. "The Internal Division of Modern Turkic and Its Historical Implications". In: Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae, vol. 52, no. 1, 1999, pp. 63–95. JSTOR, http://www.jstor.org/stable/43391369 Archived 3 январ 2023 Wayback Machine. Accessed 3 Jan. 2023.
- Starostin, Sergei A., Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak. 2003. Etymological Dictionary of the Altaic Languages. Leiden: Brill. ISBN 90-04-13153-1
- Voegelin, C.F. & F.M. Voegelin. 1977. Classification and index of the World's languages. New York: Elsevier.
- JsonConfig гӀатӀилъел хӀалтӀизабулел гьумерал
- Страницы с ошибками скриптов
- Webarchive template wayback links
- CS1 русский-мацӀал иццал (ru)
- Гьумерs къокъаб хъвайгун
- Short description is different from Wikidata
- Use dmy dates from July 2018
- Халипалда къо-моцӀалъул мекъал параметрабигун макъалаби
- Макъалаби гӀурус-мацӀал иццалгун (ru)
- Tуркиял мацӀал
- Агглутинативиял мацӀал
- МацӀазул хъизаби
- Уралалъул история