Джордж Байрон
Джордж Гордон Байрон, 6-абилев барон Байрон (инглис: George Gordon Byron, 6th Baron Byron; 22 январ 1788 — 19 апрел 1824) — Британиялъул шагӀир ва пэр. Эв ккола романтикияб багъа-бачариялъул аслиял чагӀазул цояв, ва рикӀкӀуна британ шагӀирзабазул бищунго кӀудиязулӀ.[1] Эсул бищунго цӀар рагӀарал асаразда гьоркьор руго халатаб хабар Дон Хуанил ва Чайлд Гьаролдил зиярат; эсул дагьалги къокъал гӀемерисел рагӀаби, ЖугьутӀ бакънал мажмугӀалда, гьединго машгьурлъана.
Байроница цӀали гьабуна Кембриджалъул Тринити колледжалда, Европаялде гӀемер сапар бухьиналда цебе. Эс анкьго соналъ гӀумру гьабуна Италиялда, Венециялда, Равенналда ва Пизаялда, линч гьабиялъул хӀинкъи букӀун, Англиялдаса лӀутизе ккун хадуса. Италиялда вугеб мехалда, эв гӀемер щолаан жиндирго гьудул ва шагӀир-гьудул Перси Бисше Шеллихъе.[2] Хадуб гӀумруялъулӀ Байрон гӀахьаллъана Грециялъул чиядбачӀолъул рагъда ГӀусманияб империялда данде къеркьезе, гьелъухъ греказ эв кӀодо гьавула халкъияв бахӀарчи гӀадин. Эв хвана 1824 соналъул кампаниялъе нухмалъи гьабулаго, 36 сон барав чи, Миссолонгиялъул тӀоцебесеб ва кӀиабилебсверункковуда хадуб щвараб цӀа-каналъ.
Цебесеб гӀумру
[хисизабизе | код хисизабизе]
Джордж Гордон Байрон гьавуна 1788 сонил 22 январалда Лондоналда, Гьоллс Стриталда; эсул гьавураб бакӀ гьанже Джон Люис депертаментияб тукаца ккун бугилан толеб буго. Инглис Мидлендсалда бугеб эсул хъизаналъул лъалкӀ гьоркьоб къотӀичӀого батизе бегьула Ралф де Бураниде щвезегӀан, жив Виллиамида цадахъ Англиялде вачӀарав XI гӀасруялда. Гьесул ракьазул бутӀаби хъван руго 1086 соналъул Къиямасеб къол тӀахьида.
Поэтикиял хӀалтӀаби
[хисизабизе | код хисизабизе]Байроница хъвалеб букӀана гӀемер. 1832 соналда гьесул публикатор Джон Мюррейица къватӀире риччана тӀубарал асарал 14 дуодекимаб (12 дюмалъул тӀанчил) том, гьезда гьоркьоб букӀана гӀумруги, Томас Мурица хъвараб.[3] Хадусеб редакция къватӀибе биччана 17 томалда, тӀоцебе публикация бахъана лъагӀалидасан, 1833-абилелъ. Эсул асаразул гӀатӀидаб мажмугӀ, гъорлӀе цересел редакциябиги аннотациягун манускрипталги рачараб, цӀунун буго Эдинбургалда Шотландиялъул миллияб библиотекаялда бугеб Джон Мюррейил архивалда.
Библиография
[хисизабизе | код хисизабизе]Аслиял хӀалтӀаби
[хисизабизе | код хисизабизе]- Hours of Idleness (1807)
- Lachin y Gair (1807)
- English Bards and Scotch Reviewers (1809)
- Childe Harold's Pilgrimage, Cantos I & II (1812)
- The Giaour (1813) (Викииццалда текст)
- The Bride of Abydos (1813)
- The Corsair (1814) (Викииццалда текст)
- Lara, A Tale (1814) (Викииццалда текст)
- Hebrew Melodies (1815)
- The Siege of Corinth (1816) (Викииццалда текст)
- Parisina (1816) (text on Wikisource)
- The Prisoner of Chillon (1816) (Викииццалда текст)
- The Dream (1816) (Викииццалда текст)
- Prometheus (1816) (Викииццалда текст)
- Darkness (1816) (Викииццалда текст)
- Manfred (1817) (Викииццалда текст)
- The Lament of Tasso (1817)
- Beppo (1818) (Викииццалда текст)
- Childe Harold's Pilgrimage (1818) (Викииццалда текст)
- Don Juan (1819–1824; incomplete on Byron's death in 1824) (Викииццалда текст)
- Mazeppa (1819)
- The Prophecy of Dante (1819)
- Marino Faliero (1820)
- Sardanapalus (1821)
- The Two Foscari (1821)
- Cain (1821)
- The Vision of Judgment (1821)
- Heaven and Earth (1821)
- Werner (1822)
- The Age of Bronze (1823)
- The Island (1823) (Викииццалда текст)
- The Deformed Transformed (1824)
- Letters and journals, vol. 1 (1830)
- Letters and journals, vol. 2 (1830)
Референсал
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ The Nation's Favourite Poet Result – TS Eliot is your winner!, BBC.
- ^ Perrottet, Tony. Lake Geneva as Shelley and Byron Knew It.
- ^ Ошибка Lua в Модуль:Citation/CS1 на строке 3163: attempt to call field 'year_check' (a nil value).