Перейти к содержанию

Кавказалъул албан хъвай-хъвагӀи

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Кавказалъул албан хъвай
Матенадаран MS No. 7117, тӀам. 142r
Хъвавул тип
ГӀуцӀарав чиМесроп Маштоц
Мех
V–XII гӀ.
БуссинКвегӀиса квараниде Edit this on Wikidata
Хурхарал хъваял
Эбелал системаби
Грек[1]
ISO 15924
ISO 15924Aghb (239), ​Caucasian Albanian
Юникод
Юникод цӀар
Кавказалъул албан
U+10530–U+1056F
Final Accepted Script Proposal

Кавказалъул албан хъвай букӀана алфабетияб хъвавул система, жиб хӀалтӀизабулеб букӀараб Кавказалъул албаназ, гьанжесеб Даъистаналъул Азербайджаналъулги территориялда рукӀарал некӀсиял кавказиял халкъазул цояз. Эб ккола Нахъакавказалъул историкияб лъабго алфабеталъул цояб.

Эб хӀалтӀизабулаан кавказияб албан мацӀ хъазе, букӀана кьолболал кавказиял мацӀазе (Кавказалдаса къватӀирехун мацӀазулгун генеалогияб гӀагарлъи гьечӀезе) киданиги ургъун букӀараб кӀиго жидергояб алфабетазул цояб, кӀиабилеб буго гуржи хъвай.[2]

Мовсес Кагъанкатвацида рекъон, Кавказалъул албан хъвай-хъвагӀи гьабурав чи кколев вуго Месроп Маштоц,[3][4][5] армен болозан, теологчи ва таржамачи, жинцаармен алфабет, гьединго — цо-цо схоларазда рекъон — гуржи хъвай бахъарав.[6][7][8][9][10]

Алфабет хӀалтӀизабулеб букӀана V гӀасруялда жиб гьабуралдаса XII гӀасруялде щвезегӀан, эбги хӀалтӀизабулаан цохӀо Албан килисаялъ формалго гурони, цогидал мурадаздаги.[11]

ЦӀидасан рагьи

[хисизабизе | код хисизабизе]
Капитал, V гӀасрудул килисалдаса, Кавказалъул албаналда хъвай-хъвагӀайгун; батана Мингачевиралда 1949лелъ

Цересел иццазда рехсон букӀаниги, букӀинчӀо цохӀониги мисал эб букӀиналъе 1937 соналъ гуржи схолар, профессор Илия Абуладзеца эб алфабет цӀиласанги рагьизегӀан,[12] Матендераналъул манускрипталда (MS No. 7117), жиб XV гӀасруялда гьабураб. Гьеб манускрипталда кьун руго батӀи-батӀиял алфабетал дандекковуе: армен, грек, латин, ссури, гуржи, копт, гин гьездаго гьоркьоб албанги.

Хъвай-хъвагӀи гӀуцӀун буго 52 симболалдаса, жидер щибалъ 1-йидаса 700,000-иде щвезегӀан цифраби рихьизаризе бегьулеб, тӀаса, яги тӀасаги гъоркьаги цолъизабул гӀуж жубани (жиб копт хъвавул бугелда релълъараб бугеб гӀадин рехсараб). Симболазул 49го данчӀвала Сайнаалъул палимпсестазда.[13] Руго гьединго чанго лъалхъул ишара, эзда гъорлӀ бакьулӀеб тӀанкӀ, батӀалъизабул кӀитӀанкӀ, апостроф, абзацалъулги цитациялъулги гӀужал.

Сайнаалъул
палимпсест
Матенадаран
манускрипт 7117
Noto Sans
шрифт
Юникод ЦӀар Транслитерация Абул куц Нумерикияб
кӀвар
𐔰 Алт a /a/ 1
𐔱 Бет b /b/ 2
𐔲 Гим g /ɡ/ 3
𐔳 Дат d /d/ 4
𐔴 Эб e /e/ 5
𐔵 Зарл z /z/ 6
𐔶 Эйн ē /eː/ 7
𐔷 Жил ž /ʒ/ 8
𐔸 Тас t /t/ 9
𐔹 ЧӀа ć̣ /ʨʼ/ 10
𐔺 Йовд y /j/ 20
𐔻 Жа ź /ʑ/ 30
𐔼 Ирб i /i/ 40
𐔽 Ша ʕ /ˤ/ 50
𐔾 Лан l /l/ 60
𐔿 Иня /nʲ/ 70
𐕀 Хьейн x /x/ 80
𐕁 Дян /dʲ/ 90
𐕂 Car /ʦʼ/ 100
𐕃 Джох ʒ́ /ʥ/ 200
𐕄 КӀар /kʼ/ 300
𐕅 Лит /lʲ/ 400
𐕆 Гьейт h /h/ 500
𐕇 Хъай /q/ 600
𐕈 Аор å /ɒ/ 700
𐕉 Чой ć /ʨ/ 800
𐕊 ЧӀи č̣ /ʧʼ/ 900
𐕋 Цяй /ʦʲ/ 1000
𐕌 Махъ m /m/ 2000
𐕍 Къар /qʼ/ 3000
𐕎 Новк n /n/ 4000
𐕏 Дзяй ʒʼ /ʣʲ/ 5000
𐕐 Шак š /ʃ/ 6000
𐕑 Джайн ǯ /ʤ/ 7000
𐕒 Он o /o/ 8000
𐕓 ТӀяй ṭʼ /tʲʼ/ 9000
𐕔 Фам f /f/ 10000
𐕕 Дзай ʒ /ʣ/ 20000
𐕖 ЧатӀ č /ʧ/ 30000
𐕗 ПӀен /pʼ/ 40000
𐕘 Гъейс ġ /ɣ/ 50000
𐕙 РатӀ r /r/ 60000
𐕚 Сейк s /s/ 70000
𐕛 Вейз v /v/ 80000
𐕜 ТӀивр /tʼ/ 90000
𐕝 Шой ś /ɕ/ 100000
𐕞 Ивн ü /ə/ 200000
𐕟 ЦӀяв c̣ʼ /ʦʲʼ/ 300000
𐕠 Цайн c /ʦ/ 400000
𐕡 Явд w /w/ 500000
𐕢 Пивр p /p/ 600000
𐕣 Кив k /k/ 700000

Кавказалъул албан алфабет тӀаде жубана Стандартаб Юникодалде 2014лелъул юналда 7.0 версия къватӀибе биччайгун.

Кавказияб албаналъе Юникодалъул блок буго U+10530–1056F:

Кавказалъул албан[1][2]
Иникодалъул консорциумалъул кодазул официалаб чарт (PDF)
  0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
U+1053x 𐔰 𐔱 𐔲 𐔳 𐔴 𐔵 𐔶 𐔷 𐔸 𐔹 𐔺 𐔻 𐔼 𐔽 𐔾 𐔿
U+1054x 𐕀 𐕁 𐕂 𐕃 𐕄 𐕅 𐕆 𐕇 𐕈 𐕉 𐕊 𐕋 𐕌 𐕍 𐕎 𐕏
U+1055x 𐕐 𐕑 𐕒 𐕓 𐕔 𐕕 𐕖 𐕗 𐕘 𐕙 𐕚 𐕛 𐕜 𐕝 𐕞 𐕟
U+1056x 𐕠 𐕡 𐕢 𐕣 𐕯
Нотаби
1.^ Юникодалъул версия 16.0
2.^ ЦӀахӀилалъ рихьизарун руго кьечӀел кодиял тӀанкӀал
  1. ^ Sanjian, Avedis (1996). "The Armenian Alphabet". Ин Daniels; Bright (редл.). The World's Writing Systems. гьгь. 356–357.
  2. ^ Catford, J.C. (1977). "Mountain of Tongues:The Languages of the Caucasus". Annual Review of Anthropology. 6: 283–314 [296]. doi:10.1146/annurev.an.06.100177.001435.
  3. ^ Gippert, Jost; Wolfgang Schulze (2007). "Some Remarks on the Caucasian Albanian Palimpsests". Iran and the Caucasus. 11 (2): 201–212 [210]. doi:10.1163/157338407X265441. "Rather, we have to assume that Old Udi corresponds to the language of the ancient Gargars (cf. Movsēs Kałankatuac‘i who tells us that Mesrop Maštoc‘ (362-440) created with the help [of the bishop Ananian and the translator Benjamin] an alphabet for the guttural, harsh, barbarous, and rough language of the Gargarac‘ik‘)."
  4. ^ К. В. Тревер. Очерки по истории и культуре Кавказской Албании. М—Л., 1959:"Как известно, в V в. Месроп Маштоц, создавая албанский алфавит, в основу его положил гаргарское наречие албанского языка («создал письмена гаргарского языка, богатого горловыми звуками»). Это последнее обстоятельство позволяет высказать предположение, что именно гаргары являлись наиболее культурным и ведущим албанским племенем."
  5. ^ Peter R. Ackroyd. The Cambridge history of the Bible. — Cambridge University Press, 1963. — vol. 2. — p. 368:"The third Caucasian people, the Albanians, also received an alphabet from Mesrop, to supply scripture for their Christian church. This church did not survive beyond the conquests of Islam, and all but few traces of the script have been lost, and there are no remains of the version known."
  6. ^ Donald Rayfield "The Literature of Georgia: A History (Caucasus World). RoutledgeCurzon. ISBN 0-7007-1163-5. P. 19. "The Georgian alphabet seems unlikely to have a pre-Christian origin, for the major archaeological monument of the first century 4IX the bilingual Armazi gravestone commemorating Serafua, daughter of the Georgian viceroy of Mtskheta, is inscribed in Greek and Aramaic only. It has been believed, and not only in Armenia, that all the Caucasian alphabets — Armenian, Georgian and Caucaso-Albanian — were invented in the fourth century by the Armenian scholar Mesrop Mashtots.<...> The Georgian chronicles The Life of Kanli – assert that a Georgian script was invented two centuries before Christ, an assertion unsupported by archaeology. There is a possibility that the Georgians, like many minor nations of the area, wrote in a foreign language — Persian, Aramaic, or Greek — and translated back as they read."
  7. ^ Glen Warren Bowersock; Peter Robert Lamont Brown; Oleg Grabar, редл. (1999). Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Harvard University Press. ISBN 0-674-51173-5.
  8. ^ Grenoble, Lenore A. (2003). Language policy in the Soviet Union. Dordrecht [u.a.]: Kluwer Acad. Publ. гь. 116. ISBN 1402012985.
  9. ^ Bowersock, G.W.; Brown, Peter; Grabar, Oleg, редл. (1999). Late antiquity: a guide to the postclassical world (2nd ред.). Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard Univ. Press. гь. 289. ISBN 0-674-51173-5.
  10. ^ Jost, Gippert (2011). "The script of the Caucasian Albanians in the light of the Sinai palimpsests". Die Entstehung der kaukasischen Alphabete als kulturhistorisches Phänomen: Referate des internationalen Symposions (Wien, 1.-4. Dezember 2005) = The creation of the Caucasian alphabets as phenomenon of cultural history. Vienna: Austrian Academy of Sciences Press. гьгь. 39–50. ISBN 9783700170884.
  11. ^ Schulze, Wolfgang (2005). "Towards a History of Udi" (PDF). International Journal of Diachronic Linguistics: 1–27 [12]. Щвей 4 юл 2012. "In addition, a small number of inscriptions on candleholders, roofing tiles and on a pedestal found since 1947 in Central and Northern Azerbaijan illustrate that the Aluan alphabet had in fact been in practical use."
  12. ^ Ilia Abuladze. "About the discovery of the alphabet of the Caucasian Aghbanians". In the Bulletin of the Institute of Language, History and Material Culture (ENIMK), Vol. 4, Ch. I, Tbilisi, 1938.
  13. ^ Everson, Michael; Gippert, Jost (2011-10-28). "N4131R: Proposal for encoding the Caucasian Albanian script in the SMP of the UCS" (PDF). Working Group Document, ISO/IEC JTC1/SC2/WG2.

КъватӀисел регӀелал

[хисизабизе | код хисизабизе]