Перейти к содержанию

Даргиял мацӀал

Википедия — эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Даргиял мацӀал
Географияб
тӀибитӀи
Централаб Дагъистан
Рахьдалаб кколел
590 000 (2020 ценз)[1]
Лингвистикияб классификацияХьондакавказиял
  • Даргиял мацӀал
Гъоркьрикьи
ISO 639-2 / 5dar
ISO 639-3dar
Glottologdarg1242
  Даргиял

БатӀаго даргяил мацӀазул карта Коряковасда рекъон, 2021.[2]

Даргиял мацӀал ккола диалектияб континуум, 60-даса цӀикӀкӀун[3] хьондакавказиял мацӀалги диалекталги гъорлӀе рачараб, гьел мацӀазда кӀалъала Дагъистаналда ругел дарги халкъал. Хайдакъ, кубачи, ицари, мохӀосезулаб ва хьургъи мацӀал рикӀкӀуна цого дарги мацӀалъул диалекталлъун. Ethnologue-алъ эл хъвала гӀаммаб дарги мацӀалда гъорлӀ, амма гьединго рикӀкӀуна эл жибго дарги мацӀалдаса батӀаго ругел мацӀал рукӀине бегьулиланги. Диалектазул бакъдасел къокъабазул батӀаго классификая гьабиялъе гӀилла буго бакъдасел диалектазда кӀалъалез, рехсохъе, литературияб гӀахъуша диалекталъул исисеб мацӀ гӀадин хал гьабулеб букӀин.[4] МацӀазулаб фрагментация букӀиналъ, кӀалъалез гӀурус мацӀ хӀалтӀизабула лингва франкалъун.[5]

Прото-дарги мацӀ батӀи-батӀиял мацӀазде биххи лӀугьанилан толеб буго гӀ-ш 2000 соналъ цебе.[6]. Сергей Старостинил лексикостатистикияб цӀех-рехалда рекъон, биххи лӀугьун буго дагьабги нахъа, гӀ-ш 2300 соналъ цебе.[7]. Цо-цо гӀалимзабаз рикӀкӀуна дарги гӀаркьел батӀаго чӀараб бугилан бакъбаккул кавказияб хъизаналда, цогидал эл цойиде рачуна лак мацӀалда цадахъ.[8]

Классификациялъул история

[хисизабизе | код хисизабизе]

Петро Усларица (1892) дарги диалектал рикьулаан 3 тайпаялде.[9]:

  • ГӀахъуша — ГӀахъуша, ЦӀудахъар, Усиша, Сирхи, Урахи, Муги, Муир, Къадар ва Кубачи;
  • Хайдакъ
  • Вуркун — ругин тола диалектал Ашти, Кунки, Худуц, Санжи, Анклух, Амух росабазул.

Хаду Быховскаялъ (1940) ва Абдуллаевас (1954) билӀинабуна диалектал гӀахъуша-урахи (АУ) ва цӀадахӀари типаззде бикьи геминатал ругел/гьечӀел гӀадинан; Гаприндашвилица (1952) рикьана диалектал лъабиде (ГӀахъуша, Урахи ва ЦӀадахӀари). Бакъдасел даргиязул (ЮД) ГӀабдуллаевас рехсон буго цохӀо Сурги (=Сирхи, цо-цо Худуц гъорлӀе бачун), Танти, Кубачи (Сулерки ва Амузги гъорлӀгун), Кунки, Амух. Дагьаб хаду Гасановалъ тӀаде жубана Санжи, Ицари, Хьургъи.[9]

Унгоги, ГӀахъуша-Урахи тайпадул диалектал ккола хьондасеб дарги мацӀ (Муги ва ТӀаса-Мулебки хутӀизегӀан), а ЦӀадахӀари тайпа — хутӀанщинал мацӀал.[10] 3. Гасановалъ (1971), примитивияб бинарияб схема нахъчван, дарги диалектал рикьана 13 тӀелалде.[10].

Гьанжесел классификацияби

[хисизабизе | код хисизабизе]
Дарги мацӀазул классификация Юрий Коряковасда рекъон (2021)[2]

МацӀазул рикӀкӀен ва даргияб гӀаркьалида жаниб эзул классификация буго гӀелмиял дискусиябазул тема.[6]. БатӀи-батӀиял гьанжесел классификациябазулӀ ратӀа рахъула 6-даса 19-де щун мацӀал.[2][11][6][12].

Лингвист Юрий Коряковасул лексикостатистикияб классификациялда рекъон, даргиял мацӀал рикьула ункъго тӀелалде: хьондасел централал, бакъадсел, хьургъи ва хайдакъ. Дарги литературияб мацӀ ккола хьондасеб групалде. Бакъадсеб тӀел буго мацӀазулаб континуум: элъул идиомабазул ареалал географиб рахъалъ руго цоцада хаду чӀарал, щибаб мадугьилъихъ бугелдаса дагьалъ батӀияб, амма цоцадаса рикӀкӀад ругел идиомаби руго цӀакъго цоцадаса батӀиял. Шималиял даргиял мацӀаз, батизе, цо генеалогияб тӀел гӀуцӀуларо.[2].

Коряковасда (2021) классификация:[2]

Даргиял

    • Хьондасеб централаб дарги group
      • МохӀосезул
      • Гапшима
      • Муира
      • ЦӀудахъар-Усиша-Бутри
      • Хьондассеб дарги
        • Къадар
        • Мурего-Губден
        • Муги
        • ТӀаса Мулебки
        • ГӀахъуша
          • Жибго ГӀахъуша
          • Леваши
        • Урахи
    • Бакъдасеб група
      • Ашти-Кубачи
      • Санжи-Ицари
      • Санакари-Чахрижи (класиификация гьечӀо)
      • Амузги-Шири
        • Амузги
        • Шири
      • Жанубияб бакътӀерхьул дарги
        • Танти
        • Ширва
        • ТӀаса Вурхъуни/Амухъ-Худуц-Кунки
    • Хьургъи
    • Хайдакъ група

Муталовас 2021 кьуна батӀияб классификация:[13]

Даргиял мацӀал

    • Шималияб дарги
    • Жанубияб дарги
      • Сирхя-ЦӀудахъар
        • ЦӀудахъар
        • Усиша
        • Бутри
        • Танти
        • Ширва
        • Худуц
        • Амухъ
        • Кунки
        • Санжи
        • Ицари
        • Амузги-Шири
        • цогидал диалектал
      • Кубачи
        • Жибго Кубачи
        • Ашти
      • Хайдакъ
        • ТӀаса Хайдакъ
        • Гъоркьа Хайдакъ
        • Шари
        • Чахрижи-Санакари
      • Хьургъи

Glottolog-алда бугеб классификация буго батӀияб, Коряковасул 2012 сонил баяназда рекъон гьабураб.[14][2]

Даргиял

    • Хьургъи
    • Кубачи
    • Хьондасел централал
      • МохӀосезул
      • Хьондасел
        • ЦӀудахъар
        • Гапши-Бутри
        • Къадар
        • Муир
          • Дебук
          • Харбук
        • Жани-хьондасел
          • ГӀахъуша-Урахи
          • Мугин
          • Мурего-Губден
          • ТӀаса Мулебки
    • Бакъадсел
      • Хайдакъ
      • Бакъдасел бакътӀерхьул
        • Амузги-Шири
        • Санжи-Ицари
        • Ширва-Танти
        • ТӀаса Вурхъри
          • Амух
          • Худуц
          • Кунки

Хъвай-хъвагӀи ва алфабет

[хисизабизе | код хисизабизе]

БатӀи-батӀиял баяназда рекъон, 1921 яги 1925 соналъ лӀугьана къватӀибе биччазе тӀоцебесеб даргин газет.[a]. Газета бахъиялъе бищана кӀалъалезул рикӀкӀен бищунго гӀемераб гӀахъуша идиом.[15] Хаду, 1930 сонил конференциялда лъазабуна эб даргиязул литературиб мацӀ гӀадин хӀалтӀизаби. 1928 Соналъ Дагъистаналъул гӀемерисел мацӀазе, гъорлӀ даргигун, билӀинабуна латинаб кьучӀда гӀуцӀараб хъвай-хъвагӀи. 1938лелъ, дарги хъвай-хъвагӀи бачана кириллицалъул аслуялда бугелде, жиб хаду дагьалъго хисизабураб. 1960лел соназ тӀаде жубана ПӀ пӀ хӀарп.[17] Дарги литературияб мацӀалъул гьанжесеб адфабет гӀуцӀун буго 46 хӀарпалдаса, жиндир 33 гӀурус кириллицалда бугеб.[18]

А а Б б В в Г г Гъ гъ Гь гь ГӀ гӀ Д д
Е е Ё ё Ж ж З з И и Й й К к Къ къ
Кь кь КӀ кӀ Л л М м Н н О о П п ПӀ пӀ
Р р С с Т т ТӀ тӀ У у Ф ф Х х Хъ хъ
Хь хь ХӀ хӀ Ц ц ЦӀ цӀ Ч ч ЧӀ чӀ Ш ш Щ щ
Ъ ъ Ы ы Ь ь Э э Ю ю Я я

Цогидал бакъбаккул кавказиял мацӀазде данде ккун, даргиял мацӀазул фонетикияб система буго гӀадатаб. Гьениб гъорлӀ буго 37 рагьукъабги 5 рагьарабги. ГьечӀо латералал, гӀемерисел мацӀазда лабиллъаралги рагьукъал. Даргиял мацӀазул цо бутӀаялъе (кубачи, хайдакъ цги.) хасиятаб руго геминатал, жал руголъуда-гьечӀолъуда рекъон даргиял мацӀал традиционго гӀахъуша ва цӀудахъар тайпабазде рикьулел рукӀарал.

Хадусеб таблоялда кьун руго киналниги даргиял мацӀазул ругел фонемаби.

Лабиал Дентал Посталвеолар Палатал Велар Увулар Фарингеал
Эпиглотал
Глоттал
гӀад. сиб.
Назал m n
Плозив/
Аффрикат
зирарал b d d͡z1 d͡ʒ1 ɡ ɢ1 ʡ1
гъугъал p t t͡s t͡ʃ k q ʔ
халатал 2 2 t͡sː2 t͡ʃː2 2 2
эфективияб t͡sʼ t͡ʃʼ ʡʼ2
Фрикатив зирарал v1 z ʒ ɣ1 ʁ ʢ ɦ
гъугъал f1 s ʃ ç1 x χ ʜ
халатал 2 ʃː2 2 χː2
Вибрант r
Аппроксимант w l j
  1. Буго дарги литературияб стандарталда, гьечӀо цо-цо диалектзад.
  2. Буго цо-цо диалекталда, гьечӀо литературияб стандарталда.

Рагьаразул система, гъорлӀе 4 аслияб цвел (i, e, u, a) бачунеб, цӀикӀкӀинабула фарингаллъарал фонемабаздалъун. Руго мацӀал, фарингализация буголъуда–гьечӀолъуда рекъон данде лъей бугеб, мисалалъе, ицариялда, жиндилӀ a—aI, u—uI данде лъолеб, кубачиялда, гьеб оппозициялъ кинабго система кколеб. Халалъарал рагьарал, билӀахъе, лӀугьуна цоцаде цӀавудалъун; цо-цо мацӀазда халалъуда рекъон данде лъей буго фонематикияб лӀугьун. Кьабизабиги просодияги лъазарун руго загӀипго. Фарингализация буго кӀвар цӀикӀкӀараб просодикияб гӀаламат. Цо-цо мацӀазда грамматикиял магӀнаби рихьихаризе хӀалтӀизабун букӀине бегьула рагӀулаб кьабизаби.

  1. ^ Лингвист Сайгид ГӀабдулаевас жиндирго «Дарги мацӀалъул грамматикалда» абулеб буго 1925 сон «Дарган» газет къватӀибе биччаялъул къо-моцӀлъун.[15] Цогидал иццазда абулеб буго, «Дагъистанна мухтарият» газет, 1921 соналде букӀараб, 1925 соналъ «Дарган» абун цӀаранилан.[16]
  1. ^ Том 5. «Национальный состав и владение языками». Таблица 7. Население наиболее многочисленных национальностей по родному языку
  2. ^ a b c d e f Коряков 2021.
  3. ^ Malyshev, Vladislav; Malysheva, Viktoria; Gutz, Angelina; Novaya, Irina; Panina, Anastasia; Yurkova, Alyona; Clifton, John M.; Tiessen, Calvin (2019). The Sociolinguistic Situation of the Dargwa in Dagestan (PDF). SIL International.
  4. ^ "Languages". DOBES (мацӀ: американский английский). Щвей 2024-08-22.
  5. ^ Korâkov, Û B. (2006). Atlas kavkaskich âzykov: s priloženiem polnogo reestra âzykov. Institut âzykoznaniâ. Moskva: Piligrim. ISBN 978-5-9900772-1-8.
  6. ^ a b c Forker 2020, гь. 9.
  7. ^ Муталов, Расул Османович (2020). "К проблеме разграничения даргинских языков и диалектов". The Newman In Foreign Policy. 6 (57 (101)): 6. Архивация оригинал, 2022-02-03.
  8. ^ Forker 2020, гь. 11.
  9. ^ a b Коряков 2012, гь. 5.
  10. ^ a b Коряков 2012, гь. 6.
  11. ^ Коряков 2012, гь. 2.
  12. ^ Муталов 2021.
  13. ^ Муталов, Расул Османович (2021-03-07). "КЛАССИФИКАЦИЯ ДАРГИНСКИХ ЯЗЫКОВ И ДИАЛЕКТОВ". Sociolingvistika. 3 (7): 8–25. doi:10.37892/2713-2951-3-7-8-25. ISSN 2713-2951.
  14. ^ "Glottolog 5.0 - Dargwic". glottolog.org. Щвей 2024-06-02.
  15. ^ a b Абдуллаев 1954, гь. 15—17.
  16. ^ Юсупов, Газимагомед. "О редакции". Замана. Архивация оригинал, 2019-08-31. Щвей 2021-10-18.
  17. ^ Forker 2020, гь. 8.
  18. ^ Багомедов 2013, гь. 59—60.