Авар хъвавул реформа 1952
Авар хъвавул реформа 1952 букӀана Дагъистаналъул литературиял мацӀазе нормализациялда цадахъго авар ортографияги рукӀалиде ккезабизе гӀоло гьабураб реформа, 1952 сонил гӀелмияб сессиялда гьабураб хӀукмуялда рекъон. Гьеб реформалда жаниб, авар хъвавулӀ хис-бас гьабизе букӀана, ⟨лӀ⟩, ⟨ць⟩, ⟨чь⟩ диграфалги тӀаде журан.[1][2][3][4] Гьеб реформа жакъа къоде билӀинабун бахъун гьечӀо, авар ортография цебетӀезабиялде сверун дискуссияги лӀугӀун гьечӀо.[2][3]
История
[хисизабизе | код хисизабизе]1938 Сонил 5 январалда, СССРалда унеб букӀараб кириллизациялъул процесссалда жаниб, лъазабуна Дагъистаналъул мацӀазул хъвай-хъвагӀи кириллияб графикалде бачине, 8 февралалда Дагъистаналъул СССРалъул централаб комитеталъ гьеб хӀукму тасдикъ гьабуна.[5]. 10 февралалъ кириллияб авар алфабет бахъана «Дагестанская правда» газеталда. АлфабетазулӀ гӀунгутӀаби рукӀун, эзул суал цебе лъуна, 1952 соналъул 22–26 декабралъ, Историялъулги, мацӀалъулги, литературалъулги институталда гьабураб гӀелмияб сессиялда. Гьенив кӀалъазе вахъарав филологиял гӀелмабазул кандидат М. М. Гаджиевас рехсана рукӀарал гӀунгутӀаби, жидер аслиябги хъвавулӀ цо-цо гьаракь бихьизабизе рикӀкӀен гӀемерал мултиграфал рукӀин.[1] Гьеб сессиялда гьабураб хӀукму ккана хадусеб:
гӀурус: Аварская секция большинством голосов решила дополнительно ввести в аварский алфавит букву лӀ для обозначения одной из фонем латерального ряда. В том же алфавите решено вместо четырехзначных обозначений цӀцӀ и чӀчӀ для геминированных звуков употреблять, двузначные ць и чь, буквосочетание кIкI заменить сочетанием Ӏк.
[Авар секциялъ цӀикӀкӀанисел гьаркьалгун хӀукму гьабуна авар алфабеталде тӀаде жубазе лӀ диграф, жинца латералаб мухъил цояб фонема бихьизабулеб. Гьебго алфабеталда хӀукму гьабуна кӀилъарал гьаркьазе хӀалтӀизабизе, ункъцадахъаб цӀцӀ гин чӀчӀ хисун, кӀицадахъаб ць гин чь, кӀкӀ хисизе, Ӏк хъван.]
— Дагъистаналъул литературиял мацӀазул нормализация гьабиялъул суалазда хурхараб гӀелмияб сессия[1]
Реформа
[хисизабизе | код хисизабизе]Авар мацӀалда ругел щинал гьаркьал рихьизаризе гӀолеб рикӀкӀен хӀарпазул гӀурус алфабеталда гьечӀого, хъвавулӀ хӀалтӀизабизе кколел руго кӀиго, лъабго, ункъго, щуго симбол цадахъ хъвараб графема. Гьеб гӀунгутӀи букӀана кириллияб авар алфабет бахъаралдаса нахъего. 1952 сонил реформалъ авар алфабеталде бачана диграф ⟨лӀ⟩, хӀалуцараб гъугъаб алвеоларияб латералаб аффрикат бихьизабизе, жибги тӀоцебе букӀараб версиялда ⟨тл⟩ гӀадин хъвалеб букӀараб, цебесеб авар латин алфабеталъул Ł хӀарпалъул бакӀалда.
ИФА | Латинияб[6] | Кириллияб |
---|---|---|
/t͡ɬːar/ /biˈt͡ɬːine/ /ret͡ɬː/ /ˈt͡ɬːʷartʼize/ |
Łar Biłine Reł Łvart̨ize |
ЛӀар БилӀине РелӀ ЛӀвартӀизе |
Гьединго реформаялъ рес кьолеб букӀана ункъго тетраграфалъул лъабгояб хисизе:
- ⟨кӀкӀ⟩ > ⟨Ӏк⟩
- ⟨цӀцӀ⟩ > ⟨ць⟩
- ⟨чӀчӀ⟩ > ⟨ць⟩
Эл диграфаз рес кьола щуго цадахъ хъвалезул бакӀалда триграф хӀалтӀизабизе: ⟨чӀчӀв⟩ > ⟨цьв⟩, гьединго букӀине кколщиналъуб хӀалуцарал алвеоларияб эйективияб аффрикат гин пост-алвеоларияб эйективияб аффрикат бихьизабизеги: маць, цьер, чьезе цги.
ИФА | ХисизабичӀеб | Реформа гьабураб |
---|---|---|
/k͡xːʼuj/ /ˈrik͡xːʼine/ /rik͡xːʼ/ /ˈk͡xːʷʼaze/ |
КӀкӀуй РикӀкӀине РикӀкӀ КӀвазе |
ӀКуй РиӀкине РиӀк Ӏквазе |
/t͡sːʼe/ /ˈbat͡sːʼine/ /rit͡sːʼ/ /t͡sːʼʷa/ |
ЦӀцӀе БацӀцӀине РицӀцӀ ЦӀва |
Цье Бацьине Риць Цьва |
/ˈbet͡ʃːʼize/ /rit͡ʃːʼ/ /t͡ʃːʼʷad/ |
БечӀчӀизе РичӀчӀ ЧӀчӀвад |
Бечьизе Ричь Чьвад |
1952 Сонил реформалда рекъон, авар алфабет букӀине ккола хадусеб куцалда:
- а
- б
- в
- г
- гъ
- гь
- гӀ
- д
- е
- ё
- ж
- з
- и
- й
- к
- къ
- кь
- кӀ
- л
- лъ
- лӀ
- м
- н
- о
- п
- р
- с
- т
- тӀ
- у
- ф
- х
- хъ
- хь
- хӀ
- ц
- ць
- цӀ
- ч
- чь
- чӀ
- ш
- щ
- ъ
- ы
- ь
- э
- ю
- я
Ралагье гьединго
[хисизабизе | код хисизабизе]Референсал
[хисизабизе | код хисизабизе]- ^ a b c Микаилов, Ш. И.; Гаджиев, М. М. (1953). "Научная сессия, посвящённая вопросам нормализации дагестанских литературных языков" [Дагъистаналъул литературиял мацӀазул нормализация гьабиялъул суалазда хурхараб гӀелмияб сессия] (PDF). Вопросы языкознания (3). Москва: Издательство АН СССР: 159–162. Архивация оригинал (PDF), 2015-04-05.
- ^ a b Алексеев, М.; Атаев, Б. (1997). Аварский язык. Языки народов России. Москва: Academia. гь. 21.
- ^ a b Магомедов, М. А.; Магомедова, М. М. (2020). "ПРОБЛЕМЫ СОСТАВЛЕНИЯ СЛОВАРЕЙ НА АВАРСКОМ ЯЗЫКЕ И ПУТИ ИХ РЕШЕНИЯ". Мир науки, культуры, образования (6#85). Москва: 672–673. doi:10.24412/1991-5500-2020-685-672-673. ISSN 1991-5497. Щвей 19 април 2025.
- ^ * Алексеев, М. Е; Атаев, Б. М.; Магомедов, М. А.; Магомедов, М. И.; Мадиева, Г. И.; Саидова, П. А.; Самедов, Дж. С. (2012). Современный аварский язык [Гьанжсеб авар мацӀ]. МахӀачхъала: АЛЕФ. гь. 72. ISBN 978-5-91431-110-7.
- ^ Исаев, А. А. (1970). "О формировании и развитии письменности народов Дагестана". Социологический сборник (I). МахӀачхъала: 173–232.
- ^ Жирков, Л. И. (1936). Аварско-русский словарь. Москва: ОГИЗ РСФСР, 1936.